Општа дискусија > Генерална дискусија о форуму

Демографски суноврат Срба

<< < (5/61) > >>

rugovac:

--- Цитат: Latinica  Децембар 08, 2016, 02:33:11 поподне ---Problem je kako se me čini najveći u tome što je narod postao sebičan, prvo ja pa svi drugi, kad se ima djece nikako nemožes da budeš na prvo mjesto, ipak je lakše držat pašče no dijete, a i muškarci takodje ne žele puno djece, ipak u kola mogu da stanu samo dvoje/troje :D.

Onda se i postavlja pitanje zašto želite da vratite Kosovo kada vam i ovo zemlje što imate dodje previše.

--- Крај цитата ---

Tačno tako. Sebičluk. Našalost to počinje i kod Albanaca da postaje normalno, a i servira se da je zaostalo imati puno dece. Ja imam dvoje i žao mi je što bar nisam imao 4 ko moji roditelji.
Mislim da zaista svako ko ima dvoje može da ima bar troje dece.

Wolf Sagash:
Тај пад у наталитету се последњих сто година најлакше вид кроз смањење првих рођака, односно браће и сестара од стричева, ујака и тетака.

Мој дјед по оцу није имао првих рођака по очевој старни, јер је његов отац а мој прадјед једини имао дјецу од своје браће и сестара. Био је најстарији, али сва његова браћа и сестре умрли су у великој епидемији дифтерије 1896. Чак шестеро. Међутим по мајчиној страни имао је 19 првих рођака и родица. Док је дјед са мајчине стране имао чак 77 првих рођака.

Мој отац је имао 49 првих рођака. 36 са мајчине стране и 14 са очеве. Код мајчине фамилије било је великог страдања у Дргом свјетском рату, али и она је имала 9 првих рођака са очеве стране и 9 са мајчине.

Ја имам укупно 10 првих рођака и родица.

Овако се најбоље могу видјети размјере демографског суноврата.

Amicus:

--- Цитат: Селаковић  Децембар 08, 2016, 09:00:01 поподне ---Не знам шта је узрок... Свакако није рат, јер је после 1918. исто завршен велики рат и окупација, па су људи и даље имали по четворо и више деце.
 
Мора имати везе са комунизмом и неким ширим околностима. Са новонасталим сеоским задругама, са забраном коза из 1948. (која знам да је нпр моје Селаковиће доста погодила), са гладним годинама (баба ми је причала да је 1950-та била нарочито страшна), са "еманципацијом" сељанки, које су ишле на течајеве, описмењавале се...??? Одузимање земље од стране комуниста свакако није било неки фактор, одузимано је онима који су имали преко 10 хектара, што барем у мојој најширој фамилији није имао нико.
--- Крај цитата ---

Мој дјед (1920) је имао двојицу синова, а није планирао ни толико, отац је причао да је дједу велики број деце асоцирао на заосталост, зашто, вероватно што је у неком његовом окружењу било неких таквих примера, и то га могуће одбијало од таквих помисли.

Поменуте козе, такође, сматрао је заосталошћу. Под старе дане су били купили козу, и дјед то никако није прихватио, а то је по мени остатак неких комунистичких предубеђења, мада он сам није био из те приче, али је очигледно покупио неке такве стереотипе у својој младости, управо у време кад је била хајка на козе.

Nenad M:
Ја мислим да пад наталитета има везе са миграцијом село град, једним делом, а другим делом узрок би био што је максималан посед после другог рата (не знам тачно кад) био одређен на 10 хектара. Тиме су земљорадници демотивисани да имају више деце, јер ако имаш 3-4 сина, шта да поделе?

Бакс:

--- Цитат: Nenad M  Децембар 09, 2016, 11:02:51 поподне ---Ја мислим да пад наталитета има везе са миграцијом село град, једним делом, а другим делом узрок би био што је максималан посед после другог рата (не знам тачно кад) био одређен на 10 хектара. Тиме су земљорадници демотивисани да имају више деце, јер ако имаш 3-4 сина, шта да поделе?

--- Крај цитата ---

А и сем тога, данас је друго време. Некад (па и до пре 2-3 генерације) је било довољно да ти деца имају шта да обуку да не прехладе, и да имају шта да једу.

Данас мораш сваком свом детету да купиш мобилни, компјутер, плаћаш интернет, плаћаш кредит за телефон, плаћаш школу, плаћаш факултет, плаћаш становање док студирају, купујеш одеће и одеће, купујеш патике, ципеле, итд.     Није лако данас засновати породицу.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију