Науке и научне дисциплине > Историја

Родослов Обреновића

(1/11) > >>

vojislav.ananic:
                       Родослов Обреновића

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем и Вишњом (рођ. Гојковић), који су имали синове Јакова и Милана и ћерку Станку. После Обренове смрти, Вишња се преудаје и са Теодором Михаиловићем добија синове Милоша, Јована и Јеврема. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима увек на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

-Јаков Обреновић (?-1811)
-Милан Обреновић (?-1810), војвода рудничке нахије. Био ожењен Стојом Обреновић (?-1813)
-Христофор (Риста) Обреновић (?-1825)
-Станка Обреновић
-Милош Теодоровић Обреновић (1780-1860), кнез Србије. Био ожењен Љубицом Вукомановић (1788-1843).
-Петрија Обреновић (1808-?)
-Савка (Јелисавета) Обреновић (1814-1848 )
-Милан Обреновић (1818-1839), кнез Србије
-Михаило Обреновић (1822-1868 ), кнез Србије. Био ожењен Јулијом Хуњади (1821-1919), грофицом.
-Велимир Михаило Теодоровић, Михаилов ванбрачни син
-Тодор Обреновић
-Марија Обреновић
-Габријела Обреновић
-Јован Теодоровић Обреновић (1787-1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Аном Јоксић (1818-1880).
-Обрен Обреновић (1818-1826)
-Јелисавета (Савка) Обреновић (1828-1834)
-Анастазија Обреновић (1825-1891)
-Ермила Обреновић (1844-1918 )
-Јеврем Теодоровић Обреновић (1790-1881), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796-1881).
-Милош Обреновић (1829-1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
-Милан Обреновић (1855-1901), краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859-?).
-Александар Обреновић (1876-1903), краљ Србије. Био ожењен Драгом Луњевица (1867-1903).
-Сергије Обреновић (1878-1878 )
-Томанија Обреновић
-Јелена (Јелка) Обреновић (1818-?)
-Симка Обреновић (1818-1837)
-Анка Обреновић (1821-1868 )
-Јекатарина Обреновић (1826-1848 )
-Стана Обреновић (1828-?)

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.

Селаковић:

--- Цитат: vojislav.ananic  Август 28, 2016, 12:21:36 поподне ---         

-Милан Обреновић (1855-1901), краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859-?).

ИЗВОР: http://srbija.super-forum.net/t297-rodosloviporekla-porodica-sirom-balkana.

--- Крај цитата ---

Краљица Наталија умрла је 1941. године у окупираном Паризу. Њена судбина је веома трагична, (егзили, на крају и промена вере, сиромаштво) а мислим да је била једна од бољих и мудријих владарки које је Србија икада имала.

Иначе, ако могу рећи да је Карађорђевићима дошла главе Југославија, онда су Обреновићима дошле главе жене. У школи нисмо учили да су и Милош и Михајло и Милан имали ванбрачну децу, а начин како су се владари опходили према тим могућим претендентима на престо је такође "занимљив". 

Amicus:

--- Цитат: Селаковић  Август 28, 2016, 12:32:14 поподне ---Краљица Наталија умрла је 1941. године у окупираном Паризу. Њена судбина је веома трагична, (егзили, на крају и промена вере, сиромаштво) а мислим да је била једна од бољих и мудријих владарки које је Србија икада имала.

Иначе, ако могу рећи да је Карађорђевићима дошла главе Југославија, онда су Обреновићима дошле главе жене. У школи нисмо учили да су и Милош и Михајло и Милан имали ванбрачну децу, а начин како су се владари опходили према тим могућим претендентима на престо је такође "занимљив".
--- Крај цитата ---

Кад смо код Обреновића, прочитах јутрос уз кафу у неком старијем броју Вечерњих Новости, да постоје информације о вољи краља Александра Обреновића да кад више не буде у стању да влада Србијом, да власт преда Петру Карађорђевићу.

Шта се после десило, знамо, али занимљив је тај податак у контексту порекла идеје о елиминацији Обреновића са трона српскога, који по свему судећи није био производ некакве Обреновићко-Карађорђевићевске нетрпељивости, већ очигледно политике Обреновића која је неком озбиљнијем играчу правила проблем.

vojislav.ananic:
                       Породица Обреновић

Династија Обреновића владала је Србијом у два наврата. Вођ Другог српског устанка, Милош Обреновић, рођен Тодоровић, спада међу најзначајније личности новије српске историје. Детињство и младост је провео код стрица Милана, чије је презиме - највероватније због угледа који је Милан, као војвода у првом српском устанку имао - Милош преузео после братовљеве смрти 1810. године. Милош је уз Милана прошао готово све битке од 1804. до 1813. године. Карађорђе му је поверио Ужичку нахију на управу и одбрану. После пропасти Првог српског устанка Милош је једини од истакнутијих војвода који остаје у Србији. На чело Другог српског устанка Милош је стао 23. априла 1815. године. Исте године је са Марашли Али-пашом склопио договор о мешовитој управи у Београдском пашалуку. Овим је оружани део Другог српског устанка уступио место политичкој борби. Овим договором је Србија и званично добила неколико повластица. Милош није бирао начина да учврсти свој положај и да избори што већу аутономију за Србију. Хатишерифом из 1830. године Србија је, као вазална држава, стекла право на аутономну унутрашњу управу, док је Милошу, посебним бератом било признато наследно кнежевско достојанство. Неписмени кнез добро је осетио потребе новог времена. Од 1830. српски младићи почињу да се школују у иностранству. Из иностранства, на кнежев позив, долазе лекари, професори, инжењери. За његово време везује се и излазак првих "Новина сербских". Милошева прека нарав и деспотски начин владања, учинили су да се старешински слој уједини и постану претња његовој самовољи. После Милетине буне из 1835. године донет је први Устав српске модерне државе, који је предвидео учествовање Совјета у законодавној власти. Овај "Сретењски устав" брзо је суспендован али то није поколебало уставобранитеље. Након доношења новог устава, Милош није могао да се помири са новом поделом власти па је 1. јуна 1839. године био принуђен да абдицира. Наследио га је тешко оболели старији син Милан, који умире после непуних месец дана, па је престо припао Милошевом млађем сину Михаилу. Уставобранитељски режим је натерао Михаила да 7. септембра 1842. године побегне у Земун, а на његово место је доведен Карађорђев син Александар. Он је владао све до 1958. године када се из изганства враћа Милош и започиње своју другу, краткотрајну владавину, која се завршава 1860. године. Након тога, на српски престо поново долази Михаило Обреновић, чија међународна активност доводи до кулминације односа са Турском. У неколико наврата је одлаган сукоб са Турском, што је стварало велико неповерење Михаила у своје савезнике. Почетком 1868. године Михаило учвршћује односе са Румунијом и утврђује мало пољуљане односе са Русијом и Пруском. Изненадно убиство кнеза Михаила у Топчидеру 10. јуна 1868. године поново мења политичку ситуацију у Србији. После атентата за кнеза је проглашен Милан Обреновић, четрнаестогодишњи унук Милошевог брата Јеврема Обреновића. Под јаким притиском, Велика скупштина потврђује Миланово ступање на престо, а због његове малолетности изабрано је и Намесништво. На свој осамнаести рођендан, 10. августа 1872. године Милан преузима престо, са великим амбицијама усмереним на спутавање републиканских идеја. Промена донетог Устава и стално кршење уставних одредаба створили су Милану јаке политичке противнике. Херцеговачки устанак 1875. године учинио је да Милан 1876. године објави рат Турској. Међутим, уместо општег устанка балканских народа, савезник Србије је само Црна Гора. И поред великог јунаштва и неколико победа, српска војска је била принуђена на повлачење. Најзад, Русија пристаје да интервенише 1. новембра 1876. године. Следеће године Русија улази у рат са Турском, а Србија им се прикључује. На крају, Србија је Берлинским уговором стекла независност и извесно територијално проширење. После заташкавања афере око проглашавања Србије за краљевину (22. фебруар 1882. године) и после вишегодишњих афера и породичних сукоба, Милан кроз нови Устав 1888. године, уводи неке облике парламентарне грађанске демократије, а за свог малолетног наследника Александра одређује намеснике који би владали у његово име. Краљ Милан је абдицирао 22. фебруара 1889. године када се из Београда преселио у Француску. У неколико наврата се враћао у Србију али 1900. године заувек напушта Србију и убрзо затим и умире у Бечу 29. јануара 1901. године. Долазак на власт последњег владара из породице Обрановић почео је укидањем Намесништва 1. априла 1893. године. Ускоро затим Александар је укинуо постојећи Устав и вратио ранији из 1869. године, поигравао се влашћу, па је укинуо Устав само на неколико сати да би променио изборни закон у Србији. Његови непромишљени политички потези учинили су га јако непопуларним у народу и у јавности. Омогућио је недемократску и сурову владавину политичког безакоња, а нарочито се компромитовао љубавном везом, касније и женидбом, с дворском дамом своје мајке Драгом Машин. Незадовољство владавином краља Александра Обреновића кулминирало је завером групе официра из тајне организације "Црна рука", који су краља и краљицу убили у ноћи 29. маја 1903. године у Београду, предвођени мајором Драгутином Димитријевићем Аписом, наклоњеним династији Карађорђевића, која је позвана да поново седне на српски престо.

vojislav.ananic:
           Породице Књаз Милошевих потомака

Књаз Милошеви потомци су кнежевски и краљевски дом Обреновића, потомци његове браће господара Јована и Јеврема и кћерки Петрије Бајић рођ. Обреновић и Јелисавете (Савке) Николић рођ. Обреновић, који су, према Уставу, имали право на престо , као и призната и непризната незаконита (ванбрачна) деца. Књаз Милош је у Хатишериф и Уставе укључио искључиво потомство два брата и по оцу и по мајци, односно Теодоровиће-Обреновиће - Јована и Јеврема .

Књаз Милошеви потомци по кћеркама

Књаз Милошеви потомци по кћеркама Петрији Бајић рођ. Обреновић и Јелисавети (Савке) Николић рођ. Обреновић, били су, према Уставу, могући наследници престола Србије, у случају да без мушког потомства остану књаз Милош и његов средњи брат господар Јован Обреновић и најмлађи брат господар Јеврем Обреновић.

Бајићи и Хаџи-Бајићи од Варадије

Породица Петрије Бајић, рођ. Обреновић, најстарије кћерке књаза Милоша и Теодора Бајића из Земуна.

Николићи од Рудне

Породица Јелисавете (Савке) Обреновић, друге по рођењу кћерке књаза Милоша и Јована Николића од Рудне.

Потомци господара Јеврема Обреновића

Потомци господара Јеврема Обреновића су кнежевски и краљевски дом Обреновића, односно његов унук кнез и краљ Милан и праунук краљ Александар Обреновић, краљевски дом Петровић Његош, породица кнеза Мирка Петровића Његоша и потомство кћерки господара Јеврема.

Краљ Милан Обреновић

После смрти синова кнеза Милоша Обреновића, кнеза Милана Обреновића и кнеза Михаила Обреновића 1868, на престо је дошао унук госпорада Јеврема Обреновића Милан Обреновић.
Милош Обреновић, син господара Јеврема Обреновића и госпође Томаније Обреновић, кћерке војводе јадранског Антонија Богићевића је са Маријом Катарџи имао сина - јединца Милана Обреновића.

Краљевски дом Петровић Његош
Потомци господар Јеврема Обреновића су потомци црногорске краљевске куће Петровић Његош. Праунука господара Јеврема Обреновића, по кћерки Анки Константиновић, Наталија Константиновић била је удата за кнеза Мирка Петровића Његоша, војводе Грахова и Зете, руског кандидата за српски престо 1903. Имали су пет синова Стефана, Станислава, Михаила, Павла и Емануила.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна