Прегледао сам сирове Гилетове резултате (
Живковић из Ибарског Колашина) на Данте Лабсу и резултати су такви да је Гиле негативан на све досад откривене дробњачке подгране: FGC22054 и FT36856. У поређењу са друга два дробњачка резулатата који су остали на нивоу FGC33034: Касалица и Илић, такође није било заједничких новела. Гиле је позитиван на све дробњачке СНП-ове на нивоу FGC33034. Значи, да је Гиле пета грана испод заједничког нивоа FGC33034. Стабло би требало да изгледа овако:
Пошто више нема дробњачких резултата на чекању, можда би се могли извући неки закључци из досадашњих дубинских тестирања:
Сви досад тестирани FGC33034+ потомци су појединца који је живио прије неких 800-900 година, и даље су највеће шансе да је тај предак био родоначелник херцеговачких влаха Дробњака из средњег вијека. Још у средњем вијеку Дробњаци су били доста покретљиви, забиљежени су као превозници, али и трговци у Пријепољу и Полимљу. Могуће да је још у средњем вијеку постојала и нека измјештена, секундарна дробњачка матица у Полимљу и могуће Старом Влаху. Да је грањање ипак почело у оквиру матичних Дробњка, показују нам давно раздвојени огранци Косовчића и Касалица. Остаје неријешеним питање албанско-македонских "Дробњака" са граничног подручја Македоније и Албаније. Они нису још радили дубинске тестове и питање је како ће се уклопити у ово стабло. засад на маркерима нема неких посебности који би их издвојили у посебну групу.
Што се тиче дробњачких старијих веза, најближе су оне са тестираним Швеђанима из гране FGC22048>Y83335. Старост те везе је преко 2000 година, тако да нам не говори пуно о скорашњим миграцијама претка Дробњака. Иако општа генетичка блискост упућује у скандинавско-норманском правцу, ипак је прилично дуго уско грло које је претходило појави дробњачког претка на Балкану (око 1300 година). А у том периоду од 1300 година разни сценарији су могли да се десе. Дакле, и даље недостаје та нека опипљивија скорија веза.
