Аутор Тема: Новинарски текстови о генетици  (Прочитано 347663 пута)

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #120 послато: Јануар 19, 2015, 09:44:23 поподне »
Клан је клан, али шта кад помоћу днк теста откријеш да не припадаш линији лордова у којој си рођен, а да се невјерство десило у посљедње четири генерације, као што је био случај са једним тестираним у студији днк поријекла Ричарда III. Па се тестирај...

http://www.nature.com/ncomms/2014/141202/ncomms6631/full/ncomms6631.html

И Наполеонови тако прођоше.
Икавац

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #121 послато: Јануар 27, 2015, 04:52:12 поподне »

Сибирска принцеза Укок са Алтаја. Не знам колико је поуздано, али јесте занимљиво.

http://siberiantimes.com/science/casestudy/features/f0052-face-of-tattooed-mummified-princess-finally-revealed-after-2500-years/
Икавац

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #123 послато: Март 01, 2015, 01:12:34 поподне »
Кина: Пронађени остаци човјека који се не уклапају у до сада прознате врсте.
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=49299

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685

Крсто

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #126 послато: Март 18, 2015, 01:33:46 поподне »
Како генетика (мтДНК) показује да сви воде порекло од једне жене:

https://www.youtube.com/v/3tzSS19NF3k#t=548


Крсто

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #128 послато: Март 20, 2015, 04:03:54 поподне »
Како мутације утичу на гене и будућност човечанства:

https://www.youtube.com/v/Rid0_5-G1g4

Ван мреже Тимар

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 685
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #129 послато: Март 25, 2015, 12:41:08 поподне »
Ријешена мистерија настанка живота?
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=8&idnovost=49836

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 94
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #130 послато: Март 25, 2015, 03:45:40 поподне »

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #132 послато: Март 30, 2015, 12:37:10 поподне »
Исланд је далеко....

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/546423/NACIONALNI-PROJEKAT-Island-proucio-DNK-cele-nacije-i-rizike-od-dobijanja-razlicitih-bolesti

Исланд йесте далеко, али су наши тупаци близу...

Не могу вѣровати ко све пише чланке за новине, у овом случайу за наводно "наш", а у стварности нѣмачки, латиничарски и мужеложнички лист BLIETZ, у койем йе наше писмо забрањено.

Како то срачунаше да йе њихов "послѣдњи мушки прѣдак" живѣо прѣ 239 тисушт година? А како су се од тада размножавали? Безполно, калемљењем? Или су имали само матере? Има ли "наш" новинар мозга у глави када пише овакве глупости? И његов нѣмачки газда уредник то допуштайући?

И шта му ово значи "osam procenata populacije nema sve kopije gena"? Очито да ни сам не зна шта пише те прѣводи са странога йезика без икаквога разумѣвања.

Али, битно йе да се "наш" врли чланкописац из BLIETZ-a може похвалити добрим познавањем енглескога, када већ не може разумом, знањем и образовањем.
Те од туда бройне непотрѣбне стране рѣчи:
"generaciju", "kombinovali", "nacije", "preventivnim mastektomijama", "tima", "projekta", "procenata populacije", "kopije", "anonimni"

Па се труди што више мѣшати срПски са енглеским како би у очийу лаковѣрних читалаца изгледао мудрийи и образованийи него што йесте.
Уз то простак се нѣйе ни потрудио прочитати написано како би отклонио куцачке грѣшке него пушта чланак са рѣчйу "janika" умѣсто "jajnika".

Далеко ћемо као народ и држава стићи када ни овакви простаци стварайу явно мнење и уче не. Боље би било да чува овце на Старой Планини. Био би тако кориснийи. Ионако нема ко чувати овце па морамо и чобане увозити.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Крсто

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #133 послато: Март 30, 2015, 01:51:51 поподне »
(Чланак о генетици - први део)
Dr. Rob Carter, PH.D. in marine biology
ЈOURNAL OF CREATION 25 (2) 2011


МУТАЦИЈЕ И ГЕНЕТИКА:
Да ли мутације могу створити нову информацију?



На исти начин као што врсте нису статичне (непроменљиве), тако нису ни геноми. Мењају се током времена; понекад случајно, понекад преко унапред испланираних стаза, а понекад према упутству из већ постојећих алгоритама. Без обзира на извор, склони смо да називамо ове промене "мутацијама".

Многи еволуционисти користе постојање мутације као доказ за дугорочну еволуцију, али примери који они наводе ни издалека не одговарају захтевима њихове теорије. Многи креационисти тврде да мутације нису у стању да произведу нове информације. Конфузија око дефиниција има баш доста, укључујући и аргуменате о томе шта представља мутацију и дефиницију "биолошке информације". Еволуција захтева постојање процеса за настанак нових информација из ничега. Ипак, у геному који ради у најмање четири димензије и који је препун мета-информација (информације о информацији), евентуалне промене су снажно прописане. Могу ли мутације производити нове информације?
Да, у зависности од тога шта подразумевате под "нове" и шта подразумевате под "информације". Могу ли мутације да изазову еволуцију живота на Земљи? Не!


         
Мутације су познате по штети коју праве, као ова код  "чупавог папагаја" ("Feather-duster budgie" - http://budgiesareawesome.blogspot.com/2011/04/super-rare-mutation-feather-duster.html), што резултира деформисаним перјем код овог папагаја (http://en.wikipedia.org/wiki/Budgerigar). Међутим, неке генетске промене су изгледа изпрограмиране да се десе, стварајући различитости и помагајући организмима да се прилагоде. Да ли је ово "нова информација"?


Фраза "Мутације не могу да створе нове информације" готово да је мантра међу неким креационистима, али ја се са том изјавом не слажем. Еволуционисти имају низ одговора на ту идеју, иако већина има погрешно образложење. Већина еволуционистичких одговора показује неразумевање сложености генома. Ја ћу доле објаснити зашто верујем да је геном осмишљен да ради у најмање четири димензије и зашто то изазива тешкоће за еволуционистичка веровања о настанку нових информација.

Други проблем, посебно присутан међу еволуционистима (али и креационисти, укључујући и мене, нису имуни), је недостатак разумевања локације биолошке информације. Већина људи обично мисле да је ДНК ("геном") место за складиштење информација. Иако је то свакако локација огромне количине информација, тај поглед усмерен само на ген игнорише информацију која је првобитно пројектована у првостворене организме. Архитектура ћелије, укључујући ћелијски зид, једро, под-ћелијске одељке и безброј молекуларних машина, не потиче из ДНК, већ је створена одвојено и заједно са ДНК. И не може да постоји једно без другог. Овај тако велики, још неизмерени, део биолошке информације борави у живим организмима ван ДНК. Када се узме поглед центриран на организам то мења дебату драматично .
Ипак, поглед центриран на организам на крају укључује Божју стваралачку генијалност, у коју не можемо проникнути и одмах ћемо наићи на на "зид непрорачунљивости". Из тог разлога, у остатку овога чланка, ја ћу се фокусирати на један подскуп биолошке и генетске информације.

Трећи проблем укључује чињеницу да је Дарвин заправо писао о две различите идеје, оно што ја волим да називам његовом посебном и главном теоријом еволуције (описано у наставку). Креационистичке реакције против еволуције уопштено су довеле до неког погрешног разумевања мноштва промена које можемо очекивати у живим организмима током времена. Постоје три основна идеја које бих ја волео да представим у овој дискусији:
1) На исти начин као што Бог није био ограничен на стварање статичких врста, тако Бог није био ограничен на стварање статичког генома;
2) Бог је можда поставио интелигентно дизајниране генетске алгоритме у геном врста које је створио, које узрокују промене у генетском информацијом или чак стварају “нове”информације;
3) Бог могао ставити осмишљену информацију у компресованом облику у геном, која ће се касније распаковати и бити виђена као  “нова”информација.


Шта је мутација?

"Мутација" је промена у ланцу ДНК. Мутације могу бити лоше или (теоретски) добре, али све укључују неку промену у низу слова (базних парова) у геному. Једна мутација може бити једноставна као замена једног слова (нпр. C промењено у T) или убацивање или брисање неколико слова. Ове једноставне мутације се дешавају у већини. Мутације могу такође бити сложене, као брисање или дуплирање читавог гена, или чак масивне замене милиона базних парова руке хромозома.

Морамо да направимо разлику између мутације и "дизајниране варијације".

Не верујем да су све тренутне људске генетске разлике због мутација. Морамо да направимо разлику између мутације и "дизајниране варијације". Постоји огроман број разлика у једном слову између људи, и то највише деле све народне групе.
Ово указује да је велики део разноврсности, које су пронађене међу људима, дизајниран: Адам и Ева си носили значајну количину разноликости; та различитост је била добро заступљена у Нојевој барци и код становништва код Вавилона одмах после потопа, а после-вавилонске групе народа су биле довољно велике да пренесу већи део варијација које су биле присутне код Вавилона. Међутим, већину брисања (око 90%) не деле различите људске подгрупе.
Ово указује да је до значајног броја брисања дошло у људском геному, али после Вавилонске куле. Брисања очигледно нису дизајниране варијације и представљају пример брзог геномском пропадања. Исто се може рећи и за ДНК уметке, али они су око 1/3 чести као брисања исте величине. Свеприсутност великог броја јединствених брисања у разним људским субпопулацијама широм света је доказ брзе ерозије или оштећења генетске информације, путем мутације.


Шта је ген?

Технички, "ген" је комад ДНК који кодира протеин, али модерна генетика је открила да се различити делови различитих гена користе у различитим комбинацијама за производњу протеина, тако да дефиниција, на тренутак, мало виси у ваздуху. Већина људи, укључујући и научнике, користите "ген" да означе две различите ствари:
-комад ДНК који кодира протеин, или
-особине
Ово је важна разлика коју треба имати на уму.


Шта је информација?

Ово питање, "Шта је информација", је стварна суштина аргумента, али термин "информација" је тешко одредити. Када се баве овом темом, еволуционисти у већини случајева користе статистичку меру која се зове "Шенонова информација" (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5). Ово је концепт измишљен од стране блиставог електронског инжењера Клода Шенона средином 20. века, који је покушао да одговори на питање о томе колико података се могло збити у радио таласе или прогурати кроз жицу. Упркос општој употреби, Шенонове идеје о информацији имају мало везе са биолошком информацијом.

Пример за то: прелепа изрезбарена керамичка ваза се може описати прилично лако. Све што неком треба је опис материјала и локација сваке ивице и облине у тродимензионалном простору. Ипак, скупоцена ваза прилично лако може бити разбијена у безвредну гомилу песка. Ако неко жели да ту гомилу песка састави опет у вазу тачно онакву каква је била, огромна количина Шенонове информације би била потребна да опише облик сваког зрна као и место и оријентацију за постављање зрнаца у гомили. Шта има више "информација", гомила песка или оригинална ваза у коју је била смештена огромна количина сврсисходног дизајна? То зависи од тога коју дефиницију информације неко користи!

Биолошки систем


Слика 1. Биолошки систем се дефинише да садржи информацију онда када се примети да садржи
свих пет следећих хијерархијских нивоа информације: статистика (изостављена због једноставности),
синтакса, семантика, прагматика и апобетика.

                                                                                                                                                         

У осталим дефиницијама "информације", гомила песка се може описати врло лако са само неколико статистичких мера (нпр. просечна величина зрна, маса песка, угао мировања). У овом смислу, било која независна гомила песка може бити иста са овом, за практичну примену. Ово је суштина коришћења информација од стране Земанског, али ово има мало везе са биолошком информацијом, за биологију није лако генерализовати, и било који такав покушај би дао бесмислене резултате (нпр. статистичка мера просечне брзине хемијске реакције посредством неког ензима не каже ништа о пореклу информације потребне за производњу тог ензима).

Није лако доћи до дефиниције "биолошке информације", и то компликује дискусију о томе да ли мутација има моћ да створи информацију. Међутим, пионири у овој области, укључујући Гита (http://en.wikipedia.org/wiki/Werner_Gitt) и остале, су дискутовали о овом проблему опширно, тако да није потребно да се овде опет износе сви аргументи. Ја ћу следити Гита и дефинисати информацију као, "... кодирану, симболично представљену поруку која преноси очекивану радњу, намену и сврху", и изјавићу да је "информација увек присутна када је свих следећих пет хијерархијских нивоа примећено у систему: статистика, синтакса, семантика, прагматика и апобетика (слика 1)". Иако можда не одговара свим врстама биолошке информације, верујем да се Гитова дефиниција може користити у расправци која је у главном фокусу овог чланка - потенцијалне промене у генетској информацији.


Могу ли мутације створити информацију?

Сада се можемо обратити ка главном питању: "Могу ли мутације створити нову генетску информацију?"

1) Бог није био ограничен на стварање статичких генома, исто као што Он није био ограничен на стварање фиксираних врста. У 19. веку Дарвин се одупрео против популарне идеје да је Бог створио све врсте у њином садашњем облику. Библија не учи "фиксираност врста", наравно; ова идеја је дошла из учења старијих научника и филозофа, која су пре свега била укорењена у списима Аристотела. Данас, већина креациониста нема проблема са нефиксиранашћу врста. Еволуционисти константно покушавају да нас погрешно представе да верујемо у статичност врста, упоређивајући нас са људима који су веровали да је земља равна, али обе ствари су историјски митови. Већина људи кроз историју је веровала да је земља округла, и било је креациониста, попут Карла Линеа и (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%BB_%D1%84%D0%BE%D0%BD_%D0%9B%D0%B8%D0%BD%D0%B5) Едварда Блајта (http://en.wikipedia.org/wiki/Edward_Blyth), који су пре Дарвина веровали да се врсте могу променити (мада не изнад одређене границе). Ево важног питања: ако се врсте могу променити, шта је са њиховим геномима?

Изгледа да је Бог пројектовао у живот способност да може да мења ДНК. Ово се дешава кроз хомологни прелазак, скакањем гена (ретротранспозони - http://sr.wikipedia.org/wiki/Transpozon, аритметичко логичке јединице, итд.) и другим средствима (укључујући насумичне ДНК правописне грешке генерално назване  "мутацијама"). Боргер је сковао фразу, "генетски елементи који изазивају варијације" (ГЕИВ) да опише интелигентно дизајниране генетске модуле које је Бог можда ставио у геноме живих бића да изазивају промене на ланцу ДНК (Слика 2).

     
Слика 2. Шематски приказ централне улоге коју би могли да играју
"интелигентно-дизајнирани" ГЕИВ-ови у проузроковању догађаја
(варијације, прилагођавања и настајања нове врсте), у геному
живих бића, који ће изазвати промене ДНК.
Доњи део: ГЕИВ-ови могу да директно мере производ (морфо)генетичких
алгоритама због ефекта позиције.
Горњи део: ГЕИВ-ови који се налазе на различитим хромозомима могу бити
резултат догађаја настајања нове врсте, јер њихови хомологни низови
олакшавају хромозомска премештања и
друга велика преуређивања кариотипа.

                                                                                                               

2) Креационисти се чврсто држе за то да геноми нису статични и да ДНК низ (ланац) може да се промени током времена, али такође наводе да су неке од тих промена контролисане генетским алгоритмима који су уграђени у саме геноме. Другим речима, нису све промене насумичне и велики део генетске "информације" је алгоритмалан. Ако дође до промене у ДНК кроз интелигентно осмишљен алгоритам, чак и алгоритам осмишљен да направи насумичне, али ограничене, промене, како то зовемо? Мутација је првобитно просто значила "промена", али данас носи доста додатног семантичког пртљага. Можемо ли рећи да механизам осмишљен од Бога да створи различитости током времена у оквиру врсте може бити узрок "мутације", са својом конотацијом непромишљене случајности? Уствари, постоји доста доказа да су неке мутације поновљиве (то је, не у потпуности насумично) (слика 3). То указује на присуство неког геномског фактора који је дизајниран да контролише смештај мутације, најмање у неким случајевима. Ако то нешто изазива намерну промену на ДНК, да ли то зовемо "мутације" или "интелигентно пројектоване промене у ланцу ДНК"? Наравно, насумичне мутације се и даље догађају, а оне су већином због стопе грешака код ДНК копирања и система за поправљање ДНК.

Слика 3. Постоје значајни докази да неке мутације нису случајне. На пример мутације у нуклеотидном низу ексона 10 (http://sr.wikipedia.org/wiki/Ekson) од ГУЛО гена(http://sr.wikipedia.org/wiki/L-gulonolakton_oksidaza) и псеудогена (http://sh.wikipedia.org/wiki/Pseudogen) код бројних врста. У овој илустрацији нису приказане позиције са истим нуклеотидима у свим организмима. Делеција (http://sh.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0) на позицији 97 (означена са *) у овом псеудогену је обично уздигнута као крајњи доказ да људи и велики мајмуни имају заједничког претка. На први поглед, ово може изгледати као веома јак доказ заједничког порекла. Међутим, након испитивања великог броја организама, постаје очигледно да је место 97 уствари жариште за не-случајне мутације.
                                                                                                                                                                                                                   

3) Може постојати знатна количина информација, смештена у геному, у компресованом скривеном облику. Када се оваква информација се распакује, дешифрује, открије, или размрси (назовите то како хоћете), то се не може користити као доказ за еволуцију, јер је информација већ била смештена у геному.

Узмите информацију коју је Бог ставио у Адама и Еву. Еволуциониста гледа било које ДНК разлике као резултат мутације, али Бог је могао да стави значајну количину осмишљене варијације директно у Адама и Еву. Постоје милиони места у људском геному који се разликују од особе до особе, већина ових варијација је подељена међу свим популацијама, и већина ових варијабилних положаја имају две заједничке верзије (А или G, Т или C, итд). Највећи део ових би требало да је смештено тамо где је Бог користио савршено прихватљива алтернативна очитавања приликом стварања човека. Ово нису мутације!

Уграђене алтернативе које је Бог ставио у Адама и Еву су ишкрабане временом, и нове особине (чак и многе добре које раније нису постојале) могу изникнути током овог процеса. Како? Један начин је кроз процес назван "хомологна рекомбинација". Људи имају две гарнитуре хромозома. Рецимо одређени део једног од Адамових хромозома #1 иде "GGGGGGGGGGG" и кодови за зелено нешто-или друго. Други примерак хромозома 1 иде "bbbbbbbbbb" и кодови за нешто плаво-или друго, али плаво је рецесивно. Неко са једним или два примерка хромозома са само G ће имати зелено нешто-или друго. Неко са два примерка хромозома са само b ће имати плаво нешто-или друго. У раној популацији, око три четвртине људи би имало зелену верзију и око једне четвртине би имало плаву верзију.

Како онда овај процес производи нове особине? Хомологни хромозоми су рекомбиновани са једне генерације на другу кроз процес који се назива "размена" ("crossing over" - http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B3-%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D1%80). Ако се "кросинг овер" десио усред ове секвенце, можемо добити онај са "GGGGGbbbbb" који изазива производњу нечег љубичастог-или другог. Ово је потпуно нова ствар, нова особина никада пре виђена. Ово је резултат промене у секвенци ДНК и нећемо бити у могућности да кажемо разлику између овог "кросинг овер" догађаја и "мутације" док не уврстимо део ДНК у питање. Тако, нове особине (понекад погрешно или уобичајено називане "генима") могу настати кроз хомологну рекомбинацију. Али ово није мутација. Рекомбинација је део интелигентно дизајнираног генома и обично само открива информацију која је претходно упакована у геном од стране Главног Дизајнера (такође може открити нове комбинације мутација и осмишљене разноврсности). Такође, рекомбинација није насумична,  тако да постоји граница у количине нових особина које могу доћи на овај начин.




(наставак испод)

« Последња измена: Март 30, 2015, 04:52:15 поподне Крсто »

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #134 послато: Март 30, 2015, 01:54:07 поподне »
Превод са енглеског вероватно обезбеђује машина, а овакве чланке у новине мећу такозвани "копачи" за вестима, најслабије плаћена категорија "новинара".

Имао сам прилике да упознам неке "копаче". То су људи запослени на сајтовима, значи у електронским медијима, какав је и сајт Блица. Власник сајта је бивши шеф ЦИА (није исти формални власник сајта и штампаног издања). Они обично не истражују ништа него само са, од стране мудријег руководства, унапред одабраног сајта скину и "преведу" садржај. Уколико су и били паметни, такав рад их заглупљује, па не вреди ни љутити се на њих.

Крсто

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #135 послато: Март 30, 2015, 02:06:21 поподне »
(први део изнад)


                                                                                                                                                                                                                     

Dr. Rob Carter, PH.D. in marine biology
ЈOURNAL OF CREATION 25 (2) 2011



МУТАЦИЈЕ И ГЕНЕТИКА:
Да ли мутације могу створити нову информацију?
(Чланак о генетици - други део)



Лоши примери које користе еволуционисти

Прилагодљиви имунитет (http://sr.wikipedia.org/wiki/Adaptivni_imunski_sistem)

Имам проблем да нешто попут адаптивног имунитета, који укључује промене у циљу да одређени скуп гена ствара нова антитела, називам "мутацијом". Адаптивни имуни систем је често представљен од стране еволуциониста као пример како "нови" гени (особине) бивају произведени мутацијом. Овде имамо пример једног механизма који узима модуле ДНК и онда прешкраба те модуле на сложене начине у циљу да производе антитела за антигене (http://sh.wikipedia.org/wiki/Antigen) којима организам никад није био изложен. Ово је најбољи пример интелигентног дизајна.
ДНК промене у адаптивном имунитету се јављају само на контролисан начин у само ограниченом броју гена у ограниченом подскупу ћелија које су само део имуног система, и ове промене нису наследне. Према томе, доказ за еволуцију пада право на главу.

Дуплирање гена

Дуплирање гена се често наводи као механизам за еволуционог напретка и као средство за производњу "нове" информације. Овде је ген дуплиран (преко неколико могућих начина), искључен преко мутације, мутиран током времена, поново укључен преко различите мутације, и бум, настала је нова функција.

Људи који користе ово као аргумент нам никада неће рећи потребну стопу дуплирања, нити колико бисмо могли очекивати да видимо дуплираних али "успаваних" гена у датом геному, нити потребну стопу укључивања и искључивања, нити вероватноћу да настане нова функција у "успаваном" гену, нити како ће ова нова функција бити уклопљена у већ сложени геном организма, нити стопу по којој би се очекивало да се успавана-тиха ДНК ("ДНК смеће“) изгуби – насумично (генетички дрифт - http://sh.wikipedia.org/wiki/Geneti%C4%8Dki_drift) или кроз "природну селекцију". Ови бројеви нису пријатељски према теорији еволуције, и математичке студије које су покушале да проучавају то питање су налетеле на зид невероватности, чак и када су покушали да образују једноставне промене. О сличним математичким проблемима је расправљао Мајкл Бихи у његовој књизи, "Ивица еволуције". Уствари, делеције или мутације које изазивају губљење функције су за корисне гене изненађујуће уобичајне. Зашто би ико очекивао да ген остане деактивиран милион година или више, док се несигурна нова функција развија?

Али ситуација са дуплирањем гена је чак још компликованија него ово. Дејство гена често зависи од броја копија. Ако се појави организам са додатним копијама одређеног гена (http://oi59.tinypic.com/eiqx61.jpg), можда неће бити у стању да контролише изражај тог гена и  десиће се неравнотежа његове физиологије, смањујући његове способности (нпр. тризомија(http://oi62.tinypic.com/33ufkly.jpg) изазива абнормалности као што је Даунов синдром због тог броја гена). Пошто је копија врста информације, и пошто се зна да се варијације код броја копија јављају (чак и међу људима), ово је пример мутације која мења информацију. Приметите да нисам рекао "додаје" информацију, него "мења". Исто тако, дуплирање гена је обично, мада не увек, лоше. У случајевима у када може да се јави без оштећења организма, потребно се запитати да ли је ово заиста додавање информације. Чак и боље од тога, да ли је ово врста додавања која је потребна за еволуцију? Не, није.

Чак и ако се открије пример нове функције која произилази из дуплирања гена, функција новог обавезно мора бити у вези са функцијом старог, као што је нова, али слична катализа крајњег производа ензима. Нема разлога да се очекује другачије. Нове функције које настају кроз дуплирање нису немогуће, али оне су готово немогуће, и оне постају све више и више немогуће са сваким степеном промене потребне за развој сваке нове функције.

Деградирана информација

Постоје обилни примери у еволуционистичкој литератури у којој се генетска деградација користи у покушају да се покаже повећање информације током времена. Примери укључују: српасту анемију (http://sh.wikipedia.org/wiki/Srpasta_anemija - која даје отпорност на паразите маларије производећи деформисане молекуле хемоглобина), варење аеробног цитрата од стране бактерија (http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D1%87%D0%BD%D0%B8_%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82_%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%B5%D1%88%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8 - што укључује губитак контроле нормалног анаеробног варења цитрата), и варење најлона од стране бактерија (што укључује губитак специфичности супстрата у једном ензиму који се налази на додатном хромозомском плазмиду - http://sh.wikipedia.org/wiki/Plazmid). Пошто сви ти примери укључују пропадање претходних информација, ни један од ових примера није задовољавајући доказ за повећање биолошке сложености током времена.

Мутације које изазивају нове функције

Еволуција захтева такве мутације, али еволуционисти су имали много потешкоћа да изађу са добрим примерима. Адаптивни имунитет, хомологна рекомбинација, отпорност на антибиотике код бактерија, и српаста анемије код људи – све ово је било кориштено као пример , али, као што је горе наведено, сваки од ових примера не испуњава захтеве једне такве мутације. Општи недостатак примера, чак и теоријских примери, нечега што еволуција апсолутно захтева, је јако сведочење против валидности теорије еволуције.


Прави предмет расправе

Развитак нових функција је једина ствар која је важна за еволуцију. Ми не говоримо о малим функционалним променама, него о оним радикалним. Неки организам је морао да научи како да претвара шећер у енергију. Други је морао да научи како да узима сунчеву светлост претвара је у шећере. Трећи је морао да научи како да узима светлост и претвара је објашњиву слику у мозгу. Ово нису једноставне ствари, већ невероватни процеси који укључују више корака, и функције које укључују кружне и/или ултра-сложене стазе које ће бити изабране много пре него што имају прилику да се развију у радни систем. На пример, ДНК без функције је зрела за брисање, и прављење протеина/ензима који немају функцију, док није доступан комплетан пут или нано-машина, је губљење драгоцених ћелијских ресурса. То обилује "кокошка-јаје" проблемима. Шта је настало прво, молекуларна машина звана АТП синтаза (http://sr.wikipedia.org/wiki/H%2B_transportuju%C4%87a_dvosektorna_ATPaza) или протеинске и РНК машине за производњу које се ослањају на АТП (http://sh.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfat) да би произвеле АТП-синтаза машину? И најосновнији процеси од којих сав живот зависи не могу бити преузети од већ постојећих система. Да би еволуција радила, они морају настати од нуле, они морају да буду пажљиво уравнотежени и регулисани у односу на друге процесе, и они морају да раде пре него што ће се сачувати.

Рећи да ген може бити копиран, а затим искориштен као прототип за нову функцију није оно што еволуција захтева, због овога не може да објасни радикално нове функционалности. Тако, дуплирање гена не може да одговори на најосновнија питања о историји еволуције. Исто тако, ниједан од уобичајених начина мутације (случајне промене слова, замене, делеције, итд) нема способност да уради оно што еволуција захтева. Дарвин је намамио људе да поверују у теорију еволуције. Он у својој књизи "Порекло врста" даје две одвојене теорије: оно што ја зовем његовом главном и посебном теоријом еволуције. Дарвин користи дуге периоде да покаже како се врсте мењају. То је била Посебна Теорија Еволуције и многи други пре њега су то заговарали, укључујући и неколико креациониста.

Требало му је дуго времена да дође до поенте, али је на крају рекао:
"...Видим да нема ограничења за количину промена...  ...које се могу догодити током дугих периода времена току преко моћи природне селекције."

Ово је била његова Главна Теорија Еволуције, а то је место где је пао, јер није дао никакав прави механизам за те промене и био је неупућен у основне механизме који ће касније бити откривени. Да употребим модерну аналогију, ово би било слично као кад би рекли да мале, насумичне промене у комплексном рачунарском програму могу створити радикално нове софтверске модуле, а да се систем не сруши. Тако да аргумент "могу ли мутације створити нову информацију"  је заиста о мосту између посебних и општих видова еволуције. Да, мутације се могу јавити у живим типовима (врстама), али, не, те мутације се не могу користити да се објасни како су ти типови (врсте) настали на првом месту. Говоримо о два потпуно одвојена процеса.


Изазов мета-информације

Морамо се отарасити наивне идеје да смо разумели геном јер знамо секвенцу линеарног низа ДНК. Уствари, све што знамо је прва димензија од најмање четири у којима геном функционише (1: једнодимензионални линеарни низ слова, 2: дводимензионалне интеракције једног дела ланца са другим, директно или путем РНК и протеинских "пуномоћника"; 3: тродимензионалне просторне структуре ДНК унутар једра, и 4: промене на 1., 2. и 3. димензији током времена). Постоји огромна количина информација упакована у тај геном коју нисмо схватили, укључујући вишеструко истовремено-преклапајуће кодове. Када говоримо о томе могу ли или не могу ли мутације створити нове информације, еволуционисти рутински представљају пренаглашено поједностављени поглед на мутацију, а затим тврде да су решили проблем док машућих руку стоје изнад главног проблема: антагонизма између ултра-сложености и случајне мутације.


Ако је четвородимензионалног геном довољно тешко схватити, такође постоји и огромна количина "мета-података" у геному. Ово је информација о информацији. Ово је информација која говори ћелији како да одржава информацију, како да је среди ако се разбије, како да је копира, како да тумачи шта је ту, како да то користи, када да користи, и како да је пренесе на следећу генерацију. Сво ово је кодирани у том линеарном низу слова и живот не може постојати без тога. Уствари, живот је дизајниран из погледа од врха ка доле, очигледно са мета-информацијом која долази прва. Према брилијантном раду Алекса Вилијамса, да би живот постојао, организми захтевају овакву хијерархију:

    1) савршено чиста биохемија специфична за један молекул,
    2) молекули са специјалном структуром,
    3) функционално интегрисане молекуларне машине,
    4) свеобухватно регулисане, информационо-контролисане метаболичке функције, и
    5) обрнута мета-информација.

Ниједан од ових нивоа не може се добити путем природних процеса, не може бити предвиђен од нивоа испод, и сваки је зависан од нивоа изнад. Мета-информација је највиши ниво биолошке сложености и не може се објаснити природним механизмим, а живот не може да постоји без ње. Ставимо све друге аргументе, за и против настанка биолошке информације, на страну, одакле је мета-информација, од које зависи сав живот, дошла?




Закључци


Може ли мутација створити нову информацију? Да, у зависности од тога шта подразумевате под "информацијом". Такође, "нова" не мора да значи "боља" или чак "добра". Када еволуционисти наводе примере "нове" информације, они су скоро увек наводе доказе нових особина, али ове особине су узроковане оштећењем постојеће информације. Мутације могу да направе нове варијације старих гена, као што се може видети код белих лабораторијских мишева, безрепих мачака, и плавих очију код људи. Али штетне мутације се не могу користити да се одбрани еволуција од молекула до човека. Оштећивање ствари не води ка вишој функцији. А и нису све нове особине узроковане мутацијом! До неких је дошло дешифровањем претходно постојеће информације, до неких декомпресовањем упаковане информације, до неких укључивањем и искључивањем одређених гена.

Сви примери које сам видео, који се користе против стварања, нису помогли еволуцији. Не постоје познати примери врсте мутације, помоћу које се стиче информација, која је неопходна за еволутивне процесе великих размера. Уствари, изгледа да сви примери мутација којима се стиче информација, када се ставе на светло дугорочних потреба еволутувног напретка, су изузеци од онога што је потребно, јер сваки пример који сам видео подразумева да се нешто оштети.

Ми као креационисти имамо предност овде. Ако третирамо ово исправно, можемо постићи велику победу у нашем дугом рату за истину. Геном није оно што је еволуција очекивала. Примери мутација које имамо нису оне које су потребне за еволуцију да напредује. Еволуција мора да објасни како је настао четвородимензионални геном, са више преклапајућих кодова, препун информација. Може ли мутација створити нову информацију? Можда, али само у најограниченијем смислу. Може ли створити врсту информације која је потребна да се произведе геном? Апсолутно не!

« Последња измена: Март 30, 2015, 05:20:53 поподне Крсто »

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #136 послато: Март 30, 2015, 03:54:02 поподне »


         
Мутације су познате по штети коју праве, као ова код  "чупавог папагаја" ("Feather-duster budgie" - http://budgiesareawesome.blogspot.com/2011/04/super-rare-mutation-feather-duster.html), што резултира деформисаним перјем код овог папагаја (http://en.wikipedia.org/wiki/Budgerigar).


Крсто, не знам како теби, али мени овај "чупави папагај" дјелује интелигентније од овог "нормалног"...

Крсто

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #137 послато: Март 30, 2015, 03:57:30 поподне »
Крсто, не знам како теби, али мени овај "чупави папагај" дјелује интелигентније од овог "нормалног"...

Мени делује да не може да лети и да не може да се нормално креће.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #138 послато: Март 30, 2015, 04:01:49 поподне »
Мени делује да не може да лети и да не може да се нормално креће.

Да, али зато док стоји дубоко промишља...О настанку свијета.

Крсто

  • Гост
Одг: Новинарски текстови о генетици
« Одговор #139 послато: Март 30, 2015, 04:13:06 поподне »
Папагај паметнији од неких људи...

Али мани се папагаја Јерковићу, није ово чланак о папагајима него о мутацијама, биолошкој информацији и комплексности генома, па ако знаш нешто о томе да кажеш, приговориш, аргументовано, изволи... Немој да се угледаш на папагаје ове врсте - то су они што знају да брбљају много - али само понављају. Неће моћи људи да виде чланак од постова о папагају и осталих постова који нису аргументовано повезани са главном темом из чланка.