Науке и научне дисциплине > Историја

Мађарски пописи

<< < (3/3)

Amicus:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Август 07, 2015, 11:27:37 пре подне ---Амикус,

постоје ли неки подаци о Србима у Стоном Биограду. Недавно сам наишао на чланак из Daily Evening Bulletin  (San Francisco), June 18, 1873 о Џорџу Фишеру или Ђорђу Шагићу, Србину из Стоног Биограда, који је био један од учесника тексачшке револуције и касније грчки конзул у Америци и један од утемељитеља прве православне цркве у Сан Франциску. На страну то што је био и истакнути масон.

У том чланку из 1873. за поријекло Шагића се каже: "The father of Mr. F. was also a native of the same city, and was a "Polgar" in the Magyar, and "Burgher" in the German language (which in English means a citizen), and died during the infancy of his son, leaving him little besides his name."

Други, занимљив податак из овог чланка јесте да познатог америчког авантуристу Џона Смита (Покахонтас) аутори чланка повезују са Стоним Биоградом. Кад сам провјерио, видим да је Џон Смит заиста ратовао на страни Аустријанаца против Турака у рату 1593-1606, и да је чак добио аустријско племство.

У чланку се каже:

"This city is about ten German miles from Buda, the ancient capital of the country. Besides being the birthplace of the subject of this sketch, it has the honor to claim amongst its sons the renowned Captain John Smith, celebrated for his single-handed conflict with three Turks, whom he slew in the war between Turkey and Hungary, and subsequently made still more famous by the interposition of the noble Indian maiden, Pocahontas, for his salvation; and among its daughters, if public rumor be true, the devoted wife of Louis Rossuth, the Hungarian patriot."
--- Крај цитата ---

Када је реч о Стоном Београду, ево пар података које доноси Динко Давидов у својој књизи Горња земља. Давидов наводи да су први Срби забележени у Стоном Београду већ у периоду између Мохачке битке и пада Стоног Београда (1543). Стони Београд после пада под Турке постаје седиште санџака у Будимском пашалуку. У XVI и XVII веку Срби већ формирају своју варош у Стоном Београду, заштићену палисадом, мостобранима и дубоким јендеком. У граду је била стална посада мартолоза, у којој су служили готово искључиво Срби. Прва црква је саграђена средином XVII века.

Што се тиче каснијег времена, гледано према списковима оптаната, видљиво је да је на почетку XX века број Срба тамо драстично смањен. Гојко Маловић у Списковима српских оптаната у Мађарској од 1920. до 1931. наводи само 14 домаћинстава у Стоном Београду, а реч је о следећим домаћинствима: Апостоловић, Белић, Гавран, Орошаван, Пејић, Радовић, Ракић, Тешић (2) и Чикош(-евић) (5).

Какво је стање било раније, може се проверити у неколико пописа. Постоје два пописа Систематске комисије 1715. и 1720, као и попис спроведен у време царице Марије Терезије 1767. године, а вероватно постоји и друге грађе и литературе која би могла понудити више информација о Стоном Београду.

Синиша Јерковић:
Хвала на одговору, Амикус.

Нађох да тамо још увијек постоји српска четврт и да је 1990. добила неку награду за очувано културно насљеђе. Претпостављам да Срба тамо практично више нема. Ово је слика српске четврти у Стоном Биограду.

Amicus:

--- Цитат: Синиша Јерковић  Август 08, 2015, 12:10:49 поподне ---Хвала на одговору, Амикус.

Нађох да тамо још увијек постоји српска четврт и да је 1990. добила неку награду за очувано културно насљеђе. Претпостављам да Срба тамо практично више нема. Ово је слика српске четврти у Стоном Биограду.
--- Крај цитата ---

Неких Срба вероватно да има, потомака Срба има сигурно, а док и данас постоји српска четврт у Стоном Београду, какав такав живот српске заједнице вероватно је присутан. Недавно сам био у Дунасечују, нема неке веће разлике између ове слике и оне коју сам тамо видео, тамо постоји ваљда само још једно српско домаћинство, али црква се обнавља и одржавају те неке српске зграде које су кроз историју имале неку важнију улогу. Срећна околност тих места што су ближе граници је та што потомци оптаната из тих места и данас обилазе места својих предака, годишње се скупљају о сеоској слави, кад се служи литургија и окупи увек леп број верника.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна