Када говоримо о пореклу, о етничком пореклу, говоримо неретко о нацијама које живе у државама које не садрже њихово име у свом називу, али им ипак те државе нису наметале своје име, већ су слободно могли да се национално изјашњавају онако како су се осећали и шта су пореклом били и раније.
Неки екстремни примери које спомињеш, могли би да буду рецимо Мађарска, која је од свих правила Мађаре, а један од најбољих модерних примера је Хрватска, где се по том шаблону "заједнице грађана који живе унутар истог законодавства", од свих народа и народности које живе на подручју Хрватске праве Хрвати.
Кад сам написао "званична црква", мишљах на то да је до отцепљења Марчанске епархије, Пећка патријаршија је за њу била званична црква. Спор посматрамо искључиво кроз односе учесника у спору. Могао се народ сам организовати и основати нову цркву, али то се није десило, већ се постојећа епархија отцепила од цркве којој је припадала и признала право цркве којој до тада није припадала.
Вера је лична ствар у модерном глобалистичком друштву, а и то рекао бих само за оне који су заведени једном таквом утопијом, јер док они мисле да уживају право избора вере дешава се заправо још једно глобаслистичко унијаћење.
Како све ово нема везе са Кричима, било би најбоље да се премести негде даље, а да овде наставимо у духу расправе коју је започео Млађо.
