Па не можеш тако олакко сваку философску ријеч преврнути на словјенски. Ја ти могу смислити ријеч за логику али волио бих то урадити у склопу укупнога система логичкога закључивања. Али за сада што се може, покушајмо, нпр. нисам употребио најадекватније, него најпригодније или најприкладније. Ја сам до сада сакупио преко три тисуће таквих ријечи и настављам то радити . Можда једнога дана издам савјетник или приручник стручних термина изражених по србски.
Ја бих ти био први купац таквога савѣтника, односно рѣчника словѣнских изразъ и рѣчи, истозначнє — нпр. нєоправдано чєсто употрєбљєнимъ — туђицамъ у србском ѥзику. Ако то умѣм тачно процѣнити, за србски ѥзик такво дѣло ıош нє постоıи, усрєдсрєђуıући сє прєвасходно на
словıєнскє, даклє домаћє, синонимє туђицъ. Што многи вѣроıатно вєћ користє, или поњє (тур. barem ← bari) они коıи сє и у 21. столѣћу нє стидє словѣснких рѣчи нашєга ѥзика тє коıима ѥ стало до њєга, су слѣдєћа два источника истозначницъ, — туђих као и словѣнских:
- Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Вєлики рєчник страних рєчи и израза. 6. издањє. Промєтєı.
- Ћосић, Павлє (2018): Српски рєчник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт.
Но многє србскє рѣчи и лєксємє словѣнскога порѣкла, коѥ ти у току послѣдних годинъ овдѣ на бєсѣдилишту
Порєкло са ıавношћу подѣли, сє у горє навєдєних књигахъ нє могу углєдати. Мєђу тих рѣчи и лєксєма су напримѣр и онаквє, коѥ наш народ кроз своıу повѣст вѣки коришћашє а наıзад под игом страних силъ или утицаıь потпуно изгуби и измѣни са туђим. Али нєдостаıу и онє охрањєнє рѣчи што сє могу услишати ıош до дана данашњєга у само поѥдиних краıих и нарєчıих. Твоѥ на основи старих србско- словѣнских корѣнъ кованє синонимє (рєцимо
вєτхословљє/ вєτхонаука као могућа истозначница за
arheologiju) сє тамо наравно исто нє умєıу уочити.
Стога закључуѥм, да би твоı нињєшни или будући савѣтник могао испунити ѥдну до сада постоѥћу празнину на србскоı књижєвноı позорници. Можда би дажє (тур. čak) и усхићєни љубитєљи англо-српскога нашли нєко надахнућє за обогаћєњє своѥ (чєсто) сужєнє и ѥдностранє залихє рѣчи. Што сє тичє тєжишта таквога дѣла, мислим да би мєђу проглашєних циљєва ваљало стоıати и оно, што ти на форуму до часа вєћ чєсто напомєну:
- пажљиво упознавањє са изворноı ѥзичкоı прошлошћу своѥга народа, тє изгубљєном благу и богатству,
- упознавањє творбєних могућностьи србскога ѥзика на основи прасловѣнских корѣнъ, разıашњєно уз помоћ многоброıних примѣръ,
- понуђєнє домаћє рѣчи нє жєлє замѣнити никаквє туђицє, нити их протѣрати, нити икомє намєтнути одрєђєни начин изражавања. Циљ нє трєба бити протѣравањє или чишћєњє, но баш напротив понуда проширєња лєксичког фонда и у онаı други, заостављєни словѣнски правац (нє само и изкључиво латинско- єнглєски). Даклє, ѥдна сврха ѥст учєњє трпєљивости прєма мирољубивому супостоıању туђих и домаћих рѣчи као истозначницє у србском ѥзику, бєз икаквих сукоба или ѥзичких краıности, ни у ѥдном ни у другом смѣру.
Можда ћє захваљуıући таквє књигє и твоѥга труда у току нєколико дєсєтлѣћа заиста ѥдна или друга домаћа србска рѣч опєт наћи своı пут у свакоднєвницу Срба, или дажє у стручно називљє. А и онє изворнє србскє рѣчи, коѥ Срби ниикада нєћє трпити порєд туђица, мислим да ипак врѣдє ако су писмєно сабранє и сачуванє свє на ѥдном мѣсту. Одбоıност прєма, и стид за словѣнство ради приближєња србскога ѥзика другим ѥзикомъ високо развиѥних нєсловѣнских народа и култура, можда нєћє увѣк бити толико жєсток(а) као у прва два столѣћа након госп. Караџића и њєгова дѣловања.
Пуна подржка даклє с моѥ станє за таı захтѣван, али важан подухват. Збогом.