За муштулук.
Биће лако утврдити да ли овај I-Y3120 потиче из бронзаног доба, средњег века или од археолога који су руковали узорком. Ако је скоријег датума вероватно ће бити позитиван и на неки SNP присутан у подгрупама I-Y3120. Ако је ипак из бронзаног доба, уклапа се у оно се може закључити о I-Y3120 на основу данашњих популација. У бронзано доба била је присутна у горњем Подунављу, а најкасније у антици стигла је до Источне Европе, али нам није познат њен пут између тих подручја. Различите подгрупе E-V13, J2b, R1b и других хаплогрупа имају распоред који сугерише да су се у бронзаном добу и касније шириле из горњег Подунавља према Источној Европи и Балкану. Зато не би било чудо наћи I-Y3120 на бронзанодобном Балкану. Очигледно, I-Y3120 у Источној Европи је била плоднија.
Мапа аутосомалне блискости узорка I18719 (I2-Din) модерним популацијама, на основу које је готово извесно да је у питању средњовековни узорак, или, праштајте на дрскости, средњовековни Србин 
:
Ова мапа се може тумачити сеобом Словена од Карпата према ка доњем Подунављу, а одатле ка горњем и према Балкану и Лаби, мада тешко да су Словени стигли до западне Француске. Можда је реч о неким источногерманским везама.
Друго објашњење би било ширење из горњег Подунавља на запад ка Француској и на исток низ Дунав све до Карпата где би ушла у састав Словена. Одсуство блискости у Турској и на острвима Егеја сугерише да је ова аутосомална генетика на истоку Балкана присутна тек одскора.
Треће, басен Дунава може се посматрати као место где су се сударали генетски утицаји са Медитерана, са истока и запада Европе. Места где су ти утицаји у равнотежи одговарају максималним вредностима блискости данашњих популација узорку I18719, па те популације нису нужно његови блиски рођаци, само имају сличну аутосомалну мешавину као он.
