Аутор Тема: Свети Јустин Ћелијски  (Прочитано 2342 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Свети Јустин Ћелијски
« послато: Април 07, 2019, 12:06:11 пре подне »
Данас наша Црква прославља 40 година представљења оца Јустина Ћелијског.

Рођен је на Благовести 1894. године у Врању у свештеничкој породици Поповића. Они су староседеоци у Врању, а по породичном предању даљим су пореклом „од Тетова“. Славе Никољдан.

На крштењу добио је име Благоје. Завршио је београдску Богословију. Учесник је Првог светског рата и повлачења преко Албаније. У Скадру га је замонашио патриарх Димитрије. 1916. године, упућен је са групом богослова у Лондон код владике Николаја Велимировића. У Оксфорду је студирао теологију, а после рата и у Атини, где је докторирао. У Сремским Карловцима је потом примио јеромонашки чин. За време покрета у Чешкој који је тежио повратку Чеха у православље (о чему је писано на теми о Светом Горазду Чешком), Црква је предложила оцу Јустину да буде постављен за епископа у Прикарпатју. Отац Јустин је ово одбио уз образложење да је недостојан владичанског чина...


Млади отац Јустин са родитељима (Спиридон и Анастасија), сестром и њеном породицом
(са: https://prepodobnijustincelijski)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #1 послато: Април 07, 2019, 12:10:36 пре подне »
Због истинољубивости, отац Јустин је прогоњен још у време Краљевине Југославије. Избачен је са карловачке Богословије, био прогањан због противљења Конкордату 1936. године.

Отац Јустин је био велики пријатељ и сабрат још двојици светитеља – владики Николају Велимировићу и Јовану Шангајском (о обојици постоје посебне теме на овом форуму). Био је поборник Богомољачког покрета 1930-их година.


Млади отац Јустин
(са: http://www.manastir-lepavina.org)

Током Другог светског рата борави у овчарско-кабларским манастирима, а 1948. године долази у Манастир Ћелије у кањону реке Градац, близу Ваљева. Као ватрени антикомуниста, прогоњен од стране комунистичке власти, преосталих 30 година живота провео је у заточеништву у Ћелијама. Највећи део његових радова је уништен од стране комуниста. Остала је упамћена прича како су једном припадници УДБ-е упали у Ћелије са задатком да приведу оца Јустина у Београд. У том тренутку, отац Јустин је служио Литургију. Кад је УДБ-аш ушао у олтар и наредио оцу Јустину да пође с њим, држећи уперен пиштољ, отац Јустин је одговорио да он служи Свету Литургију и да је неће прекинути ни по цену живота. УДБ-аш, немајући другог избора, изишао је из цркве и сачекао да се Литургија заврши...

Међутим, постао је својеврсни живи светац, духовник многим свештеним лицима и мирјанима. Његови ученици су значајни владике наше Цркве: патриарх Павле, владике Артемије Радосављевић, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић, отац Јован Радосављевић, итд.

Помињући ову тројицу владика са иницијалом А, сетих се оне анегдоте, где је једном отац Јустин с њима тројицом седео у порти Манастира Ћелије, у време док су они били млади богослови. Тада је „пророковао“ како ће један од њих тројице бити патриарх једног дана. Артемија су елиминисали, Атанасије се повукао, Амфилохије...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #2 послато: Април 07, 2019, 12:15:57 пре подне »
Отац Јустин је иза себе оставио велики број богословских и философских радова. Његово капитално дело су „Житија светих“ у 12 књига.


Отац Јустин у Манастиру Ћелије
(са: https://patriot.rs)

Упокојио се на данашњи дан, на Благовести 1979. године у Ћелијама.

Према сведочењима сестринства Ћелија, којима је био духовник, његова молитва је била чудотворна. Зато су га, још за живота, многи верни сматрали светитељем, а нарочито након упокојења. Слично као и у случају Светог владике Николаја, култ светости оца Јустина био је врло јак у народу и без званичне канонизације. Коначно, 2. маја 2010. године, извршена је канонизација у храму Светог Саве у Београду, а отац Јустин је уврштен у календар светих као Свети Јустин Нови Ћелијски. Гроб оца Јустина у Манастиру Ћелије био је место ходочашћа и много година пре канонизације (био сам тамо више пута), а 2014. године, мошти оца Јустина су пренете у манастирску цркву Светих архангела.


Свети Јустин Нови Ћелијски
(са: http://www.pravoslavie.ru)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #3 послато: Април 07, 2019, 12:20:54 пре подне »
Документарни филм о Светом Јустину:

<a href="https://www.youtube.com/v/WWZ_fqGqsM4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/WWZ_fqGqsM4</a>

(на 1:45:00 надаље - о упокојењу оца Јустина и необичним дешавањима те вечери)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #4 послато: Март 04, 2021, 08:52:02 поподне »
Наш велики духовник, отац Јустин, имао је тројицу добрих и вредних ученика. Сви су постали епископи. То је прича о Јустиновој "тројици А".

За кратко време, сви су нас напустили: Амфилохије, Артемије, а данас и Атанасије.

Упокојио се данас у Требињу владика умировљени, некада захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије Јевтић (1938-2021).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #5 послато: Март 04, 2021, 08:59:54 поподне »
Богослови и верници су га, од милоште, звали Таса...

Један предиван говор Тасин, приликом преноса моштију Светога Василијa Острошког, из Острога у Требиње, Попово и Никшић, и назад у Острог, маја месеца 1996. године:

<a href="https://www.youtube.com/v/Nb8q-n7y8FY" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Nb8q-n7y8FY</a>
(од 13:25)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #6 послато: Март 04, 2021, 09:49:53 поподне »
Владика је рођен у селу Брдарица код Коцељеве:

„Јевтићи (10 к., Никољдан). Из Врагочанице пре 100 година дошли; зову се и Врагочани“.

https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-brdarica-koceljeva/

У Врагочаници код Ваљева не нађох Јевтиће:

https://www.poreklo.rs/2013/01/26/poreklo-prezimena-selo-vrago%c4%8danica-valjevo/

У Врагочаници суседном селу Станина (Станијина) Река има Јевтића, али славе Ђурђиц:

„Клобучани (чији су потомци Васиљевићи-Живановићи, Анђелићи, Пантелићи, Јевтићи и Ранковићи): Најраније досељена породица овог села је Клобучанска. Клобучанима се зову све породице, чији су се преци доселили од града Клобука у Херцеговини. место на коме су се населили назива се Клобучине. Клобучани су досељени пред крај 17. столећа, нагнати неправдом клобучких Турака. Родоначелник ове породице био је бератски кнез, те се и данас један део ове породице, насељен у Бобови, зове Кнежевићи. Кобучани су у Станиној Реци насељени око Влајковића и изнад њих, има их 32 куће и славе Ђурђиц“.

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/poreklo-prezimena-selo-stanina-reka-valjevo/

Презиме Јевтић је често у овим крајевима. Слава упокојеног владике Атанасија јесте био Никољдан. Према многим његовим наводима, његови стари су у овај крај дошли из Херцеговине.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #7 послато: Март 04, 2021, 09:52:43 поподне »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Свети Јустин Ћелијски
« Одговор #8 послато: Март 10, 2021, 09:38:57 поподне »
Двојица "Јустиноваца" на слици, као млади студенти:



Стоје: у средини Зоран Јевтић (Атанасије), сасвим десно Ристо Радовић (Амфилохије).
"Наша мука ваља за причешћа"