Ми овде нисмо причали о Климентима, већ о Грујемирима. Неко је већ помињао да је Врањинским уговором 1455. године, за општине Горње Зете, којима је управљао Стефан Црнојевић, између осталог утврђено и да ће Млетачка Република поштовати њихову православну вероисповест. Али, ту се ради о Горњој Зети, и неспорно је да је велика већина становништва Горње Зете у то време била православна.
Овде причамо о католицима Доње Зете. У тој области живели су измешани Словени, Власи и Албанци. Не видим на основу чега би се морао прихватити закључак да су католичке вероисповести само Албанци. Па, кад имамо село у којем имамо већинску словенску и мањинску албанску ономастику и четири католичка свећеника (од којих тројица имају календарска имена из којих се не може закључити ништа о њиховој етничкој припадности, а четврти се зове - Петар Урошев), то значи да се ради о Албанцима који су покупили словенска имена...
А што се не би могао извући закључак да се ради о словенској популацији, која је католичке вероисповести и успут покупила мало албанске ономастике, а можда и неког зета или снајку из неког суседног албанског села?
Тврдње типа „тешко да је било Словена католика“ или ово што пише Паво - „Znači, došli smo sad do tog da ni Đon ni Đerđ nisu albanska imena, ni Viđeć ni Malonši“, су само нагађања. Али су зато имена Даба, Војин, Мирослав, Гробан, Радослав вероватно неспорно албанска? Наведите ми један аргумент у корист могућности да ће албанофони католик Албанац у крају где живи претежно његов народ, а под влашћу несловенске католичке стране силе (Млетачке Републике) дати сину име попут Војин, Мирослав, Радослав, Урош, итд... То вам, изгледа, звучи савршено логично. А предање неколико родова (ја знам најмање три) да су из Климената, а при том су словенског порекла, што потврђује генетика, је нешто тешко прихватљиво?
Кад се већ помињу Малоншићи (премда је овај пописани из Грујемира уписан као Малончи), нико поуздано није утврдио право значење овог презимена. Постоје натегнуте претпоставке да је изведено од албанског - Маленза, али постоје и другачија тумачења.
Управо у облику Малончић налазимо у документима двојицу - Дабка 1432. и Петра 1435. године, а нешто касније, средином 15. века, Малоншићи носе имена - Живко Богоњин и Грубац Богишић. Огранци Малоншића у Горњој Зети су Голубовићи, Богишићи, Владовићи, Шћепановићи, Станишићи, Грубичевићи. Све сама албанска имена и презимена... Укључујући и Радослава Малончића из Грујемира.
Тумачење Грујемира је сличног калибра, као и тумачење Малоншића, Букумира, Матаруга, Гољемада и др. Сва та тумачења потичу из времена кад је био тренд да се сваки нејасан топоним или име на словенско-албанском граничном подручју по сваку цену тумачи албанским језиком.
Наравно, ви ћете се позвати на ауторитет неког лингвисте који је дао такво тумачење. Али, понекад треба, осим научних извора, имати и мало критичког погледа на ствари.