Оно што је уочљиво на овој теми, то је повезивање фенотипа са високим процентом I2-Y3120. То реално води у некакав "хаплогрупизам", па је само по себи ћорсокак. Научно је доказано да Y-DNA, као таква, нема толики утицај на изглед појединца данас (више је ту фактора).
Филипи је чак дао пресек (своје?) аутосомалне и упоредио са процентима Y-DNA на Озрену. То може бити и индивидуално, потребно је барем 10-ак узорака са Озрена да се направи просечна аутосомална слика.
Елем, да је ствар тако црно-бела, и на простору Западне Херцеговине и Далмације (где I2 иде и до 70%, а са R1a и преко 80%), аутосомални пресеци били би изразито северно позиционирани, а знамо да није тако (заправо су позиционирани централно, некад чак и јужније). А и тамо нема превише "плавушана". У питању је дакле укупна генетичка слика, плус остали утицаји.
На крају, логично је да ка северу (а Озрен јесте једна таква област) расте број типова карактеристичних за северне Словене. Ако би морао са хаплогрупама то да повезујем, рекао бих да се више тиче R1a, која такође расте ка северу, а опада ка Далмацији, Херцеговини и Црној Гори (сад ја клизим у хаплогрупизам). Иако је из ове перспективе она, условно, тешко одвојива од I2, неких разлика је морало бити.
