Древна ДНК - научни радови

[Христифор]

Гуча Гора код Травника где се налази истоимени самостан? Буни мало ово Гучија гора.

[Ивица Јовановић]

Свакако да су ови јовањштаци са Мањаче добри кандидати за везу. Има и неких муслиманских хаплотипова у Босни који су блиски. У Херцеговини међу Србима има род Кукурића, који такође није далеко.

Значи нека J2a-L70 је била присутна на простору Босне и Херцеговине у средњем вијеку

Да ли неко од ове господе има урађен неки дубљи тест и да ли жели да га уради?

[drajver]

Možda stvarno tu postoji neka veza sa Kotromanićima.

Stanko Andrić, O obitelji bosanskog protukralja Radivoja Ostojića:

„Općenito su malobrojni izvori o Radivoju i njegovoj obitelji tijekom 1450-ih. Znamo tek da je Radivoj pri kraju toga desetljeća sudjelovao u bosanskim pregovorima s ugarsko-hrvatskim kraljem Matijom Korvinom i srpskom despotskom kućom, koji su na kraju 1458. doveli do sporazuma na ugarskom Saboru u Segedinu. Na temelju toga sporazuma Radivoj je u ožujku 1459. otpratio kraljeva sina, mladog Stjepana Tomaševića, u despotsku prijestolnicu Smederevo, gdje je ovaj proglašen novim srpskim despotom i vjenčan s Jelenom (Marom), kćeri pokojnoga despota Lazara Brankovića.

No već 20. lipnja 1459. sultan Mehmed II. prisilio je nove gospodare Smedereva da mu predaju utvrđeni grad, uklanjajući time zadnji ostatak Srpske Despotovine. Kralj Matija nato je oštro optužio Kotromaniće za izdaju, prihvaćajući glasinu da je Smederevo izručeno Turcima u zamjenu za novac. Bosanski kralj Tomaš uložio je mnogo truda u pobijanje tih glasina koje su se proširile po Europi, zabrinutoj za sve teže i beznadnije stanje na Balkanu. “Krivce” za pad Smedereva kralj Matija bez oklijevanja je kaznio oduzimanjem posjeda koje su oni držali u Ugarskoj.

Sačuvana je, između ostalog, povelja o jednoj takvoj Matijinoj odluci protiv Radivoja. Tiče se posjeda Pake u Požeškoj županiji. Taj posjed u sjevernom podnožju Dilj-gore imao je zanimljivu pretpovijest. Kralj Žigmund Luksemburgovac dao ga je 1425. Vuku Družiću od Gučje Gore i njegovim dvjema kćerima u zamjenu za  Družićeve utvrde u Usori i u županiji Sani, od kojih se poimence navodi samo utvrda Kozara (kod Prijedora) u Sanskoj županiji. Poslije je Paka na zasad nepoznat način došla u ruke obitelji Kastellanffy (Kaštelanović) iz Križevačke županije. Otud je Gašpar Kastellanffy, nekadašnji kaštelan u Srebreniku u Bosni i slavonski podban, mogao za 400 zlatnih florena založiti polovicu posjeda Pake “Radivoju Komotinskom, bratu Tomaša, kralja Bosne”. To je učinjeno pred požeškim kaptolom u veljači 1459. godine.“

У сваком случају ови Дружићи су интересантни јер се и временски и географски уклапају са налазиштем. Можда су Кушетићи само огранак Дружића. Можда је оно "старином Л..." заправо "старином Д..." јер Л и Д су на ћирилици доста слични. Тј. можда је Петар Кушетић, старином Дружић. Јер ми ово Дружић не личи на патроним, већ прије на неко родовско име.

[Imoćanin]

У сваком случају ови Дружићи су интересантни јер се и временски и географски уклапају са налазиштем. Можда су Кушетићи само огранак Дружића. Можда је оно "старином Л..." заправо "старином Д..." јер Л и Д су на ћирилици доста слични. Тј. можда је Петар Кушетић, старином Дружић. Јер ми ово Дружић не личи на патроним, већ прије на неко родовско име.

To sigurno je. Kao svjedok se u poveljama 1332, 1333 i 1345g. pojavljuje Stjepan Družić, a 1355g. njegov sin Stjepša Družić. O Vuku Družiću Petar Anđelić piše ovo: "Iz drugih izvora zna se za Miloša i njegova sina Vuka Družića, koji je 1415g. ratovao protiv Hrvoja Vukčića i Bosanaca, a na strani kralja Žigmunda."

[Radul]

Замолио бих главне уреднике да наше Србе, племство Босне и кнеза Николу уврстите јавно у табелу Пројекта.

[Radul]

Још један детаљ у вези ових налаза је занимљив. Крстача Петра Кушетића са задње стране има приказ љиљана. Подручје села гдје су анализирани ови гробови, у средњем вијеку било је у посједу Котроманића. Не знам да ли је још нека породица осим Котроманића у Босни користила љиљане на свом грбу. Можда тај приказ љиљана на гробу Кушетића и не носи неко хералдичко значење. Како год радило се о неком великашком роду присутном на том подручју с краја 14. и почетком 15. вијека.

Да је само остао сачуван натпис који слиједи послије "старином..." ствари би биле много јасније.

Љиљани су били право популарни, тако да их на свако мало срећемо на грбовима по Босни итд...

[barbarylion]

Što se Ljiljana tiče on je bio prisutan na novcu još kod Milutina,Dragutina itd..

[Radul]

Свакако да су ови јовањштаци са Мањаче добри кандидати за везу. Има и неких муслиманских хаплотипова у Босни који су блиски. У Херцеговини међу Србима има род Кукурића, који такође није далеко.

Значи нека J2a-L70 је била присутна на простору Босне и Херцеговине у средњем вијеку

Да ли неко од ове господе има урађен неки дубљи тест и да ли жели да га уради?

Роде (Ј2а), дубинске тестове још нису урадили, треба их анимирати.

Екипа јовањштака и витезови из централне Босне су највјероватније једно. Како је отекло 6 вијекова dys458 је мутирао напријед за 1 корак. Тај маркер и није спор у мутирању; што се тиче осталих маркера, то је то.
Небојша брате?

[Неродимац]

Можда није љиљан у питању. У речнику Вука Караџића помиње реч КУШ а о њој дао следеће објашњење:

Ку̏ш , m. (у Хрв. око Перушића ) некаква трава, бијела или жута цвијета ,  Art Pflanze , herba quaedam.

Могуће је да је презиме добијено по овој трави или цвету коју је био поштован у породици. Нисам од оних који много улази у машти шта би било кад би било али сам читајући ову дискусију и проверавајући реч КУШ дошао до ове информације. Куш је иначе и турска реч али ако знамо да су ови гробови пре Турака ту могућност можемо избацити већ да користимо речи становништва пре Турака. Ова би одговарала а могуће је да су у средњовековној Босни имучнији људи имали заштитне биљке као симболе, ето имамо Љиљане који се везују за Котроманиће што КУШ не би био симбол КУШетића, може да буде, не мора да значи. Људи који се баве хералдриком би могли да ускоче у помоћ и покушају да дају одговор на ову констатацију. Извините акомреметим дискусију али сам некако морао да се умешам 😀

[ДушанВучко]

Куш је жалфија:
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Kadulja

[Небојша]

Роде (Ј2а), дубинске тестове још нису урадили, треба их анимирати.

Екипа јовањштака и витезови из централне Босне су највјероватније једно. Како је отекло 6 вијекова dys458 је мутирао напријед за 1 корак. Тај маркер и није спор у мутирању; што се тиче осталих маркера, то је то.
Небојша брате?

Рекао бих да може бити везе. Доста је прошло од тад, довољно за ту мутацију. Код наших припадника J2a-L70 је незгодно што су сви мање-више блиски хаплотиповима. Тако и ови хаплотипови из Средње Босне имају досла сличних чак и на југу Србије. Од екипе Јовањштака их највише дели тај маркер DYS458, али узевши у обзир географију, веза може бити логична.

[Зрно]

Куш је жалфија:
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Kadulja

Кушета је неки надимак, физичка особина највероватније. У Мирловић Пољу у Далмацији има презиме Кушета настало не тако давно од Бузова (католици). А рекао бих да су и Срби Кужети из Далмације иста ствар.

[ДушанВучко]

Кушета је неки надимак, физичка особина највероватније. У Мирловић Пољу у Далмацији има презиме Кушета настало не тако давно од Бузова (католици). А рекао бих да су и Срби Кужети из Далмације иста ствар.

Не знам дал може тај надимак да буде језички изведен од "куждрав" или "куштрав" у смислу физичке особине:
https://sr.m.wiktionary.org/sr-ec/ku%C5%BEdrav

[Imoćanin]

Kušet je u Dalmaciji taljanizam za “Butina”; “Kušeta” = čovjek sa debelim bedrima.

[Јовица Кртинић]

Да ли неко од ове господе има урађен неки дубљи тест и да ли жели да га уради?

Пошто имам везе с овом краљевском лозом с Мањаче, неће бити проблем да их дубље тестирамо. Једино што нисам сигуран да ли су у могућности и да ли желе да плате дубље тестирање.

[drajver]

Ове двије породице јовањштака J2a са Мањаче, из Добрње, очигледно међусобно блиско повезане, по наводима из етнографске литературе сматрају се старинцима, не досељеним.

Добрња је расељено село на Мањачи, некадашње четничко упориште у Другом свјетском рату, на чијем је земљишту послије расељавања направљена касарна и војни полигони ЈНА.

За љубитеље римско/Ј2а-L70 веза, кроз Добрњу је у античком периоду пролазио важан римски пут (магистрала) Салона-Сервицијум. 

[Ивица Јовановић]

Пошто имам везе с овом краљевском лозом с Мањаче, неће бити проблем да их дубље тестирамо. Једино што нисам сигуран да ли су у могућности и да ли желе да плате дубље тестирање.

Ако њима није битна потенцијална веза са овим у намању руку значајним родом из средњег века ту нема помоћи. Нека се угледају на Мариће из околине Мостара, ено их само пакују нове резултате на Yfull.

[Јовица Кртинић]

Ако њима није битна потенцијална веза са овим у намању руку значајним родом из средњег века ту нема помоћи. Нека се угледају на Мариће из околине Мостара, ено их само пакују нове резултате на Yfull.

Кандидат с Мањаче је тестиран на моју иницијативу и нема превише интересовања за ову област. Његов отац, један од најплеметнијих људи које сам знао, већ скоро 10 година није међу живима. Да је ту, сигуран сам да не би часио часа да учини лепу ствар за овај занимљив род.

[Ивица Јовановић]

Ове двије породице јовањштака J2a са Мањаче, из Добрње, очигледно међусобно блиско повезане, по наводима из етнографске литературе сматрају се старинцима, не досељеним.

Добрња је расељено село на Мањачи, некадашње четничко упориште у Другом свјетском рату, на чијем је земљишту послије расељавања направљена касарна и војни полигони ЈНА.

За љубитеље римско/Ј2а-L70 веза, кроз Добрњу је у античком периоду пролазио важан римски пут (магистрала) Салона-Сервицијум. 

Пут Horreum Margi и утврда Iovis Pagus су ми овог момента на 100м од места где седим па се не хвалим  Без шале, нека скупе некако тих 200 евра и нека реше то. У супротном ово ће  заувек остати недоречено и материјал за разне спекулације.

[НикПав]

Пошто имам везе с овом краљевском лозом с Мањаче, неће бити проблем да их дубље тестирамо. Једино што нисам сигуран да ли су у могућности и да ли желе да плате дубље тестирање.

Увек може да се организује прикупљање средстава, уколико тај резултат има неку важност за нашу историју.