Већина научника сматра да су модерни људи настали у Африци и пре неколико десетина хиљада година мигрирали у Евроазију. Кљосов тврди да се догодило обратно, али аргументи су му слаби.
У Африци се налазе ретке хаплогрупе које су се рано одвојиле од стабла ( а оне се обично јављају близу места настанка), док су младе хаплогрупе са великим бројем припадника ( што је обично карактеристика популационе експлозије након заузимања новог простора) углавном у Евроазији. За сценарио "из Африке у Евроазију" довољна је једна сеоба, док се сценарио "из Евроазије у Африку" тешко може објаснити без већег броја сеоба. Једноставно решење је вероватније од компликованог.
Наравно то не значи да је настанак модерних људи у Евроазији немогућ, већ само мало вероватан. Дејвид Рајх у књизи "Ко смо и како смо овде стигли" износи теорију Марије Мартинон-Торес и Робина Донела, коју подржава мањи број научника, по којој модерни људи и неандерталци потичу од милион година старог Homo antecessora пронађеног у Шпанији. Али ако се ова сеоба у Африку одиграла, то се десило пре него се разгранало стабло данашњих хаплогрупа.
О времену доласка модерних људи у Европу.
http://sveoarheologiji.com/anatomski-moderni-ljudi-ziveli-su-u-evropi-10-000-godina-ranije-nego-sto-se-mislilo/Arheolozi su objavili u časopisu Science Advance svoja otkrića i dokaze da je naša ljudska vrsta živela pre 54.000 godina u Mandrinu, Francuskoj. To znači da su anatomski moderni ljudi živeli u Evropi 10.000 godina ranije nego što se mislilo. I da su naši preci bili udaljeni 1.700 km zapadno od sledećeg najstarijeg poznatog nalazišta Bačo Kiro u Bugarskoj. Ono što je još fascinantnije jeste to da su neandertalci koristili pećinu i pre i posle naseljavanja anatomski modernih ljudi.
Utvrđivanje stepena preklapanja između modernih ljudi i drugih hominina u Evroaziji, kao što su neandertalci i denisovci, je fundamentalno za razumevanje prirode njihovih interakcija i onoga što je dovelo do nestanka arhaičnih hominina. Do sada se znalo za paleolitska nalazišta u kojima su boravili anatomski moderni ljudi, a čija je zabeležena starost pre 45.000 do 43.000 godina (Grčka, Rumunija, Bugarska, Srbija i slično).
Autori nove studije u svom radu opisuju nalaze fosila i na osnovu drugih arheoloških dokaza otkrivaju prisustvo modernih ljudi u Evropi između 56.800 i 51.600 godina. Zanimljivo je da je taj rani prodor modernih ljudi u dolinu Rone povezan sa tehnologijama nepoznatim u bilo kojoj kamenoj industriji tog doba van Afrike ili Levanta.
