Везано за Драгутинову управу сјеверном Босном у 13. вијеку и вјерске прилике у тим крајевима, Јелена Мргић у свом раду "Северна Босна 13-16- век" пише:
"После 11. јула 1284, када се Јелисавета последњии пут наводи с титулом кнегиње „Мачве и Босне“, управа је поверена њеном зету, бившем краљу Стефану Драгутину (1284–1316). О овом аспекту његове делатности сведоче савремени, али и извори знатно каснијег постања. Пажња његовог биографа, архиепископа Данила ИИ, усмерена је, пре свега, на борбу Драгутина против босанских јеретика. Он пише како је краљ „многе од јеретика босанске земље“ преобратио у хришћанство, да је „јеретички кукољ духовним српом из корена посекао“. Као Драгутинов посланик у Млецима се 1293. године помиње босански епископ Василије, који је, судећи према личном имену, припадао православној цркви. Ипак, остаје отворено питање да ли је у Драгутиново време дошло до формирања православне црквене
организације на делу босанске територије под његовом управом, и да ли ту треба тражити корене православне босанске епископије чија би наследница била Зворничка епископија. С друге стране, постоји веома снажна народна традиција која, од свих Немањића, управо Драгутину и његовим синовима, Владиславу и Урошицу, приписује оснивање најзначајнијих православних храмова на простору северне Босне. Реч је о манастирима Папраћи, Ломници, Тамни, Гостовићу (Удриму), Возући и Липљу. Истраживања из области историје уметности, као и неки рани османски извори померају, међутим, настанак ових грађевина у 16. век."
Код повезивања Драгутина са православљем на подручју Усоре и Соли, треба имати у виду да Драгутин поменутим подручјем влада 30-так година, да је подручје добијено од угарског краља и да на том подручју живи много "јеретика" против којих се управо краљ Драгутин бори. У помоћ за борбу против "јеретика" Драгутин се обраћа папи да му пошаље фрањевце. Јелена Мргић пише:
"Три године раније, папа је упутио два фрањевца у Србију који су носили његово писмо, а потом се Драгутин преко свог изасланика обратио с молбом да затражи редовнике који би могли да поуче становништво правој вери, наводећи да у Босни има пуно јеретика. На почетку поменута папска наредба фрањевцима представљала би одговор на Драгутинову молбу."
Оваква констелација односа свакако не изгледа као погодан тренутак да су том кратком раздобљу подигне ни мање ни више него шест манастира у сјеверној Босни и да се ту успостави православна црквена организација.
