Науке и научне дисциплине > Први светски рат

Срби у аустроугарској војсци

(1/17) > >>

Дервента:
Једна од тема које би се требало дотакнути је и учешће Срба у аустроугарској војсци. Велики број Срба је био мобилисан са подручја Војводине, Босне и Херцеговине, Лике, Баније, Кордуна, Славоније и Далмације. Били су слани на српски, италијански, или на источни фронт против Руске Империје. Многи су дезертирали, поготову они на српском или руском фронту. Велики број наших људи је био осакаћен или погинуо и оставио кости по Алпима или Карпатима, или што је најтужније на Церу, Колубари. Како су били на страни непријатеља, ријетко се данас помињу. Број Срба у аустругарској војсци није уопште био мали. Док су обични војници били присилно мобилисани, изложени сталној присмотри, терору, или чак и стријељани за најмањи непослух, велики број Срба официра, нарочито из некадашње Војне Крајине, је вјерно служио Ћесара све до краја рата. Довољно је поменути само фелдмаршала Светозара Боројевића, јединог фелдмаршала који није био њемачког поријекла и генерала Милана Узелца, команданта аустроугарског ваздухпловства. Највећи број ових официра се након рата нашао у војсци нове државе, Краљевине СХС задржавајући чинове и привилегије. На жалост неки од њих су се ставили на располагање НДХ и имали високе чинове у хрватском домобранству или чак усташкој војници.

фелдмаршал Светозар Боројевић:


генерал Милан (Емил) Узелац:


фелдмаршал Емануел Цвјетићанин:


Милош Црњански:

Делија:
Тужно је то што се дешавало.Ал ево неколико интересантних чињеница.Прво чуо сам да је могло да се избегне служење војног рока тј. одлазак на ратиште али уколико би се дал сва или део земље преписао директно држави.Друга ствар,ово сам чуо за једног Сремца што се предао у Русији и једно време је боравио са Русима,претпостављам док нису створили добровољачке одреде и послали их на Солунски фронт да помогну својој браћи.Ради се о томе да је боравећи у неком руском селу приметио да уместо класичног начина припреме пернатих животиња шурењем,они би прво петла или шта год друго уваљали у блато и после претпостављам  перје скидали неким ножем или на неки други начин.Када им је открио  технику шурења није било срећнијих људи од њих. ;D

Ево и тужног примера из своје породице-Радивој Јаић,није близак род у питању али је из фамилије свакако..срећа у несрећи па макар Србе из Срема,Баната нису слали на наше,него против Руса,делом и против Италијана ако не грешим.За Бачване и Барањце не знам како су они са распоредом прошли.


На споменику све пише-погинуо у овом светском рату на румунској граници 1916.године-у 28. години.
Скоро сам баш набавио књигу од Тоше Искруљева-Распеће српског народа у Срему 1914. и Маџари са маџарске границе-Бајски Трокут,Сент-Андреја и она се бави проблематиком претњи и терора над нашим живљем у Војводини-конкретно Срему за време Првог Светског Рата.

Sergius:
Мој прадјед је био аустро-угарски војник и није се никад вратио кући. Стигло је ваљда некакво писмо у којем се породица обавјештава да је погинуо, али нема више информација, јер нико није био писмен, па је то писмо прочитао неко из села. Његово име сам нашао на оном списку заробљених и раљених, након опсаде Пшемисла. Помиње се у више тих спискова, па бих рекао да није размијењен, види се да су га Руси задржали, али није пребачен с другим српским војницима (као нпр. прадјед по мајци) на Солунски фронт, вјероватно је преминуо од посљедица рањавања.

Да ли Руси имају каквих евиденција? Јер и ове "Verlustliste" су састављене на бази података од руског Црвеног крста.

Amicus:

--- Цитат: Sergius  Март 09, 2018, 08:32:37 пре подне ---Мој прадјед је био аустро-угарски војник и није се никад вратио кући. Стигло је ваљда некакво писмо у којем се породица обавјештава да је погинуо, али нема више информација, јер нико није био писмен, па је то писмо прочитао неко из села. Његово име сам нашао на оном списку заробљених и раљених, након опсаде Пшемисла. Помиње се у више тих спискова, па бих рекао да није размијењен, види се да су га Руси задржали, али није пребачен с другим српским војницима (као нпр. прадјед по мајци) на Солунски фронт, вјероватно је преминуо од посљедица рањавања.

Да ли Руси имају каквих евиденција? Јер и ове "Verlustliste" су састављене на бази података од руског Црвеног крста.
--- Крај цитата ---

Ја сам тражио по више основа неке податке за губитке и заробљене на руској страни у Првом и Другом свестком рату, али на мрежи нема ничега. Мислим да сам и писао некој њиховој установи, где сам претпоставио да нешто знају, али није ми стигао никакав одговор... Ваљало би кад бисмо имали неког њиховог човека, упућеног у архивску грађу везану за велике ратове... претпостављам да спискови ипак постоје, поготово заробљеника из оба рата.

Демића страна:
Што се тиче мојих Демића, памти се судбина двојице који су били аустроугарски војници.

Први од њих је Мирослав Демић пл. Брубноградски, капетан 18. чешке пјешадијске регименте.
Те 1914. године, капетан Мирослав Демић од Брубнограда био је командант седме чете другог батаљона 18. чешке пјешадијске регименте распоређене у Фојници код Гацка. Дана 10.08.1914. године, након добијања наређења да са својом јединицом нападне црногорску војску, Мирослав је у Шипачну извршио самоубиство, не желећи ударити на браћу. Према војној документацији, сахрањен је истог дана у Фојници и он је прва жртва 18. чешке пјешадијске регименте у Првом свјетском рату. Ови подаци могу се пронаћи у дневнику официра 18. чешке пјешадијске регименте Бохумила Паздерке.

Други од њих је Мојсије Демић, поручник 96. пјешадијске регименте. Он се на Карпатима предао Русима, након чега је укључен у састав 1. српске добровољачке дивизије у Одеси. Погинуо је 1916. године у борби против Бугара на подручју Добруџе. Одликован је румунским ратним крстом са натписом "Добруџа".

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна