Значење назива Шекулара није сасвим разјашњено. О етимологији ове речи постоји више мишљења, као на пример: да потиче од влашке речи "секула" што значи секира; Секул је, такође, и влашко лично име, те назив Шекулар може потицати и од неког давног родоначелника шекуларског катуна (Вешовић); по некима, назив потиче од латинске речи saeculum – покољење, нараштај, односно saecularis – "столетни" (дакле, нешто древно, што постоји од давне старине), од чега је настала и албанска реч за народ, људе "шекул" – shekull (Hahn, Вешовић, Кулишић).
Мени најуверљивије, ипак, звучи мишљење (Дашић) по којем назив Шекулар вуче корен из наведене латинске речи saeculum, али у смислу незнабоштва, наспрам хришћанству. Реч секуларно и данас значи нешто световно, нецрквено. У време ширења хришћанства, односно покрштавања незнабожаца, секуларима су се могли називати они који још нису примили хришћанство. Могло би се закључити да су ранији становници Шекулара били неко племе које се дуже држало ван хришћанске заједнице, или су формално били покрштени, али им је однос према црквеној заједници био такав да су сматрани секуларима. Тешко би се могло рећи да у време развијеног средњег века постоји неко влашко племе које није крштено. Вероватније је да ово име потиче из давније старине, па се одржало и поред тога што су његови праоци већ одавно били крштени. Нека мишљења кажу да је Шекулар тако назван у време Мацура, који су ту живели пре словенског досељења. Могуће је да су баш они дуго живели као некрштени пагани, те отуд и ово име.
У подручју данашњег села Гољемади у Љешанској нахији постоји селиште истог имена. Занимљиво је да се за овај љешански Шекулар и данас говори да је "нецрквено земљиште", што је, можда, потврда мишљења о етимологији назива Шекулар.