Науке и научне дисциплине > Историја

Свакодневни живот у Османском царству

(1/9) > >>

НиколаВук:
Пошто је на овој теми било речи о томе како је изгледао свакодневни живот под Турцима-Отоманима, ево једног новинског чланка који о томе говори на основу новообрађених докумената из османлијског архива:

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:690150-%D0%A2%D0%A3%D0%A0%D0%A1%D0%9A%D0%95-%D0%90%D0%A0%D0%A5%D0%98%D0%92%D0%95-%D0%9E-%D0%9E%D0%A1%D0%9C%D0%90%D0%9D%D0%A1%D0%9A%D0%9E%D0%88-%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9F%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%98-%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98%D0%88%D0%95-%D0%A2%D1%80%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE-%D0%BF%D0%B0-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D1%83%D0%BB%D1%83%D0%BC%D1%9B%D0%B0%D1%80%D0%B8

Зрно:
Значи истина је да смо цветали под Турцима. Кад су они отишли, почео је суноврат српског народа. Писао сам већ писмо Ердогану да се што пре врате. Има да их дочекамо као Хрвати Швабе 1941. у Загребу!

Sergio:

--- Цитат: Зрно  Октобар 29, 2017, 02:44:19 пре подне ---Значи истина је да смо цветали под Турцима. Кад су они отишли, почео је суноврат српског народа. Писао сам већ писмо Ердогану да се што пре врате. Има да их дочекамо као Хрвати Швабе 1941. у Загребу!

--- Крај цитата ---

;D

vojinenad:
Одломак из књиге ''Гаре-Заплање'', аутора Матеје Цветковића, јасно описује стање у време некадашње турске владавине у области Заплања, а слично је било и у другим областима Србије, што је и било главни разлог подизања устанка.

''У жељи да добију званичну помоћ и подршку устаника од Кне–
жевине Србије, штаб завереника је 1840. године преко 'Борђа Стоја–
новића, пароха лесковачког, упутио писмо књазу Михајлу Обреновићу,
у коме поред осталог стоји: „Ако знате Бога и светога, турске муке нама
одолеше, веће више не можемо трпети турски зулум! Робље доста
бесмо, турски зулум не можемо више трпети; молимо тебе, светли
государу: молимо и ногу ти љубимо и дугачку светлу руку, Бог да
поклони и нас на твоју светлу руку, и ти за нас милостив да будеш, и на
светлога цара да покажеш, како нам Турци досађују: како Турци на Бога
не гледају, нашу веру и закон растурише, не ни давају у цркву да идемо,
Бога да молимо: не ни дају празник да пропразнујемо, ни да се веселимо;
ако дође велик празник, Турци нас сас пушке на црквена врата чекају,
и гледају која је девојка полена; они гу узнеју силом те гу потурчују, и
ми што да чинимо? Земља тврда а небо високо; Светли цар не знаје
Турци што чинију, и нема кој да каже; најубави мужи пробирају који су
мало на есап Турци не ги остављају живи, но ги утепају преко ноћ
кришећом: да не се нађе кавурин јунак и убав и речовит. Која жена убава
они Турци вој мужа утепају, па гу узнеју те гу потурчују; Турци на нас
инсаф не учинише наше жене изсилуваше; наше сестре под себе турише;
наше ћерке изсилуваше. Сваки спаија, сваки господар, сваки субаша, кр
сердар у свако село оро играју сас девојке када која најлепа девојка сас
силу тера: ако се нађе неки татко или брат те не пушта своју девојку а
они га убију преко ноћ и девојке докарају при себе, те им играју и поију,
ракију им служију до колико сахата па после ги накарају те се свучеју
голе те при њи спију сву ноћ. Такав зулум не можемо више трпети, аман
Бог да види, да ли има цар на земљу или нема? Нама дође веће само да
рипамо у в0ду да се издавимо; не можемо трпети више турски зулум
мутлак аман!“441

НиколаВук:

--- Цитат: vojinenad  Октобар 30, 2017, 02:13:27 поподне ---Одломак из књиге ''Гаре-Заплање'', аутора Матеје Цветковића, јасно описује стање у време некадашње турске владавине у области Заплања, а слично је било и у другим областима Србије, што је и било главни разлог подизања устанка.

''У жељи да добију званичну помоћ и подршку устаника од Кне–
жевине Србије, штаб завереника је 1840. године преко 'Борђа Стоја–
новића, пароха лесковачког, упутио писмо књазу Михајлу Обреновићу,
у коме поред осталог стоји: „Ако знате Бога и светога, турске муке нама
одолеше, веће више не можемо трпети турски зулум! Робље доста
бесмо, турски зулум не можемо више трпети; молимо тебе, светли
государу: молимо и ногу ти љубимо и дугачку светлу руку, Бог да
поклони и нас на твоју светлу руку, и ти за нас милостив да будеш, и на
светлога цара да покажеш, како нам Турци досађују: како Турци на Бога
не гледају, нашу веру и закон растурише, не ни давају у цркву да идемо,
Бога да молимо: не ни дају празник да пропразнујемо, ни да се веселимо;
ако дође велик празник, Турци нас сас пушке на црквена врата чекају,
и гледају која је девојка полена; они гу узнеју силом те гу потурчују, и
ми што да чинимо? Земља тврда а небо високо; Светли цар не знаје
Турци што чинију, и нема кој да каже; најубави мужи пробирају који су
мало на есап Турци не ги остављају живи, но ги утепају преко ноћ
кришећом: да не се нађе кавурин јунак и убав и речовит. Која жена убава
они Турци вој мужа утепају, па гу узнеју те гу потурчују; Турци на нас
инсаф не учинише наше жене изсилуваше; наше сестре под себе турише;
наше ћерке изсилуваше. Сваки спаија, сваки господар, сваки субаша, кр
сердар у свако село оро играју сас девојке када која најлепа девојка сас
силу тера: ако се нађе неки татко или брат те не пушта своју девојку а
они га убију преко ноћ и девојке докарају при себе, те им играју и поију,
ракију им служију до колико сахата па после ги накарају те се свучеју
голе те при њи спију сву ноћ. Такав зулум не можемо више трпети, аман
Бог да види, да ли има цар на земљу или нема? Нама дође веће само да
рипамо у в0ду да се издавимо; не можемо трпети више турски зулум
мутлак аман!“441

--- Крај цитата ---

У чланку из "Новости" је реч о томе да је горе описано стање било карактеристично за време опадања османлијске државе, у 18. и 19. веку, док су за време њеног полета, од 15. до краја 17. века, закони много строже спровођени и анархија није постојала; такође, многи православни Срби су били део турских војних снага, са привилегијама које су уз тај статус ишле:

"Тек рашчитана документа сведоче да је Београд био транзитни центар, а да је велики број Срба служио у османској војсци. Османска држава била је толерантна према свим грађанима. То потврђује и ферман султана Сулејмана, законодавца из 1560, којим спречава злоупотребе при сакупљању пореза у Смедеревском санџаку. У ферману се наводи да се сваки починилац има казнити, чак и ако је то санџак-бег! Ипак, у националној свести, казују историчари, остало је сећање на посрнулу и ослабљену османску државу из 18. и 19. века. Најновија документа, међутим, потврђују да је у 15, 16. и делу 17. века она била снажно устројена, а владар заштитник свих њених становника, без обзира на верску или националну припадност!"

"Преузете копије докумената османске државне администрације, путем којих се одвијала службена кореспонденција на свим нивоима државне управе, у највећем делу се састоје од дефтера, затим докумената који су издавани на највишем државном нивоу - фермана, разних хукмова и берата - говори Ениса Аломеровић. - Из такозваних Јоклама дефтера из 15, 16. и 17. века може се закључити да су у османској војсци важно место имали хришћански војници."

"Из богатих извора може се видети да су Срби били закупци државних прихода од солана, скела, пиринчаних поља и рудника. На наведене податке указује дефтер главне канцеларије за закуп скела и солана у Нишу из 1694. године.

- Војна снага Османског царства није била садржана само у копненој војсци, већ и у морнарици - објашњава Аломеровићева. - Поред морнарице постојала је и речна флотила на великим рекама, нарочито на Дунаву. У дунавској флотили служили су хришћански мартолоси као посебан војни ред који је од 15. до 18. века био обавезан да иде у војску. У замену за службу, имали су нешто повољнији статус од осталог становништва."

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна