Филиповић у свом дјелу "Озрењаци или Маглајци" је очигледно рођен послије 1851. Шематизам митрополије дабробосанске из 1882. као свештеника у Бољанићу помиње Петра Поповића, очигледно сина попа Софренија, а међу свечарима не помиње Поповиће, него Соврениће, те као славу наводи Светог Стефана. Шематизам као свештеника у Раковцу помиње Јосифа Поповића. Међу свечарима се такође не помињу Поповићи. Идући трагом предања да Софреније потиче "од Поповића из Раковца", детаљно сам прегледао попис и за Раковац и утврдио да је овај поп Јосиф Поповић пописан као дјечак од седам година и син је попа Саве, сина Симе, рођеног 1802. године. Аналогијом са Бољанићем, тј. свештеник је Поповић, а породично презиме Софренић, пронађох Симиће у Раковцу, који славе Ђурђевдан, стару славу попа Софренија. Али, не само то, него пронађох и Благоја, сина Глигор(ија), који по свему одговара брату попа Софренија, као и друге Симиће и Благојевиће - Благојеве одијељене синове. По Шематизму и Благојевићи из Раковца славе Ђурђевдан (мада постоје и други, који славе Светог Стефана). Произлази, дакле, да није било никаквих Поповића у Раковцу, него да се ради о свештеничкој породици (отуд Поповић, али само код оних који су били и сами попови, док су остали носили патрониме) из Раковца, чија је слава Ђурђевдан, од које потичу бар Симићи и Благојевићи у Раковцу и Софренићи у Бољанићу, с тим да је поп Софреније отишао у Бољанић "жени у кућу" у Јанковиће, некада прије 1843, када је рођен његов најстарији син Петар, па тако Софренићи славе Светог Стефана - славу Јанковића. Дакле, рекло би се да у Раковцу постоји потенцијално жариште Н2 Ђурђевштака, можда и релативно давно насељених, с обзиром на то да их Филиповић у поменутом дјелу наводи међу онима који су непознатог поријекла.
