Порекло становништва > Црна Гора

Племе Бјелопавлићи

(1/28) > >>

Небојша:
Код Бјелопавлића је ситуација релативно чиста. Старије становништво племена чинили су Лужани, чијих потомака данас нема пуно (нема их ни у днк пројекту).

Лужане су у потпуности надјачали досељеници из Дукађина, тј потомци извесног Бијелог Павла. Генетика је потврдила народно предање. Бјелопавлићи су E1b, док су Лужани и даље непознаница.

Занимљив је и тај митски лик Бијелог Повла. Сетимо се легенде о Бели Павлимиру (Бијелом Павлу) из околине Требиња, који је морао живети сигурно пар векова пре Бијелог Павла - Дукађинца.

Мислим да је реалнија верзија о пореклу из Дукађина.

Постоји један велики род у Ибарском Колашину (родовско име "Гашани") који се везује за ово племе. Наиме, сви припадници овог рода славе Св. Петку, а убеђен сам да су и генетски најближи управо Бјелопавлићима.

Nebo:
Повремено поменемо Бјелопавлиће и њихове ДНК резултате (за сада - оскудне). Па, направих један преглед, угрубо, о родовима из овог племена, да бисмо знали ко којем слоју становништва припада, ради лакшег повезивања историје, предања и генетике.

Списак сам правио према раду Петра Шобајића "Бјелопавлићи и Пјешивци".

Напомена за славу: у време писања Шобајићеве књиге (1923, а верујем да је тако и данас), највећи број братстава у Бјелопавлићима слави Свету Петку. Славу ћу наводити само тамо где неко братство слави неку другу славу, или се памти која је била старија слава.

Ову тему би, можда, требало пребацити у одељак "Црна Гора".

Nebo:
Старинци (Лужани):

„Раичевићи“ (село Рошца – Вражегрмци): Раичевићи, Поповићи и Станковићи; од претка Раича, вероватно од Шумановића (17. век), у Рошца доселили из Бара Шумановића

Шумановићи (Баре Шумановића – Вражегрмци), вероватно истог порекла са Раичевићима

Петричевићи (Рошца – Вражегрмци), стара слава Срђев-дан

Михаиловићи (Миокусовићи – Вражегрмци), раније презиме Рогачевићи

„Лазаревићи“ (Шобајићи – Вражегрмци): Вујићи и Пејурићи

Грозданићи (Подвраће – Вражегрмци)

Вушковићи (Горњи Рсојевићи – Павковићи), потомци старог братства Хрсојевића

Симоновићи и Поповићи (Слатина – Павковићи), славе Симон-дан, прислужба Томин-дан; ранија презимена: Кусаровићи, Радуловићи

Бабићи (Гостиље - Павковићи) и Стојковићи (Јажи – Мартинићи), раније презиме Ђоројевићи

Nebo:
„Дукађинци“ - Митровићи:

Према предању, деле се на три огранка, од тројице синова Митра сина Бијелог Павла – Павка, Петрушина и Николе.

Од Павка су „Павковићи“ у истоименој области племена. Павко је имао два сина, Ђурђа и Браја. Од Ђурђа су: Јовановићи и њихови огранци Вулетићи, Болевићи, Милићевићи и Косановићи; Кнежевићи; Савићевићи и њихов огранак Чобељићи; Матуновићи; Вуковићи; Павићевићи и њихови огранци Шутановићи, Живаљевићи, Перчевићи, Кољеншићи, Лолевићи. Од Браја Павковог су Брајовићи и њихови огранци Ераковићи, Јововићи, Иковићи, Котлешићи.

Наводно, од једног Брајовог сина је и група братстава у Павковићима која је вероватније лужанског или дошљачког порекла:
Највероватније од Лужана су: Филиповићи; Кошутовићи и њихов огранак Савићевићи; Ђуретићи и њихов огранак Вукељићи (Ђуретићи су, наводно, од једног Брајовића повратника из Зете); Томићи.
За међусобно сродне Томковиће, Прелевиће и Чучковиће (раније презиме им је Вуксановић) се каже да су досељеници из Катунске нахије.

Од Петрушина Митровог су „Петрушиновићи“ у истоименој области племена. Петрушин је имао сина Колимана, а овај три сина: Лапа, Груба и Разу.
Од Лаповог сина Радоње су Радоњићи, а од Гојака: „Калуђеровићи“ – Бошковићи, Радуловићи, Вуковићи, Вујовићи, Секулићи; „Милековићи“ – Шарановићи, Кадићи, Павличићи, Пелевићи; „Стаљеновићи“ – Вековићи, Туровићи; Лалевићи; Балиновићи. У „Стаљеновиће“ неки рачунају и Пешиће, али се за њих каже да су досељеници из Катунске нахије. Имамо до сада један резултат Пешића - Е1б.

Од Груба су „Грубковићи“ (Групковићи) – Вујићи, Лакићи, Шалетићи; Ђуровићи.
Од Разе су Разићи.

У Петрушиновиће неки рачунају и Богићевиће (наводно од четвртог сина Колимановог, Ђура), али се за њих каже да су Лужани.

Од Николе Митровог су: „Матијашевићи“ – Ђуровићи, Војводићи, Пејовићи, Велимировићи, Радуловићи, Прекићи; „Томашевићи“ – Томашевићи, Драговићи, Ђуровићи, Бралетићи.

Неки у потомке Николе Митровог рачунају и: Прашћевиће (или Прашчевиће), којих има и у околини Берана, али се за њих каже да су од неког момка – слуге доведеног незнано откуд; групу родова у Колашиновићима: Вукановиће, Вушовиће и Станковиће, и њихов огранак Пешиће испод Бјеласице, али се за њих каже да су дошљаци из колашинског краја.

У Митровиће неки рачунају и Калезиће, који су, наводно, од четрвтог Митровог сина Калете, али се за њих сматра и да су лужанског порекла.

Nebo:
Бубићи:

Њихов родоначелник Буба је, према једној верзији – син или унук Бијелог Павла, а према другој није сродан Митровићима, већ се ради о Буби Ђоновом, „Латину“ (католику), који је из Хота дошао у Црну Гору у време Ивана Црнојевића, код кога је био велмож и где је и покрштен. Буба је имао три сина – Вукшу, Ерака и Раслава.

Од Вукше Бубиног су у Мартинићима: Драгојевићи (од Драгоја Вукшиног); Стојовићи, Радовићи, Муратовићи (од Пероша Вукшиног);  Перовићи, Јочићи, Мињићи (од Вукоте Вукшиног).

Наводно су од Вукше и Јањевићи и њихов огранак Ђалетићи, али се за њих каже да су од Бритвића из Пјешиваца.

Од Ерака Бубиног су у Мартинићима „Ераковићи“ – Савељићи, Лајовићи, Батрићевићи, Ћаћановићи, Радоњићи.

Од Раслава Бубиног су у Вражегрмцима: Милановићи; Дамјановићи; Станишићи и њихови огранци Бубаловићи и Дракуловићи.

Група родова у Вражегрмцима наводно потиче од Раславовог брата Аврама: Вујадиновићи, Мандићи и Матуновићи су вероватније Лужани, а за Миљевиће се каже да су од довотка из Пјешиваца.

Имамо резултат тестираног Станишића из Винића (где и иначе јесте средиште овог братства), - И1 П109. На форуму се водила полемика да ли је овај Станишић уопште од бјелопавлићких Станишића - Бубића, а то превасходно због славе Савин-дан коју је тестирани навео. Код Шобајића није изричито наведено коју славу славе Станишићи. С обзиром да је тестирани из Винића, тешко је поверовати да је од неких других Станишића. Слава Савин-дан и хаплогрупа И1 П109 новљански род, упућују на неку везу с дробњачким Новљанима. А можда и на порекло Новљана са севера Албаније и сродство с Бубићима?

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна