Гагаузи јесу углавном православни, заправо један од ријетких турских народа православне вјере. Мада овај "наш" Сирф је изгледа и Србин поријеклом
Занимљива је та ситуација са Гагаузима тј. истрајности припадности православљу чак из вријеме Османлија. Када је вршена размјена становништва између Грчке и Турске 1923. године, Турци су чак пре Грка депортовали православне Гагаузе.
Данас су се Гагаузи као посебан народ успјели одржати само у Молдавији, што не значи да их нема у другим дијеловима Балкана, гдје су се утопили у нације домаћине. Највећа гагауска насеобина у 19. вијеку је била Варна, тамо су били већина становништва. Гагауску заједницу је оштро подијелила подјела бугарске и грчке цркве, па су једни држали страну Грцима,а други Бугарима. Мање више погрчени Гагузи и данас живе у Источној Тракији, непосредно уз турску границу. Већина Гагуза у Бугарској се национално изјашњава као Бугари, иста је ситуација и са Гагузима у Румунији који се изјашњавају као Румуни.
У данашњој Молдавији, Гагаузи су насељни заједно са бесарабијским Бугарима од стране Руса, који су освојивши то подручје раселили муслиманске Ногајце и населили православне народе са Балкана, првенствено Бугаре и Гагузе. Та колонизација се десила у 19. вијеку, дакле су Гагузи прилично скори досељеници на подручју Бесарабије.
Има више теорија о поријеклу Гагауза, укључујући и оне да су потомци Селџука, прото-Бугара. Етнографи 19. вијека су их најчешће сматрали туркојезичним Бугарима. Њихов језик иако јужнотурске Огуз групе, сродан стандардном турском, има и неке сјевернотурске елементе. Генетика, и аутосомална и Y-днк, није подржала неко ванбалканско поријекло Гагауза. Аутосомално су најближи Македонцима. Имају висок проценат I2a хаплогрупе и осталих на Балкану присутних хаплогрупа. Једини куриозитет би могао бити висок проценат хаплогрупе G ( преко 10%), али с обзиром да нису доступни хаплотипови, тешко је рећи о којим гранама се ту ради.