Племе Братоножићи

Порекло становништва > Црна Гора

Племе Братоножићи

<< < (2/15) > >>

Amicus:

--- Цитат: Nebo Октобар 29, 2016, 11:47:26 поподне ---Амико, писано је већ о овоме:

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1439.msg30043#msg30043

http://www.poreklo.rs/2015/03/17/porijeklo-srpske-kraljevske-dinastije-obrenovic/

Мислим да се ради о двојици имењака.
--- Крај цитата ---

Тако је Небо, ради се о два пописана имењака (овог другог не помеух одмах), али нисам знао да није помињано, још сам претходно и проверио у чланку од Ердељановића, који је Воја Ананић поставио.

Nebo:
Да, иако се обојица зову Марко, па би се могло закључити да је у питању исти човек, према контексту је много вероватније да се ради о двојици људи.

симо:
Краћи преглед братстава племена Братоножића са освртом на генетичке податке.

И у Братоножићима, као и у Пиперима, разликујемо неколико слојева. Почињемо са оним родовима који се сматрају за најстарије:

1. Старинци

а) Парчани, старинци села Парче код Пелева Бријега, Пејушковићи и Царичићи, постоје индиције да би стари Парчани могли бити Q-L245

б) Кораћи (Вукајиловић Аврамовић), старинци у Клопоту-Тримојевићима, има их исељених у Васојевићима

в) Гарићи, старинци села Сеоштице

г) Букумири Лаловићи, старинци у Кисјелици, постоје индиције да су G2a-L497

Помињу се још и исељене Мацуре-Јелавићи из Змијинца.

Све ово говори да је стари слој Братоножићи вјероватно био разноврснијег поријекла.

симо:
Главни дио племена чине тзв. Братови потомци или Братоножићи у ужем смислу. Користићу за њих назив Братоножићи.

2. Братоножићи

По предању потичу од средњевјековних Бранковића, самим тим имају предање о досељавању у племе из Старе Србије ( ово је био изгледа омиљени мотив у Црној Гори). Међутим могуће је да се у случају Братоножића десило нешто слично као код Старокуча и Куча Дрекаловића,а то је да је дио братства који је напредовао на друштвеној љествици негирао везу са осталим братствима истог поријекла. Постоје индиције да су Братоножићи такође Q-L245, што их повезује генетски са оним дијелом старинаца из Парче тј. племенског средишта Пелева Бријега. Наравно за ово требају и додатне потврде, али све упућује у том правцу.

Постоје четири главна братства Братоножића:

а) Чађеновићи, од њих Чађеновићи у ужем смислу и Ђурићи

б) Сеоштичани, од њих Велимировићи (Бошковићи и Љаковићи) и Станковићи (Радошевићи и Станишићи)

в) Прогоновићи, од њих Јанковићи, Вучелићи (од ових је Милорад Вучелић), Тољевићи, Марнићи, Шаковићи, Секуловићи Симовићи, Нововићи, Шајиновићи (Ракетић, Лукић, Ћетковић), Грујичић, Илић, Петровић, Кековић
Из гране Прогоновића би требала бити и српска династија Обреновића.

г) Баљевићи, од њих су: Тошковићи, Балићевићи (Вешковић, Перовић, Вулић), Марковићи, Мијајловићи Бошковићи, Бошковићи, Муратовићи, Премовићи (Вељовић, Тодоровић, Дмитровић, Чубрановић), Павићевићи,Станишићи, Бранковићи Гилићи, Видићи, Чолићи, Ђелевићи, Бајовићи, Малевићи Ђурићи.

симо:
Код старинаца Кораћа треба само допунити да се ради о породици Вукајиловић Аврамовић.

Навигација