ДНК порекло > Научни радови

Научна метода и техника?

(1/1)

Bokez:
При порасту пседуонауке, по мени је неопходно и да чланови форума подигну ниво "формалног" научног познавања како би били компетентнији за расправу ( поготово што на матичним факултетима о оваквим појмовима се никад не расправља евенутално на вишим курсевима на магистарским или докторским студијама). Једно од мојих питања је да ли неко умије да ми пластично објасни која је разлика између научног метода и научне технике ?

Небо_Сав:

--- Цитат: Bokez  Јануар 02, 2022, 01:33:35 поподне ---При порасту пседуонауке, по мени је неопходно и да чланови форума подигну ниво "формалног" научног познавања како би били компетентнији за расправу ( поготово што на матичним факултетима о оваквим појмовима се никад не расправља евенутално на вишим курсевима на магистарским или докторским студијама). Једно од мојих питања је да ли неко умије да ми пластично објасни која је разлика између научног метода и научне технике ?

--- Крај цитата ---

Тешко питање за стање посленовогодишњег мамурлука... :)

За почетак:
Аристотел је  разликовао следеће врсте знања:
-теоретско знање (епистеме - отуда епистемологија)
-искуствено знање (емпеиретиа)
-практично знање (техне).
 Узгред, сматрао  је, као и његов учитељ Платон,  "теоретско знање" једином правом врстом знања и није придавао значај експериментима (зато је "Аристотелова Физика" лош пример теоретске науке која је била  исмејана након открића Галилеја и Њутна). Ова околност и ауторитет који су обојица  имали током средњег века много је коштало човечанство у погледу технолошког развоја.

Тек у модерно доба  постало је јасно да су све наведене "врсте знања" потребне за развој научног знања.   

Данашњи научни методи би се, на пример,  могли класификовати у следеће категорије:

 Научни емпиријски методи су, на пример: посматрање, описивање,  експеримент, мерење, поређење, класификација...

Научни теоретско-логички методи су, на пример: 
-формализација ("математизација" тј изражавање садржаја знања и развоја науке математичким или логичким формулама које прецизно изражавају односе између  различитих појава, појмова...)
-аксиоматика- заснивање науке дедукцијом на основу неколико почетних аксиома (најбољи пример је математика - све до модерног доба  узором  за науку била је Еуклидова  "Геометрија")
-хипотетичко-дедуктивни метод
-анализа
-абстраховање
-уопштавање
-идеализација
-синтеза
-индукција...

Из ових класификација, рекао бих да је научни метод општији појам од научне технике. Правилном применом научних метода се стиче ново знање, а научна техника су практичне вештине (skills) које  омогућују исправну примену научних метода.

Најкраће "пластично" објашњење за разликовање метода и технике је, рекао бих, следеће: 
"техника" је најближе оном што се данас назива "know-how" - било да је реч о практичној или теоретској делатности (на пример: правилно руковање микроскопом или телескопом,  статистичка обрада резултата експеримената или анкета, припрема и спровођење експеримената, правилна примена технике археолошких ископавања, процена старости узорка ДНК...).

marigold:
Метода је општи и проверен начин организовања истраживања. Методе се грубо могу поделити на експерименталне и неексперименталне.

Технике су посебни поступци за прикупљање и обраду података у истраживањима без обзира на то да ли су она експериментална или
не.

Навигација

[0] Индекс порука