Аутор Тема: Древна ДНК - научни радови  (Прочитано 237382 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1200 послато: Август 11, 2023, 12:11:58 пре подне »
И ја сам мислио раније да је хаплогрупа I опстала у Франко-Кантабријском рефугијуму током LGM-а. Али за сада нема Солитрејаца са хаплогрупом I. За сада је само хаплогрупа C пронађена код њих. Они до душе јесу били потомци Граверијанаца који јесу имали и хаплогрупу I уз хаплогрупу C, али Граверијанаца нису били аутозомално хомогени него су имали два генетска пола: западни Фурнол и источни Вјестонице. Хаплогрупа I је за сад пронађена само код узорака који имају ову источну генетику која није преживела LGM.

Даље, након LGM-а имамо Магдаленаску групу која има и I2-P37 и C, али сви узорци ове групе већ имају Вилабруна генетику. А није тачно ни да је у Вилабруна кластери била заступљена само грана I2a2-M436 хаплогрупе I јер имамо узорак PRD001 из овог кластера који припада хаплогрупи I2a1a-P37.2.

Кад причамо о Солитрејцима, хаплогрупа C није пронађена код њих, него код њега. Код једног јединог мушког Солитрејца чији узорак није контаминиран. Сви најстарији палеолитски P37 узорци (њих десет комада) су из Западне Европе, не постоји ниједан на Балкану и у Источној Европи који је старији од Мезолита. И ти мезолитски P37 узорци из Лепенског Вира и Украјине, као и поменути PRD001 могу се објаснити ширењем Магдаленијске културе на исток.


Дакле, мислим да хаплогрупа I2a1 долази из правца Балкана јужном рутом у Франко-Кантабријски рефугијум одмах након LGM-а, а да пре тога на западу није постојала. Свакако не мислим да је целокупна хаплогрупа I2a1 мигрирали него само један њен део.

Поштујем свачије право на мишљење, али за ово што си написао не постоји ниједан једини археогенетички доказ.


Међутим то је све далека прошлост. Ако се вратимо у енеолиту и рано бронзано доба и видимо да се у Румунији и Бугарској појављују све веће бочне гране од L621 до CTS10228 и узмемо у обзир TMRCA гране L621 од 6500 година, као и гране CTS10228 од 3400 година, према YFull-у, можемо доћи до закључка да је у периоду од позног бакарног до раног бронзаног доба предак гране CTS10228 живео негде на источном Балкану. То и даље не искључује Келте и Словене јер за сада не знамо шта се даље догађало.

Није тачно да се у енеолиту и раном бронзаном добу Румуније и Бугарске појављују "све веће бочне гране од L621 до CTS10228". Појављују се четири L621 узорка, сви негативни на гране које воде до CTS10228 (CTS10936,S19848,CTS4002), један S19848, такође негативан на CTS4002, и један CTS4002 негативан на CTS10228. Не појављује се ни CTS10228, нити иједна од бочних грана (Y45825, Y85772, Y44949, FGC20479 и Y81696), а са друге стране све наведене гране се појављују у Западној Европи, па ме занима каквом логичком егзибицијом би објаснио овакву разноврсност грана испод L621 на том простору ако је миленијумима боравила у Румунији и Бугарској? Разноврсност је један ид кључних показатеља области настанка и демографског ширења неке хаплогрупе/гране, и та разноврсност у случају L621 је убедљиво на страни Западне Европе, просто јер је на Балкану и у Источној Европи та разноврсност непостојећа, тј. 100% тестираних припада само једном јако младом огранку (Y3120).
« Последња измена: Август 11, 2023, 12:16:03 пре подне Црна Гуја »

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1201 послато: Август 11, 2023, 01:01:37 поподне »
Кад причамо о Солитрејцима, хаплогрупа C није пронађена код њих, него код њега. Код једног јединог мушког Солитрејца чији узорак није контаминиран. Сви најстарији палеолитски P37 узорци (њих десет комада) су из Западне Европе, не постоји ниједан на Балкану и у Источној Европи који је старији од Мезолита. И ти мезолитски P37 узорци из Лепенског Вира и Украјине, као и поменути PRD001 могу се објаснити ширењем Магдаленијске културе на исток.

Има их још ако се убрајају у ову категорију и граветијански узорци који упадају у аутозомални Фурнол кластер и директни су преци Солитрејаца. За целу ову групу важи за сада да није пронађена хаплогрупа I, мада ту могућност не искључујем у потпуности. Али њихов огранак хаплогрупе I не може бити I2-P37 из простог разлога што је TMRCA ове гране и гране I2-M436 само 21000 година према YFull-у тако да ове две гране готово сигурно потичу из истог рефугијума. То би евентуално могла бити грана I1.

Поштујем свачије право на мишљење, али за ово што си написао не постоји ниједан једини археогенетички доказ.

Ако се пажљивије погледа аутозомална слика одмах након LGM-а уочава се да се Магдалењани већ мешају са ловцима сакупљачима који долазе са истока (почевши већ од узорка Ел Мирон старог 19k) и да се померају према североистоку, према Француској и даље у унутрашњост Европе. Али ова популација се не сели на исток према Италији. Италију је већ колонизовала Вилабруна популација и тако остаје до неолита. Постепена колонизација се види и по аутозомалним подгрупама у које се могу сврстати узорци из Италије из позног палеолита и мезолита. При томе су се Магдалењани мешали са групом 2 (Arene Candide). https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0#Fig3 али тако што су се Вилабруњана групе 2 померали према западу а не у обрнутом смеру. Ова група је према мом мишљењу пренела хаплогрупу I2-P37 Магдалењанима. Узорак Pradis 1 јесте нешто млађи али је значајан јер припада базалној аутозомалној групи 1, па се може узети као археогенетски доказ моје тезе да је хаплогрупа I2-P37 потекла из балканског рефугијума.

Није тачно да се у енеолиту и раном бронзаном добу Румуније и Бугарске појављују "све веће бочне гране од L621 до CTS10228". Појављују се четири L621 узорка, сви негативни на гране које воде до CTS10228 (CTS10936,S19848,CTS4002), један S19848, такође негативан на CTS4002, и један CTS4002 негативан на CTS10228. Не појављује се ни CTS10228, нити иједна од бочних грана (Y45825, Y85772, Y44949, FGC20479 и Y81696), а са друге стране све наведене гране се појављују у Западној Европи, па ме занима каквом логичком егзибицијом би објаснио овакву разноврсност грана испод L621 на том простору ако је миленијумима боравила у Румунији и Бугарској? Разноврсност је један ид кључних показатеља области настанка и демографског ширења неке хаплогрупе/гране, и та разноврсност у случају L621 је убедљиво на страни Западне Европе, просто јер је на Балкану и у Источној Европи та разноврсност непостојећа, тј. 100% тестираних припада само једном јако младом огранку (Y3120).

Јесте разноврсност грана савремених људи на неком подручју добар показатељ порекла неке хаплогрупе али уме и да завара. Зато археогенетски узорци имају већу тежину. Није ни очекивано да се пронађу све ове гране које си набројао у узорцима из бакарног и раног бронзаног доба јер су то млађе гране. Моје мишљење је да је пре нешто више од 4000 година дошло до сеобе ове популације према западу. Тако да су гране које су данас скоро ексклузивно западноевропске настале у западној Европи након досељавања њихових предака са Балкана. Звучи мало вероватно али има доказа о томе и у другим гранама. Узми за пример ову моју: https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH18/tree. Узорци са Балкана и Турске се од западноевропске лозе одвајају пре око 4300 година. Наслућујем да је ова популација учествовала у етногенези Келта јер је са собом носила висок удео EEF генетике примећене као нарастајуће у средњем и позном бронзаном добу широм Европе, па чак и у Британији, што је један од кључних налаза из рада Large-scale migration into Britain during the Middle to Late Bronze Age. Зато мислим да хаплогрупа I-Y3120 и даље може имати везе са Келтима.

Ван мреже Aca

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 47
  • I1>P109>FGC33034
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1202 послато: Август 21, 2023, 05:54:46 поподне »
🔬 In a groundbreaking new study, researchers from the PACEA laboratory in Bordeaux, France, and from the Max Planck Institute for Evolutionary Anthropology in Leipzig, Germany, analyzed DNA of 94 ancient individuals from a burial site at Gurgy ‘Les Noisats.’

🧬 Through autosomal, Y chromosomal, and mitochondrial DNA analysis they were able to construct the largest pedigree of ancient DNA to date, with 64 individuals over seven generations.

♂️  Each generation identified is almost exclusively linked to the previous generation through the biological father.

Y-DNA haplogroups G and H were both found at the burial site. Individuals with haplogroup H shared a common ancestor with individuals from Neolithic Ireland.

https://rdcu.be/dj2kR

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 909
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1203 послато: Август 22, 2023, 03:39:29 поподне »
Haplogrupa H-P96 verovatno. Iako je bila prilično raširena u Evropi u neolitu (od Turske do Irske) jedva da ih je šačica preživela. Za razliku od G.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже filipi

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1141
  • I-CTS10228_Y4882_A1328*
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1204 послато: Август 25, 2023, 06:36:47 поподне »
"Avgust 2023. donio je nekoliko uzoraka DNK u FTDNA iz studije Stolarek et al 2023. (uključujući Figlerowicza ). To je vrlo poznata tema/smjer slavenskog doba u odnosu na dinastiju Piast u Poljskoj"
https://lundiak.wordpress.com/2023/08/25/i2a-slavs-piasts-me-ydna/?fbclid=IwAR1g79EE3fucP2NrTVevGPFsAp3uvk_WzxFFXabL6jYQRl__jfE-RdGrhRw

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1205 послато: Август 29, 2023, 08:36:55 поподне »
Нови рад на тему Медитерана у гвозденом добу. Међу Италицима изразито доминира R1b-U152. Занимљиво је да се хаплогрупа J2b-M241 јавља међу Картагињанима. E-V13 није пронађена ни у једном узорку.

https://www.nature.com/articles/s41559-023-02143-4

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 909
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1206 послато: Август 30, 2023, 01:25:05 поподне »
H-Z5857 koji je boravio na Sardiniji u gvozdeno doba nema potomaka, ili rođaka, ni blizu Evrope danas. Nije pripadao većinskoj neolitskoj grani haplogrupe H. Uzorak koji je I-L160 i dalje ima rođaka na istom ostrvu. Nesaglediv je broj grana određenih haplogrupa koje su nestale kako su vekovi proticali.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8529
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1207 послато: Август 30, 2023, 02:37:20 поподне »
H-Z5857 koji je boravio na Sardiniji u gvozdeno doba nema potomaka, ili rođaka, ni blizu Evrope danas. Nije pripadao većinskoj neolitskoj grani haplogrupe H. Uzorak koji je I-L160 i dalje ima rođaka na istom ostrvu. Nesaglediv je broj grana određenih haplogrupa koje su nestale kako su vekovi proticali.

Ту је и хаплогрупа R2 у етрурском контексту, ако сам добро протумачио локалитет на коме је овај узорак пронађен.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1208 послато: Август 30, 2023, 07:12:12 поподне »
Ту је и хаплогрупа R2 у етрурском контексту, ако сам добро протумачио локалитет на коме је овај узорак пронађен.

Узорак је директно датиран на 150.5 calBCE - 3 calCE па може свашта да буде, с обзиром да је то већ време када је Рим увелико покорио многе територије на Медитерану.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1209 послато: Август 30, 2023, 07:34:14 поподне »
Mislim da si ovdje u pravu, R1b uzorci su pronađeni samo na Ezeru i Bojanovu, i svi imaju visok udio stepe. Na ostalim nalazištima dominiraju I-L621 и I-L701 i autosomalno stepa je niska.

Možemo onda nagađati koliko dugo su koegzistirali, i da li se Jamnaja utopila u lokalce ili im nametnula svoj jezik?

Jedino se ne bih složio da je ova i2 populacija porijeklom od Černavode.

U Černavodi i Usatovu je prisutna R1b, autosomalno imaju visoku stepu i čak oko 20% Kavkasko-Anadolskog uticaja kojeg nema u Ezero kulturi. Čini se da su se ovdje odvijali neki sasim drugačiji procesi od onih u Ezeru.


Овде си можда био у праву. У централној Бугарској и Тракији је тада био актуелан Караново VII хоризонт који се појављује на теловима старијег Караново VI/Гумелница слоја али након хијатуса који је трајао скоро миленијум. Ако се не варам ова култура је коегзистирала са Езеро културом, али је имала сличности са претходним балканским културама а не са Јамном културом, као што је случај са Езеро културом.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1210 послато: Септембар 28, 2023, 12:27:16 поподне »
Радови регистровани на ENA (European Nucleotide Archive) у претходна три мјесеца. Детаљнији подаци се могу наћи на сајту ENA помоћу доле наведених шифри.

Септембар 2023
2023-09-25 PRJEB66319 Genetic Continuity and Change Among the Indigenous Peoples of California
2023-09-21 PRJEB64656 Population Genomics of Late Stone Age Western Eurasia
2023-09-06 PRJEB60689 Multi-isotope and aDNA analyses reveal long-lasting continuity at the periphery of the late antique Roman Empire
2023-09-06 PRJEB55185 Genetic population structure of Xiongnu Empire at imperial and local scales
2023-09-01 PRJEB63184 Genetic Identification of Members of the Prominent Báthory Aristocratic Family

Август 2023
2023-08-18 PRJEB56570 High coverage genome of the Tyrolean Iceman reveals unusually high Anatolian Farmer ancestry
2023-08-18 PRJEB65098 Elevated genetic risk for multiple sclerosis originated in Steppe Pastoralist populations
2023-08-18 PRJEB65118 Biological and substitute parents in Beaker period adult-child graves
2023-08-15 PRJEB61777 Male-specific Y-chromosome data for a Tai-Kadai speaking Southern Thai group

Јули 2023
2023-07-14 PRJEB61655 Ancient DNA from ancient Canarian Islanders illuminates the prehistory of North Africa and evidences the effects of insularity on human populations
2023-07-31 PRJEB51863 Genomic history of coastal societies from eastern South America
2023-07-09 PRJEB58428 Copper Age Alps
2023-07-04 PRJEB48333 Biological history of the human populations inhabiting Central Europe in the first ages of the common era

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1211 послато: Октобар 03, 2023, 06:20:09 пре подне »
Неколико новијих радова са Biorxiv

Genomic analyses correspond with deep persistence of peoples of Blackfoot Confederacy from glacial times
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.09.25.559300v1

Bronze Age Northern Eurasian Genetics in the Context of Development of Metallurgy and Siberian Ancestry
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.10.01.560195v1

Ancient genomes illuminate Eastern Arabian population history and adaptation against malaria
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.10.01.559299v1

Postglacial genomes from foragers across Northern Eurasia reveal prehistoric mobility associated with the spread of the Uralic and Yeniseian languages
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.10.01.560332v1


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1212 послато: Октобар 03, 2023, 06:34:56 пре подне »
Postglacial genomes from foragers across Northern Eurasia reveal prehistoric mobility associated with the spread of the Uralic and Yeniseian languages
https://www.biorxiv.org/content/10.1101/2023.10.01.560332v1

Колико сам успио да видим, у овом раду, на подручју енеолитске културе Волосово регистрована су два I2 узорка, која припадају:
https://www.yfull.com/tree/I-S21825/
https://www.yfull.com/tree/I-Z161/

https://en.wikipedia.org/wiki/Volosovo_culture

Скоро смо говорили о повишеној WHG компоненти код балтичких народа. Да ли би ова култура могла бити преносилац WHG генетике у балске, а преко њих и у словенске народе?

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1213 послато: Октобар 05, 2023, 10:56:05 поподне »
Колико сам успио да видим, у овом раду, на подручју енеолитске културе Волосово регистрована су два I2 узорка, која припадају:
https://www.yfull.com/tree/I-S21825/
https://www.yfull.com/tree/I-Z161/

https://en.wikipedia.org/wiki/Volosovo_culture

Скоро смо говорили о повишеној WHG компоненти код балтичких народа. Да ли би ова култура могла бити преносилац WHG генетике у балске, а преко њих и у словенске народе?

I-S21825 је била најзаступљенија грана хаплогрупе I у Тшињецкој култури. Да цитирам Црну Гују:

Управо заврших прегледање свих I2 узорака из ове студије. Резултат:

I2a1a1b-S21825>Y4213>Y4192>L1287>pre-L233: 12 узорака

I2a2b-S2555>Y10720>S2519>S2524>L38: 2 узорка

I2a2a-M223>CTS616>Y3721>Y3670>L1229: 1 узорак

I2a1b-CTS10228>Y3120: 0 узорака

Не знам само колико је узорак Волосово културе удаљен филогенетски од узорака из Тшињецке културе?

Аутори рада о Тшињецкој култури су такође изнели претпоставку да би популација која је у Тшињецку културу унела повишену WHG генетику могла да потиче из субнеолитске шумске зоне која се поклапа са ареалом Волосово културе, као што се види на картама на овом линку из рада https://www.nature.com/articles/s41467-023-40072-9/figures/1.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1214 послато: Октобар 05, 2023, 11:48:16 поподне »
I-S21825 је била најзаступљенија грана хаплогрупе I у Тшињецкој култури. Да цитирам Црну Гују:

Не знам само колико је узорак Волосово културе удаљен филогенетски од узорака из Тшињецке културе?

Аутори рада о Тшињецкој култури су такође изнели претпоставку да би популација која је у Тшињецку културу унела повишену WHG генетику могла да потиче из субнеолитске шумске зоне која се поклапа са ареалом Волосово културе, као што се види на картама на овом линку из рада https://www.nature.com/articles/s41467-023-40072-9/figures/1.

Проверио сам I2-S21825 узорке Волосовске културе, и сви припадају грани https://www.yfull.com/tree/I-FT344596/, дакле врло су филогенетички удаљени од гране L233 која је била доминантна међу узорцима Тшињецке културе. Волосовска култура свакако није никад ни била озбиљан кандидат за специфичну WHG компоненту међу Словенима (тзв. Балто-Словенски дрифт) због приличне географске удаљености у односу на прапостојбину Словена, а и због тога што су поседовали велики удео EHG аутосомалне компоненте (источноевропски ловци-сакупљачи). Пре неколико месеци је један корисник на сада угашеној Антрогеници поставио мапу субнеолитичких култура које обухватају простор Балтика, Белорусије, источне Пољске и северне Украјине, и баш је за једну од њих нагласио да је по његовом мишљењу најбољи кандидат за ту специфичну WHG популацију. Не могу тренутно да се сетим имена, али покушаћу да пронађем мапу јер мислим да сам је сачувао негде на лап-топу. Оно што је занимљиво је да су најстарији узорак који припада грани L233 (Spiginas1 4442-4243 п.н.е.) и најстарији узорак који поседује балто-словенски дрифт (Spiginas2 2132-1749 п.н.е.) пронађени на истом налазишту у Литванији, па мислим да свакако ту мистериозну WHG популацију треба тражити управо на горенаведеном подручју Балтик-Белорусија-северна Украјина.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1215 послато: Октобар 06, 2023, 06:45:14 пре подне »
Проверио сам I2-S21825 узорке Волосовске културе, и сви припадају грани https://www.yfull.com/tree/I-FT344596/, дакле врло су филогенетички удаљени од гране L233 која је била доминантна међу узорцима Тшињецке културе. Волосовска култура свакако није никад ни била озбиљан кандидат за специфичну WHG компоненту међу Словенима (тзв. Балто-Словенски дрифт) због приличне географске удаљености у односу на прапостојбину Словена, а и због тога што су поседовали велики удео EHG аутосомалне компоненте (источноевропски ловци-сакупљачи). Пре неколико месеци је један корисник на сада угашеној Антрогеници поставио мапу субнеолитичких култура које обухватају простор Балтика, Белорусије, источне Пољске и северне Украјине, и баш је за једну од њих нагласио да је по његовом мишљењу најбољи кандидат за ту специфичну WHG популацију. Не могу тренутно да се сетим имена, али покушаћу да пронађем мапу јер мислим да сам је сачувао негде на лап-топу. Оно што је занимљиво је да су најстарији узорак који припада грани L233 (Spiginas1 4442-4243 п.н.е.) и најстарији узорак који поседује балто-словенски дрифт (Spiginas2 2132-1749 п.н.е.) пронађени на истом налазишту у Литванији, па мислим да свакако ту мистериозну WHG популацију треба тражити управо на горенаведеном подручју Балтик-Белорусија-северна Украјина.

Овако како си описао, једине које би одговарале су култура Нарва, и културе које су из ње проистекле: Rzucewo_culture и Brushed Pottery culture.
Ове двије потоње се везују за протобалтску етногенезу. Нарва је у сваком случају била доминантно WHG.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1216 послато: Октобар 27, 2023, 08:38:57 поподне »
Балкански рефугијум?https://www.nature.com/articles/s41586-023-05726-0/figures/14


Читао сам данас поново овај рад. Мање више сам разумио њихове главне тезе. И ова шема је прилично сликовита и јасна.

Ипак једна ствар ми до краја није јасна, а то је поријекло самог Вилабруна кластера. Они претпостављају (не тврде, јер још увијек немају археогенетичких доказа) да је балкански рефугијум био извориште Вилабруна кластера. Међутим, уколико је то тачно, сљедеће питање би било: откада је овај кластер на Балкану? Да ли је он на Балкану био и током pre-LGM периода. Узимајући у обзир присуство хаплогрупе I у Вестонице кластеру у периоду од око 30.000 пне, да ли би то значило да је популација која је донијела хаплогрупу I у Европу, дошла у Европу са неким pre-Вилабруна кластером преко Балкана, почетком Граветијена. При чему би присуство хаплогрупе I у Вестонице кластеру било само блиједа слика много већег присуства ове хаплогрупе на Балкану у том истом периоду ( а зашта немамо ниједан узорак за сада). У раду такође помињу блискоисточну примјесу у Вилабруна кластеру. Можда би та иницијална популација која је дошла са Блиског истока и донијела хаплогрупу I у Европу, могла објаснити и период цијепања на нивоу IJ хаплогрупе.


Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 516
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1217 послато: Октобар 27, 2023, 10:31:23 поподне »
Читао сам данас поново овај рад. Мање више сам разумио њихове главне тезе. И ова шема је прилично сликовита и јасна.

Ипак једна ствар ми до краја није јасна, а то је поријекло самог Вилабруна кластера. Они претпостављају (не тврде, јер још увијек немају археогенетичких доказа) да је балкански рефугијум био извориште Вилабруна кластера. Међутим, уколико је то тачно, сљедеће питање би било: откада је овај кластер на Балкану? Да ли је он на Балкану био и током pre-LGM периода. Узимајући у обзир присуство хаплогрупе I у Вестонице кластеру у периоду од око 30.000 пне, да ли би то значило да је популација која је донијела хаплогрупу I у Европу, дошла у Европу са неким pre-Вилабруна кластером преко Балкана, почетком Граветијена. При чему би присуство хаплогрупе I у Вестонице кластеру било само блиједа слика много већег присуства ове хаплогрупе на Балкану у том истом периоду ( а зашта немамо ниједан узорак за сада). У раду такође помињу блискоисточну примјесу у Вилабруна кластеру. Можда би та иницијална популација која је дошла са Блиског истока и донијела хаплогрупу I у Европу, могла објаснити и период цијепања на нивоу IJ хаплогрупе.

Моје је мишљење да је Вилабруна кластер настао кад се мањи број преживелих Граветијанаца током LGM-а помешао са ANE популацијом. Исто важи и за Сиделкино кластер. Стицајем околности Вилабруна популација задржава висок удео хаплогрупе I, иако је имала и хаплогрупу R1b у својим редовима. Можда је по среди била и природна селекција. У сваком случају, тренутно знамо за само два мушкарца носиоца хаплогрупе I који су живели пре 21.500 година (што је време када престаје Граветијанска и настаје Епиграветијанска култура током LGM-a), а који имају данас потомке по директној мушкој линији, а то су родоначелници хаплогрупа I1 и I2. А и они су већ тада били далеки рођаци па не можемо сасвим бити сигурни за овог првог да је био у друштву овог другог. Блискоисточне примеса у Вилабруна кластеру је могла доћи са носиоцима хаплогрупе I који су можда само мањински додатак на Вилабруна/Сиделкино популацију.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1218 послато: Октобар 28, 2023, 07:27:45 пре подне »
Моје је мишљење да је Вилабруна кластер настао кад се мањи број преживелих Граветијанаца током LGM-а помешао са ANE популацијом. Исто важи и за Сиделкино кластер. Стицајем околности Вилабруна популација задржава висок удео хаплогрупе I, иако је имала и хаплогрупу R1b у својим редовима. Можда је по среди била и природна селекција. У сваком случају, тренутно знамо за само два мушкарца носиоца хаплогрупе I који су живели пре 21.500 година (што је време када престаје Граветијанска и настаје Епиграветијанска култура током LGM-a), а који имају данас потомке по директној мушкој линији, а то су родоначелници хаплогрупа I1 и I2. А и они су већ тада били далеки рођаци па не можемо сасвим бити сигурни за овог првог да је био у друштву овог другог. Блискоисточне примеса у Вилабруна кластеру је могла доћи са носиоцима хаплогрупе I који су можда само мањински додатак на Вилабруна/Сиделкино популацију.

Граветијански узорци из Кремса који носе хаплогрупу I (има их три ако се не варам) и узорак из Вестоница DLV005 који је такође I, стари су око 30.000 година. Дакле присуство хаплогрупе I у Европи у Граветијену, тј. у периоду прије LGM није спорно. Међутим у Граветијанској Европи не доминира хаплогрупа I већ хаплогрупа C. Иако ови узорци из Кремса и Вестоница носе хаплогрупу I, аутосомално они припадају Vestonice кластеру, за који у раду наводе да је током LGM изумро. Вилабруна кластер је ипак нешто друго у односу на Вестонице кластер. Вилабруна нема ANE компоненту, не види се у њој ни траг Вестонице/Костенки компоненте, међутим свакако је повезана са Fornuol или Goyet-Q116 кластером, али не само са њим. Недостаје нам нека, могло би се рећи "ghost population" која је живјела на Балкану, током Граветијенског периода (дакле прије LGM), која је била богата I хаплогрупом (да не кажем да је вјероватно хаплогрупа I у оквиру ње и настала), која је у мањем проценту свој генетски материјал дала и епипалеолитској популацији Анадолије (отуд та веза Блиски исток-Вилабруна).

Ово је наравно само моје слободно размишљање на тему, не нека изричита тврдња.

 
« Последња измена: Октобар 28, 2023, 07:44:17 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Древна ДНК - научни радови
« Одговор #1219 послато: Октобар 28, 2023, 09:21:43 пре подне »
Кластер Вестонице би се могао добро измоделовати не само као мјешавина Goyet-Q116 и Kostenki како је у раду приказано, већ као тројна мјешавина Goyet-Q116, Kostenki и pre-Villаbruna кластер. То би објаснило и рано присуство хаплогрупе I у кластеру Вестонице.

У том случају би на подручју граветијанске pre-LGM Европе имали три популације: Goyet-Q116 у западној Европи, Kostenki у источној Европи и pre-Villаbruna на Балкану. До данас је успјело да опстане само Villаbruna генетичко наслеђе, али и оно у прилично симболичним омјерима. Код савремених Срба не прелази 10%.