Аутор Тема: Скадарски земљишник  (Прочитано 12129 пута)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #20 послато: Април 17, 2019, 01:04:21 пре подне »
Ево бацих поглед ја Хрисовуљу Стефана Дечанског манастиру Дечани, и прочитах ијекавицу уз помоћ  Црквенословенског Приручника.http://www.bfspc.bg.ac.rs/prilozi/predmeti/007-CSLprirucnik-2015-2016.pdf
Значи Немањићи писаше и говораше ијекавски.

Ово ми је занимљиво. Ево гледам издање Дечанских хрисовуља Милоша С. Милојевића из 1880. и не видим где си препознао ијекавицу? Не знам ни како је препознајеш с обзиром да је у у тексту коришћено слово јат. Јел можеш да наведеш неки конкретан пример, да појасниш своје запажање?
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 775
  • shí shì qiú shì
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #21 послато: Април 17, 2019, 01:11:09 пре подне »
Одакле ти то да су јужносрбијански говори најближи средњовјековном српском језику? Баш је супротно, ти дијалекти су претрпјели велики бугарско-македонски утицај, изгубили су већину падежа и сад имају само номинатив, акузатив и вокатив (пиротски нема ни акузатив чак, то је српско-бугарски хибридни дијалект).
Старијим стадијумима српског језика су сличнији косовско-ресавски и зетско-санџачки него ти говори уз бугарску и македонску границу.

Ти дијалекти су призренско-тимочки и припадају такође староштокавским говорима као и косовско-ресавски и зетско-санџачки. Они су рецимо наши најконзервативнији дијалекти по питању гласова. Изгубили су падеже под утицајем "балканског шпрахбунда" .

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #22 послато: Април 17, 2019, 01:18:05 пре подне »
Ти дијалекти су призренско-тимочки и припадају такође староштокавским говорима као и косовско-ресавски и зетско-санџачки. Они су рецимо наши најконзервативнији дијалекти по питању гласова. Изгубили су падеже под утицајем "балканског шпрахбунда" .

Занимљиво је да је Милош Окука издвојио призренско-тимочки из староштокавских у "средњоштокавске" говоре, а да је сам дијалекат разделио у призренско-јужноморавски, сврљишко-заплањски и тимочко-лужнички.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #23 послато: Април 17, 2019, 01:47:59 пре подне »
Ово ми је занимљиво. Ево гледам издање Дечанских хрисовуља Милоша С. Милојевића из 1880. и не видим где си препознао ијекавицу? Не знам ни како је препознајеш с обзиром да је у у тексту коришћено слово јат. Јел можеш да наведеш неки конкретан пример, да појасниш своје запажање?

Mожеш ли наћи издање Дечанске Хрисавуље од Павла Ивића и Милице Грковић Нови Сад 1976 године? Почни од  Стране 35. Рецимо читам дјела а не дела, мјесец а не месец, рјека а не река, дјед а не дед...
« Последња измена: Април 17, 2019, 01:52:59 пре подне ZoranV »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #24 послато: Април 17, 2019, 09:33:39 пре подне »
Mожеш ли наћи издање Дечанске Хрисавуље од Павла Ивића и Милице Грковић Нови Сад 1976 године? Почни од  Стране 35. Рецимо читам дјела а не дела, мјесец а не месец, рјека а не река, дјед а не дед...

То је само њихово тумачење...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #25 послато: Април 17, 2019, 09:34:29 пре подне »
Гледајући текст Дечанске хрисовуље, има материјала да се закључи и једно и друго.

Рецимо, видим неке речи из које се употребљавају у црквеним текстовима и које се и данас изговарају са Е, па и у крајевима где се говори ијекавски, попут ПРѢСВЕТЫ, ПРѢГРѢШЕННѨ. Затим реч ТРѢБОУѤ, где такође Ѣ даје Е. У речи ПРѢВѢЧНА, ко зна - може се читати и као ПРЕВЕЧНА и као ПРЕВЈЕЧНА, али први Ѣ у изговору је Е.

Са друге стране имамо реч ВСѢХЬ, где се, барем у црквеном изговору, чује ЈЕ (ВСЈЕХ). Затим и нека имена попут ЛѢШЬ, за које знамо да је ЉЕШ.

Можемо само нагађати како се изговарало. Рецимо, видим у раду о топонимији Бањске хрисовуље, да Лома предност даје Е.

Слична ствар је са тумачењем да је за Ријеку Црнојевића крајем средњег века био изговор Река. Ако је испис РѢКА, може бити и Река и Ријека. Нисам сигуран, можда је записано и као РЕКА.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #26 послато: Април 17, 2019, 10:24:01 пре подне »
Mожеш ли наћи издање Дечанске Хрисавуље од Павла Ивића и Милице Грковић Нови Сад 1976 године? Почни од  Стране 35. Рецимо читам дјела а не дела, мјесец а не месец, рјека а не река, дјед а не дед...

То издање имам у штампаном облику. Ево да погледамо страну 4 преписа друге Дечанске хрисовуље који је дат на страници 76 књиге. Овде сам издвојио само доњи део странице где се јављају речи за које се разликује изговор у екавици и ијекавици (подвучене црвено):


Имамо дакле речи дѣдь, брѣга, рѣкоү. Ове речи су писане са словом јат (ѣ) па се у српском језику могу читати као дијед али и дед-дид, бријега али и брега-брига, ријеку али и реку-рику. Ијекавица се у овако писаним речима и не може потврдити.
Проучи мало слово јат. Наш члан Невски би могао причати више о томе.
« Последња измена: Април 17, 2019, 10:27:11 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #27 послато: Април 17, 2019, 10:52:15 пре подне »
Имамо дакле речи дѣдь, брѣга, рѣкоү. Ове речи су писане са словом јат (ѣ) па се у српском језику могу читати као дијед али и дед-дид, бријега али и брега-брига, ријеку али и реку-рику. Нема дакле никакве ијекавице јер се она у овако писаним речима и не може потврдити.
Проучи мало слово јат.Наш члан Невски би ти могао причати више о томе.
Колико се сећам, када сам учио старословенски на факсу, увек смо ѣ читали као е. То је карактеристично за српску редакцију старословенског. ѣ се чита као ја само у Црквенословенском и то је утицај руског, који код нас преовладава од 18. века.

Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #28 послато: Април 17, 2019, 08:51:48 поподне »
Занимљиво је у колико различитих облика се у Земљишнику појављују два и иначе честа имена у хришћанском свету - изведена од грчког Георгије (Георгиос) и јеврејског Јован (Јоханан).
 
Да ли се ради о истим именима које су различити пописивачи другачије бележили или су у питању заиста различите верзије ових имена?
 
Тако имамо следеће верзије имена Георгије:
 
Gergi, Giergi, Gierghi, Guergi - све ово би требало да је албанска верзија имена - Ђерђ,
Jurgi - Ђурђе,
Jurco, Jurcho - Ђурко, мада би могло бити и Јурко,
Jura - Ђура/о (Јура?),
Zorzi - овде нисам начисто, да ли је то име Жорж или нека наша верзија имена, нпр. Ђорђе или Ђурђе, Ђурађ. Познато презиме Калођурђевић уписано је као Calozorzi.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #29 послато: Април 17, 2019, 08:54:35 поподне »
Од имена Јован имамо следеће верзије:
 
Jon би могао бити Јован, можда и влашки Јон или албански Ђон,
Gin, Ghin - албански Ђин,
Juan, Yuan, Yuam - можда је ово Јован,
Ivan је Иван.
Zan, Zuane су ми непознаница. Да ли су ово грешке при упису или погрешно читање или су ово нека трећа имена која немају везе са именом Јован. Zan је можда Жан или баш Зан (јавља се код католика), а за Zuane немам идеју. Видим да су под тим именом уписана два римокатоличка свештеника, као и онај пронијар Енглез.

Име Zuane је, иначе, традиционално учестало баш у области Венеције:


https://en.geneanet.org/first-name/Zuane
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #30 послато: Април 17, 2019, 09:39:58 поподне »
Зуан Енђелезе - Zuane Engelese - Johannes Anglicus је био командант млетачких ратника у Скадру (Johannis Anglici capitis gentium nostrarum armigerarum in Scutaro).
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #31 послато: Април 17, 2019, 09:42:10 поподне »
Зуан Енђелезе - Zuane Engelese - Johannes Anglicus је био командант млетачких ратника у Скадру (Johannis Anglici capitis gentium nostrarum armigerarum in Scutaro).

Хвала, Сол. Дакле, Zuane је дефинитивно верзија имена Јован.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #32 послато: Април 17, 2019, 09:44:44 поподне »
Ти дијалекти су призренско-тимочки и припадају такође староштокавским говорима као и косовско-ресавски и зетско-санџачки. Они су рецимо наши најконзервативнији дијалекти по питању гласова. Изгубили су падеже под утицајем "балканског шпрахбунда" .

Рећи да су говори Йужне Србийе изгубили (све) падеже йе нетачно. Сви говори у йеднини посѣдуйу именитељни, зватељни и винитељни, а многи од њих и датељни (ту спада и пиротски). Мало йе познато да пойедини Призренско-Тимочки говори (рецимо говор Заплања) чувайу и датељни падеж у множини (женам, овцам, ягањцем, кравам), койега у нашем књижевном срПском йезику нема, захваљуйући прѣ свега Вуку Стефановић-Караџићу.

Уз то, свако ко наводи да су говори Йужне Србийе изгубили (неке) падеже би морао, истини за љубав, то рећи и за књижевни срПски йезик, у койем у йеднини постойи найвише 6, а у множини найвише 4 падежа, зна се чийом заслугом.
На примѣр, рѣч "радост", у йеднини има само 3 падежа "радост, радости, радошћу", док у множини има само два "радости, радостима".
Уз то, примѣтна йе поява нестанка зватељнога падежа ("Здраво, ЙеленА, НиколА, ДелиЯ, ДраганА, МариЯ" мѣсто 'сељачкога' "Здраво ЙеленО, НиколО, ДелийО, ДраганО, МарийО"), у чем прѣдњаче "Београџани", те се у нашем йезику све креће ка само петорма падежемъ у йеднини. Према томе, губљење падежа нѣйе свойствено само йугу Србийе, и Тршићани (наш узор "правилнога" говора) и Београџани ту свойски даваху или дайу свой допринос.

С друге стране, говори Йужне Србийе одлично чувайу прошла глаголска врѣмена, койих се београдска господа стиде и радийе говоре попут Тарзана, користећи само йедно прошло врѣме (койе йе уз то врло сумњиво), и тамо гдѣ му йесте и тамо гдѣ му нѣйе мѣсто.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Скардус

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 163
  • I2а1а-М26/L-158
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #33 послато: Април 18, 2019, 09:14:19 пре подне »
Рећи да су говори Йужне Србийе изгубили (све) падеже йе нетачно. Сви говори у йеднини посѣдуйу именитељни, зватељни и винитељни, а многи од њих и датељни (ту спада и пиротски). Мало йе познато да пойедини Призренско-Тимочки говори (рецимо говор Заплања) чувайу и датељни падеж у множини (женам, овцам, ягањцем, кравам), койега у нашем књижевном срПском йезику нема, захваљуйући прѣ свега Вуку Стефановић-Караџићу.

Уз то, свако ко наводи да су говори Йужне Србийе изгубили (неке) падеже би морао, истини за љубав, то рећи и за књижевни срПски йезик, у койем у йеднини постойи найвише 6, а у множини найвише 4 падежа, зна се чийом заслугом.
На примѣр, рѣч "радост", у йеднини има само 3 падежа "радост, радости, радошћу", док у множини има само два "радости, радостима".
Уз то, примѣтна йе поява нестанка зватељнога падежа ("Здраво, ЙеленА, НиколА, ДелиЯ, ДраганА, МариЯ" мѣсто 'сељачкога' "Здраво ЙеленО, НиколО, ДелийО, ДраганО, МарийО"), у чем прѣдњаче "Београџани", те се у нашем йезику све креће ка само петорма падежемъ у йеднини. Према томе, губљење падежа нѣйе свойствено само йугу Србийе, и Тршићани (наш узор "правилнога" говора) и Београџани ту свойски даваху или дайу свой допринос.

С друге стране, говори Йужне Србийе одлично чувайу прошла глаголска врѣмена, койих се београдска господа стиде и радийе говоре попут Тарзана, користећи само йедно прошло врѣме (койе йе уз то врло сумњиво), и тамо гдѣ му йесте и тамо гдѣ му нѣйе мѣсто.
Захваљујем се Александру Невском на исцрпном објашњењу.
Описао сам положај Сиринићке Жупе да бих сликовито назначио географску близину некадашњих српских престоница: Скопља, Призрена и Неродимља. То је нама непосредна близина. Сиринићка Жупа је била извор хране за наше престонице (меса и вуне) и разоноде (лов и риболов).
Рећи да је народни говор средишта средњевековне српске државе под утицајем Бугарске је у најмању руку чудан. Ономе ко тако каже је несхватљиво да је у средњем веку Бугарски језик био у ствари нешто мало измењени српски језик. Тачније, Бугарски и Српски су били скоро исти језици са разликама небитним за то време.
Тај стари српски језик се задржао по Шар Планини, јужном делу Метохије и делимично Косову.
Ја га још увек говорим. Када пишем не примећује се моје порекло али када то исто кажем, свако зна да сам са југа Србије или севера Македоније.
Није наша кривица што је Вук Караџић за званични службени језик Срба узео говор Херцеговине и заувек одвојио Македонске и Бугарске дијалекте од матице.
Осећај српства народа у Сиринићкој Жупи и ближој околини је снажан до бола... и да даље не дужим.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #34 послато: Април 18, 2019, 10:04:10 пре подне »
Рећи да је народни говор средишта средњевековне српске државе под утицајем Бугарске је у најмању руку чудан.

Не бих то назвао бугарским утицајем. Лома је писао о размеђи источно- и западнојужнословенских говора негде на подручју Метохије, а тумачећи топонимију (старије и нове облике топонима). У том смислу, Сиринићка жупа би припадала том источнојужнословенском говорном подручју.

Од краја 12. века долази до међусобног утицаја ова два говора у оквиру државе Немањића. Како је Сиринићка жупа на самој граници ова два говорна подручја, логично је да је утицај западнојужнословенског говора био јак, али вероватно неких посебности у говору овог краја има и до данас.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #35 послато: Април 18, 2019, 08:07:10 поподне »
Захваљујем се Александру Невском на исцрпном објашњењу.
Описао сам положај Сиринићке Жупе да бих сликовито назначио географску близину некадашњих српских престоница: Скопља, Призрена и Неродимља. То је нама непосредна близина. Сиринићка Жупа је била извор хране за наше престонице (меса и вуне) и разоноде (лов и риболов).
Рећи да је народни говор средишта средњевековне српске државе под утицајем Бугарске је у најмању руку чудан. Ономе ко тако каже је несхватљиво да је у средњем веку Бугарски језик био у ствари нешто мало измењени српски језик. Тачније, Бугарски и Српски су били скоро исти језици са разликама небитним за то време.
Тај стари српски језик се задржао по Шар Планини, јужном делу Метохије и делимично Косову.
Ја га још увек говорим. Када пишем не примећује се моје порекло али када то исто кажем, свако зна да сам са југа Србије или севера Македоније.
Није наша кривица што је Вук Караџић за званични службени језик Срба узео говор Херцеговине и заувек одвојио Македонске и Бугарске дијалекте од матице.
Осећај српства народа у Сиринићкој Жупи и ближој околини је снажан до бола... и да даље не дужим.

Мени је овдје циљ био да разбијем ту заблуду како су средњоштокавски и торлачки говори "најсрпскији" и како је то језик немањићке Србије у својој најчистијој форми. Тачно је да ти српски говори чувају неке архаизме, нпр. често се чува слоготворно и финално -Л (анђел, слза) и полуглас шва (т'н'к), акцентуација је такођа архаична, међутим, дошло је до бројних иновација под бугарско-македонским утицајем. Вокали су сви кратки, згубљен је велик број падежа, у Пироту је под бугарским утицајем преузет и систем одређених чланова (човекот, срцето), чест је бугарско-македонски компаратив са префиксом и неизмијењеним позитивном (подобар, најдобар), често је преузет и македонски суфикс -нати умјесто штокавско -нути (дигнала се магла) итд.
Сви су се српски дијалекти промијенили од доба Немањића, ни за један се не може рећи да је једнак говору немањићке Србије. Али овако угрубо гледано, ако бих се запитао који ме дијалект највише подсјећа на средњовјековну Србију, то би били косовско-ресавски (слушај Радоша Бајића или Бориса Бизетића у оним скечевима, његови су из Поморавља, па их одлично имитира) и зетско-санџачки (Подгорица, Цетиње, Санџак). Ту се чувају и дужине вокала и мјесто нагласка.
Друго, македонски и бугарски говори су српском језику генетски сродни колико и руски или пољски, а то значи да је једина веза између њих прасловенска, јер је немогуће реконструисати некакав "протојужнословенски". Штокавски је једини дијалект којим Срби као етничка група традиционално говоре, а њему су генетски најближи чакавски, кајкавски и словеначки, са њима твори генетско јединство на временској дубини од нешто више од 1000 година. Македонски и бугарски спадају у другу генетску цјелину, та два језика су заправо један недјељиви континуум без јасних граница, али оштрим границама одијељен од српске штокавице. Не постоји ниједан транзитивни дијалект између српског и македонско-бугарског, само хибридни говори (торлачки, којим се говори уз српско-бугарску границу, то је матерњи језик Горанаца и Торбеша такође) настали интензивним језичким контактима.

Говор Скопља не само да није српски, него је бугарски у историјском смислу, има малтене све бугарске изоглосе. Срби су као етнос формирани на западу Балкана, игром судбине смо се проширили на исток. Од 11. вијека до османске најезде, Срби се шире са запада ка истоку, те са сјевера ка југу. Доласком Османлија, та миграциона рута иде супротним правцем.

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #36 послато: Мај 11, 2019, 01:53:02 пре подне »
Викентије Макушев у својој књизи "Историјска истраживања о Словенима у Албанији и средњем вијеку"  даје седеће податке (http://www.promacedonia.org/vm2/vm_6.htm):
Въ описаніи общинныхъ полей, находившихся выше Скадра (terreni de comun aratorii posti du la banda de sovra Scutari), заслуживаютъ вниманія мѣстности, называемыя „Прекрасная славянка (logo, che vien dicto a la bella Schiava)" и „Славянскій путь (logo dicto a la via Schiavonesca)," и слѣдующія имена помѣщиковъ: Алексѣй Боганъ (Alessio Bogan), Коячинъ (Coiacin) — сынъ Радича Умоя (Radici Omoy), Петръ Бойчинъ (Ріего Boicin), Петръ Коячинъ (Piero de Соіа), священникъ Проганъ Загорскій (don Ргоgano de Zagara), Гинъ Любанъ (Ghin Luban), Маринъ Милошичъ (Marino Milossi), Радованъ Славянинъ (Radien Sclavo), Степанъ Милутинъ (ser Stefano Milotin), Дукагинъ Будиміровичъ (Ducagin Bodimiri), Джорджи Васичь или Вашичъ (Zozzi de Vassi), Андрей Брахица = Брајица (Andrea Brachiza), священникъ Димитрій Поборанинъ (don Dimitri Pobora), Марушинъ Милутинъ (Marusin Міlutin), Дешко Краишанинъ (Desco de Crayssa). При этомъ послѣднемъ имени упоминается, что Дешко поселилъ на необитаемой землѣ (suso el dicto terren, che prima era desabitado) пять слѣдующихъ семействъ (case): Дабы Рѣпчича (Daba Riepci), Андрея Злачена (Andrea Slachien), Радослава Будана (Radosclavo Budan), Ивана Крѣпчича (Jon Crepci) и Андрея Драшича (Andrea Drassi).

 Въ описаніи земель, находящихся ниже Скадра (terreni е campi da la banda de soto Scutari) встрѣчаемъ мѣстности, называемыя Schiavoci (отъ Schiavo, славянинъ), Balari (Боляре), la Corte de lo Imperator (Царскій дворъ), и упоминается о братствахъ св. Варвары и св. Меркурія (la scuola overo frataglia de Sancta Barbara, — la scuola overo frataglia de San Mercurio). Изъ именъ землевладѣльцевъ обращаютъ на себя вниманіе слѣдующія: Коячинъ-сынъ Радича Умоя (Coiacin quondam de Radici Omoy), Петръ Бойчинъ (Piero Boicin), Джорджи Мркша (Zozzi Marsen), Маринъ Милошичъ (Marin Milossi), Петръ Бичичъ (Piero Bicich), Дукагинъ Будиміровичъ (Ducagino Bodemiro), Джура Мара Колашица (Chiura Maria Colachiza), Алексѣй Богданъ (Alessio Bogdan), Степанъ Милутинъ (Stefano Milotin), Алексѣй Славянинъ (Alessio Sclavo), Андрей Брахица (Аndrea Brachiza), Петръ Бечичъ (Piero Becich), Радованъ Славянинъ (Radien Sclavo), Джура Будиміровна (Chiura de Budeiniro), Владо Іонима (Vladj Jonima).

 

При описаніи общинныхъ виноградниковъ (le vigne del comun) упоминаются: мѣстность, называемая Бръдица (Berdiza), братство св. Креста (la scuola overo la frataglia de Sancta Crosie) и пpoніары: Дукагинъ Будиміровичъ, Петръ Бойчинъ, Дмитрій Поборанинъ, Степанъ Дендрица (Dendriza) и Каладжорджи Будинъ (Саlozorzi Bodin).

Да ли је Дукагинъ Будиміровичъ зачетник србске лозе Дукађиновића (Павла, Леке, Драге)? Ко је Будимир? На једној другој теми о фамилији Бубања има интересантна зажања:
Бубања и Шурко припадају најстаријем слоју словенских имена, надимачког поријекла, која су готово ишчезла у касном средњем вијеку. Име Бубања је снажније потврђено на јуж-ном Јадрану (сеоба је вјероватно ишла од Улциња ка западу). Било је неколико властеоских романских породица у Улцињу (Ronçino), Котору, Дубровнику (Bubagna) и Сплиту гдје је Бубања било и лично а касније и родовско име. Јавља се у Дрежници код Мостара, и у Ливну.
Име Бубања би значило да је ријеч о бучној и веселој особи. Бубања означава и јако врело.

Патроним Бубања настане је од надимка Бубо < Будимир, Љубомир и сл. (Бубо > Буб(о)а + ња > Бубања). 
Име се обично наслеђивало од ђеда.
Бубања и Шурко су ријетка имена; (шура > шурак > Шурко).

Појава имена Шурко у XVIII вијеку је раритет. Није се то десило случајно.

Дакле Бубо је надимак за Будимира, па стога постоји могућност да је мјесто Буба поред моста на Дриму које је Павле Дукађиновић добио добило име по том Будимиру Буби.

У Acta Albanie Veneta поред Дукађина Будимировића, спомиње се и Јован Дукађиновић. Овдје почиње заврзлама о Дукађинцима који у мојим записима имају 4 верзије родослова Декањ, Хопф, копарски и Божићев.

Шта значи име Будимир?
Наше домаће име сложено име од словенских основа . Име садржи у себи основу "мир" која је веома заступљена у многим славенским именима. У пренесеном значењу име је жеља родитеља да дијете буде спокојно, сталожено, задовољно и у миру.

У Копелнику је забељежено више Будимирових синова
Pribeze Budemir ( Pribeza Budimir )
Yuan Budemir ( Jovan, Ivan Budimir )
Bogdam Budemir ( Bogdan Budimir )

што поред Дукађина Будимировића даје укупно четири сина 1416 године, осим ако Yuan Budemir није тај Дукађин надимком (Дука Јован).
Моја претпоставка о Стефану Гркињићу и тројици синова Новаку, Радићу и Богдану још стоји, и могућност да су у врло блиском сродству са Будимировићима.
« Последња измена: Мај 11, 2019, 01:54:54 пре подне ZoranV »

Ван мреже ZoranV

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 193
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #37 послато: Мај 13, 2019, 03:00:40 поподне »
Eво веза за један албански документ са потпуним преводом Скадарског земљисника са италијанског на албански.
https://www.academia.edu/33718705/AKADEMIA_E_SHKENCAVE_E_REPUBUKES_TE_SHQIPERISE >:(

Ван мреже magriva620

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 54
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #38 послато: Мај 13, 2019, 07:06:14 поподне »
Пре бих рекао да је Дукађин у овом случају име а Будимир презиме,који су по редању са Црне реке код Прилепа.Будимира има још у Ц.Г у Грбљу имају ли они неке везе са овим пописом?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Скадарски земљишник
« Одговор #39 послато: Мај 13, 2019, 08:32:50 поподне »
Будимира има још у Ц.Г у Грбљу

Где тачно?
"Наша мука ваља за причешћа"