Презиме Шкарић се 1882 године помиње у парохији Међеђа код Козарске Дубице, који исто славе Никољдан, а којих има и данас у овоме крају и расељени по Приједору, Бањалуци, Београду...
(Шематизам дабробосански за 1882 годину и Презимена Срба у Босни: аутор Ђорђе Јањатовић, Сомбор 1993)
У Врбнику, славе Св. Николу, око 1920 године било 9 домова Шкарића. Имају исељенике у Сретенову код Дорјана који су се преселили 1921 године...славе исто Никољдан.
(Књига Породице далматинских Срба; аутор Александар Бачко, Београд 2008, стр 477)
Презиме Шкаљић се помиње почетком 17 вјека доласком четири брата из Херцег Новог у Дубраве, одакле два одлазе у Колашин а два у Фојницу и Вратницу у Гатачком пољу. Они су исламске вјере.
(Херцеговачка - Јевто Дедијер, стр 332)
