https://www.pnas.org/doi/full/10.1073/pnas.2310545121#abstractGenomic ancestry and social dynamics of the last hunter-gatherers of Atlantic France
I2a1 (I-L460), интересантан је процењени фенотип, са тамном кожом и плавим очима
Превод: гугл
Значај
Још од раног холоцена, западну и централну Европу насељавала је генетски различита група ловаца-сакупљача. Генерисали смо различите типове биомолекуларних података, укључујући секвенцирање комплетних генома велике покривености, из људских скелетних остатака сахрањених на иконичним локацијама Тевијек и Хоедик у Бретањи, који представљају неке од последњих ловаца-сакупљача западне Европе. Подаци показују да су ови последњи сакупљачи били део мреже људи који су одржавали егзогамне праксе. Ове социјално-културне динамике допринеле су избегавању инбридинга. Неки од појединаца сакупљача временски се поклапају са доласком неолитских фармера у суседне регионе. Међутим, нисмо нашли никакво наслеђе везано за фармере у анализираним ловцима-сакупљачима и мреже за размену партнера чине се искључивим за групу сакупљача.
Апстракт
Још од раног холоцена, западну и централну Европу насељавала је генетски различита група западних ловаца-сакупљача (WHGs). Ова група је на крају замењена и асимилована од стране долазећих неолитских фармера. Западни атлантски фасад био је дом неким од последњих мезолитских локалитета континенталне Европе, представљених иконичним отвореним локалитетима у Хоедику и Тевијеку у јужној Бретањи, Француска. Ови локалитети су познати по необично добро очуваним и богатим гробљима. Геномске студије мезолитских европских ловаца-сакупљача биле су ограничене на појединачне или неколико појединаца по локацији и наше разумевање социјалне динамике последњих мезолитских ловаца-сакупљача у Европи и њихових интеракција са долазећим фармерима је ограничено. Секвенцирали смо и анализирали комплетне геноме 10 појединаца са мезолитских локалитета Хоедик, Тевијек и Шампињи у Француској, четири од којих су секвенцирани са 23 до 8 пута већим покривањем генома. Анализа геномских, хронолошких и исхранских података открила је да су популације касног мезолита у Бретањи одржавале различите социјалне јединице у мрежи која размењује партнере. Ово је резултирало ниским биолошким сродством унутар групе које је спречавало консангвинично спаривање, упркос малој величини популације касног мезолита. У анализираним ловцима-сакупљачима нисмо пронашли генетско наслеђе од неолитских фармера, иако су неки од њих можда постојали у исто време са првим пољопривредним групама у суседним регионима. Стога, за разлику од претходних закључака базираних на стабилним изотопским подацима са истих локалитета, заједница касних мезолитских сакупљача била је ограничена на размену партнера са суседним групама ловаца-сакупљача, на искључење неолитских фармера.
https://i.imgur.com/ErSDEqQ.png
