Аутор Тема: Усорци  (Прочитано 57781 пута)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #120 послато: Април 29, 2020, 01:37:50 поподне »
Узи, свака част на овом проналаску.

Хвала Симо. Тражио Уселце, нашао Усорце. :)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #121 послато: Април 29, 2020, 09:41:58 поподне »
Ово је са ширег подручја Крбаве, на оној мапи из 18.века.



Заборавих да се и ја захвалим за ово, Узи! Ту смо негде и очекивали Усорце. Верујем да је ова група била део оних Влаха из Поуња који се помињу још средином 16. века. Петар ме недавно подсетио и на помен извесног Ђурађа Усорца у околини Бихаћа (1540. година). Углавном, мислим да су Усорци и Кричке део другачијих миграционих струја, иако су и једни и други дуго у Крајини. Кричке су у Далмацији такође од средине 16. века.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #122 послато: Април 29, 2020, 11:13:25 поподне »
Заборавих да се и ја захвалим за ово, Узи! Ту смо негде и очекивали Усорце. Верујем да је ова група била део оних Влаха из Поуња који се помињу још средином 16. века. Петар ме недавно подсетио и на помен извесног Ђурађа Усорца у околини Бихаћа (1540. година). Углавном, мислим да су Усорци и Кричке део другачијих миграционих струја, иако су и једни и други дуго у Крајини. Кричке су у Далмацији такође од средине 16. века.

Хвала Небојша! Мислим да је Петар сад успео извучи још доста топографије из те области, везане за Усорце.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #123 послато: Мај 15, 2020, 09:57:11 поподне »
Стјепан Павичић у свом раду Сеобе и насеља у Лици такође спомиње Усорце, и што је веома важно даје списак породица које су припадале Усорцима:

U ljeto 1658. izvršena je opet nova seoba Srba u okolinu Otočca. U njoj su sudjelovale mnogobrojne porodice koje su Turci bili naselili
u Koreničkom polju. One su nosile skupno ime Uzorci ili Uzorčani, jamačno po imenu kraja iz kojega su bili doselili na to zemljište. Tu ih je oko sredine 17. st. bilo jedno 100 kuća, te su činili snažno naselje na tom području. S njima je Primorska krajina uhvatila svezu još 1640, te je ona već u to vrijeme počela raditi na njihovu seljenju. To je nastojanje dovedeno do uspjeha, kako se vidi, istom kasnije kada su se našle prave prilike za takvu veliku seobu.
Korenički su Srbi sami bez pratnje izbjegli s turskoga područja kada su se uvjerili da su Turci obaviješteni o njihovoj svezi s Primorskom
krajinom, te su se skupili kod Otočca. Tu su oni čekali da se stvori odluka kamo će ih naseliti. Krajiške su vlasti o tom imale više prijedloga, a na koncu je primljeno mišljenje velikoga kapetana senjskoga Petra Zrinskoga da se Uzorčani nastane u Gackom polju između Otočca i Brloga. To je naseljavanje i izvršeno u rano proljeće 1660.
Koreničke Srbe krajiške vlasti popisale su odmah po doseljavanju i utvrdile su među njima 83 porodice i 941 čeljade, ali je iz Korenice još 1655. iselilo u Krajinu 12 porodica koje su bile smještene u Plaškom. Novim je naseljenicima u Gackom polju krajiška komisija dala ova zemljišta: Kompolje, Oraovac, Ponor, Hum, Pothum, Zalužnicu, Doljane, Brezovac, Škare i Glavace.Istočni diotih sela zvao se skupnim imenom Vilici, te su i ti Uzorčani nazivani često imenom Vilićani. Cijeli je taj prostor bio razmjerno velik, pa su Uzorčani za svoje naseljavanje našli dovoljno mjesta. Veći dio toga naselja nastanio se u Vilićima: u Pothumu, Zalužnici, Doljanima,Škarama, Glavacima, Oraovcu i Starom Selu.

U toj su seobi na to otočko područje doselili: Agbabe, Aleksići,Aralice, Babici, Banjani, Batinići, Božičkovići, Božici, Brekići, Cvjetnićani, Čubrile, Ćurčići, Diklići, Divjaci, Grijaći, Guteše, Hinići,Hrkalovići, Ivančevići, Ivkovići, Jerkovići, Kalešići, Kamenko,Kangrge, Kosići, Kresovići, Kukici, Lavrnje, Lemajići, Lolići, Lukinići, Lužajići, Mandići, Marijani, Mašići, Matici, Mihovilovići, Mikići, Milakovići, Mirkovići, Naprte, Narančići, Navale, Opačići,
Paskaši, Pavičići, Popovići, Potkolnjaci, Poznići, Predovići, Prigmizi, Puhari, Pupovci, Rakići, Ružici, Savići, Sekizi, Skendžići, Stojanovići,Svilari, Šegani, Škorići, Štule, Šušnići, Varde, Vlaisavljevići,Vojvodići, Vujanići, Vukmanovići, Vuksani i Vunjaci.


Усорци су најбројнија православна група родова у Лици. Говорили смо о миграцијама те групе, а ово је тренутна генетска слика родова са списка. Урачунато је у статистику и неколико породица ван Лике, али које се пореклом могу повезати са презимењацима - Усорцима.

I2-Y3120 = 29.2%
- I2-PH908 20.8%
- I2-S17250* 4.2%
- I2-M423 4.2%

J2b-M205>Y22059 = 29.2%

N2-P189.2>FGC28435 = 12.5%

R1a-Z280>Y2613 = 8.3%

E1b-V13 = 8.3%

R1b-U152>Y4355 = 4.2%

J2a-M92>S8230 = 4.2%

J2b-M241>PH1602 = 4.2%






Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Усорци
« Одговор #124 послато: Мај 16, 2020, 09:47:24 пре подне »
Усорци су најбројнија православна група родова у Лици. Говорили смо о миграцијама те групе, а ово је тренутна генетска слика родова са списка. Урачунато је у статистику и неколико породица ван Лике, али које се пореклом могу повезати са презимењацима - Усорцима.

I2-Y3120 = 29.2%
- I2-PH908 20.8%
- I2-S17250* 4.2%
- I2-M423 4.2%

J2b-M205>Y22059 = 29.2%

N2-P189.2>FGC28435 = 12.5%

R1a-Z280>Y2613 = 8.3%

E1b-V13 = 8.3%

R1b-U152>Y4355 = 4.2%

J2a-M92>S8230 = 4.2%

J2b-M241>PH1602 = 4.2%

Овај Павичићев списак Усораца би свакако требало прочистити, јер је у њега убацио и неке породице које уопште нису биле дио сеобе Усорчана. Прије свега, то се односи на породице које су се 1672. године населиле у личком Дабру (Влаисављевићи и остали). И иначе би боље било користити оригиналне изворе које је можда најквалитетније сабрао Ивић, а објављивао је и Лопашић у Споменицима хрватске крајине. Павичићева компилација је корисна, али има ту и тамо и већих грешака.

Уколико претпоставимо да су Усорчани у основи били родовска група, мислим такође да би се могли искључити и сви они који не славе Јовањдан.

На крају крајева, уколико су Усорчани били родовска група, најлогичнији је закључак да се ради о J2b-M205 роду, јер су њихови предводници Мандићи тестирани да припадају овој хаплогрупи.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Усорци
« Одговор #125 послато: Мај 16, 2020, 10:23:31 пре подне »
Треба извући списак српских презимена присутних у сљедећим насељима некадашње оточачке општине: Старо село, Главаце, Шкаре, Подум, Дољани и Залужница. То подручје су населили Усорци у најужем смислу ријечи.

Ван мреже Rimidalv

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 524
Одг: Усорци
« Одговор #126 послато: Мај 16, 2020, 10:25:24 пре подне »
Ја бих волео кад би се нашао Иванчевић из Залужнице или околних насеља да се тестира. Прво, због поклапања са мном, пошто и они славе Михољдан, а друго и због потврде ове приче око Усораца.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #127 послато: Јул 15, 2020, 01:26:36 поподне »
Још једна породица са ширег списка Усораца тестирана је преко 23andMe. У питању су Миховиловићи I2-S17250 из Оточца, слава Стевањдан. Од осталих породица са списка могу им можда бити сродни Лолићи из Оточца, који припадају I2-M423, а славе такође Св. Стевана.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Усорци
« Одговор #128 послато: Август 27, 2020, 04:05:03 поподне »
 Мислим да се ови ранији помени Усораца на западу односе на поријекло од влаха Усоре. У дефтеру 1604. сви становници нахије Усора су у влашком статусу, а влашка нахија Усора помиње се у хасу санџакбега још 1516 г.

 Мислим да се не треба ту водити селима са таквом етимологијом. Слично као код спахије Војина Поблаћанина, тај надимак је имао очигледно по нахији Поплад а не селу Поблаће које није тада ни постојало.

 Села са тим именом су вјероватно и насељена власима Усоре, па се могу користити код миграторних кретања. Но код харамбаше Продана Усорца из 1641. мислим да се јасно ради о племенском поријеклу од влаха Усоре, који су као такви били јасно издиференцирани и у односу на друге групе тог доба, нпр. влаха Маглаја, Бирче итд. У попису 1485. се не спомиње влашка нахија Усора, као ни 1489. Тако да се негдје прије 1516. очито миграцијама та група појавила у Усори, одакле су се њени припадници помјерали западно.

 Да ли се ту ради о донесеном имену (Усорци)? Обзиром на влахе Маглаја, Озрена у близини: не.
« Последња измена: Август 27, 2020, 04:12:57 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Усорци
« Одговор #129 послато: Август 27, 2020, 04:39:00 поподне »
 Око Оточца има J-Y22063 резултата. Y22063 слаби према југу (Кричке и та група).

Царском одредбом од 27. јула 1659. предвиђено је да се власи из Усоре у Босни сместе око Оточца, да обрађују пусто Гацко поље и чувају крајину од Турака.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Усорци
« Одговор #130 послато: Август 27, 2020, 06:18:53 поподне »
У попису 1485. се не спомиње влашка нахија Усора, као ни 1489. Тако да се негдје прије 1516. очито миграцијама та група појавила у Усори, одакле су се њени припадници помјерали западно.

 Петар ми је поменуо да се ова миграција у Оточац ипак није збила из Усоре непосредно. Но и влахе Усорце из Бањана.

 Што се тиче јављања Усораца 1516.
Snježana Buzov,
Vlasi u Bosanskom sandžaku i islamizacija
Kada je u pitanju nahija Vrbanja očigledno se radi o onom dijelu maglajskih Vlaha koji su u maglajskoj nahiji bili popisani 1489. god., a u ovom popisu nedostaju. Dio tih
Vlaha vjerovanto su i oni popisani u novim nahijama: Ozren, Trebetin i Usora
koji su popisani u okviru sandzakbegovog hasa.

 
Прије 1485 . године број влашких домаћинстава у нахији Маглај износио је око осам стотина . Осим Влаха Бањана , маглајску нахију , нарочито долину Криваје , населили су и Власи Рудињани .

 Зна се да су Бањани населили Маглај почев од 1485., онда су ови Усорци и изникли од те групе, односно власи Усорци из Бањана су се наново "формирали" по доласку на то подручје, задржавши свој посебан статус. J-Y22063 Усорци изгледају као подгрупа Бањана (N-FGC28435 ?), слично као што су Шаранци племе у Дробњацима.. Заиста изгледа да се "све коцкице слажу"... И кластер J-Y22063 обзиром на рођаке и по Бугарској, Грчкој јесте мигрант у Крајину чисто са генетске стране..

 Питање је јесу ли власи Усорци и Кричи у вези?? Не морају бити у било каквој миграторној вези до претка прије 1000 г...
« Последња измена: Август 27, 2020, 06:29:44 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Усорци
« Одговор #131 послато: Август 27, 2020, 06:55:44 поподне »
 Само наравно Усорци из Бањана и власи нахије Усора који су око ријеке Усоре је мало превелика коинцинденција.. Као да се неко "намјерно" селио на Усору.. :D

 У сваком случају постојали су власи Усорци на Усори од барем 1516. па до иза 1604. а исти су вјероватно потекли од маглајских Бањана (као најјаче маглајске влашке групе) с краја 15 в., била ово само коинциенција или не..

 Објективно, прије бих рекао да су крајишки Усорци везани за влахе са ријеке Усоре него за Усорце из Бањана, но у крајној линији опет се дође на исто - на изгледну везу с Бањанима, јер ипак јесте вјероватније да су власи Усорци са Усоре добили име по ријеци и поред даље везе са Бањанима.. :D
« Последња измена: Август 27, 2020, 07:05:49 поподне Zor »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Усорци
« Одговор #132 послато: Август 27, 2020, 07:04:07 поподне »
Око Оточца има J-Y22063 резултата. Y22063 слаби према југу (Кричке и та група).

Царском одредбом од 27. јула 1659. предвиђено је да се власи из Усоре у Босни сместе око Оточца, да обрађују пусто Гацко поље и чувају крајину од Турака.

Који је извор за ово, Зор? Иако су многи аутори потенцирали на овој вези, сазнали смо касније да су се Усорци померили заправо из неког места у Крбави, које је носило назив Усорац или слично. Наравно, то не искључује по сваку цену везу са Усором у Босни.

Веза са Бањанима је мени интересантна због генетских рођака Усораца на потезу Никшић-Билећа-Невесиње. Наиме, сви хаплотипови са поменутог подручја припадају Y22063 (блиска поклапања са Усорцима), а веза са кричким Y22059 стара је и до 1000 год. Говорио сам недавно на теми о томе, као да су заједно дошли у тај крај (Затарје, Херцеговина) али као већ одвојене групе. У сваком случају, Усорци нису "мигранти у Крајини", они имају своје ДНК рођаке у Источној и Старој Херцеговини, као и међу Хрватима из Далмације, Тропоља, итд.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Усорци
« Одговор #133 послато: Август 27, 2020, 07:19:21 поподне »
Који је извор за ово, Зор? Иако су многи аутори потенцирали на овој вези, сазнали смо касније да су се Усорци померили заправо из неког места у Крбави, које је носило назив Усорац или слично. Наравно, то не искључује по сваку цену везу са Усором у Босни.

 Сеобе српског народа од XIV до XX века, Драгутин Ранковић, 1990

 И сам сам тражио извор у овој књизи али није ставио фусноту аутор иза навода.. Мора да је међу листом фуснота на крају дијела..

Веза са Бањанима је мени интересантна због генетских рођака Усораца на потезу Никшић-Билећа-Невесиње. Наиме, сви хаплотипови са поменутог подручја припадају Y22063 (блиска поклапања са Усорцима), а веза са кричким Y22059 стара је и до 1000 год. Говорио сам недавно на теми о томе, као да су заједно дошли у тај крај (Затарје, Херцеговина) али као већ одвојене групе. У сваком случају, Усорци нису "мигранти у Крајини", они имају своје ДНК рођаке у Источној и Старој Херцеговини, као и међу Хрватима из Далмације, Тропоља, итд.

 Значи постоје ту рођаци. Као што рекох власи са Усоре по подацима сами потичу вјероватно од Бањана јер су изникли из маглајских влаха који су највећим дијелом били Бањани. Тако да и није толико релевантно јер и ови Усорци из Бањана и Усорци са Усоре упућују на исто.

 Под "мигранти у Крајини" подразумјевам да не потичу од средњевјековног становништва тог подручја (Лика, Далмација..) осим ако веза не постоји са оним старијим катунима из 15 в.. Наравно да у Старој Херцеговини има огроман број рођака.

Ван мреже coby3

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Усорци
« Одговор #134 послато: Фебруар 28, 2023, 11:17:14 пре подне »
Zdravo svima!

Tek sam posljednjih dana otkrio ovaj forum i to nakon što sam amaterski odradio MyHeritage i uz malu pomoć obavio MorleyDNA prediction i našao da sam J2b1 M205 (identično i na CladeFinderu).

Po ocu sam iz Škara, slava nam je Sv. Jovan. Majka mu je djevojački Banjanin. Skupina naših sela (obuhvaćena ranijim postom ovdje) se u starija vremena zaista nazivala Vilićki kraj. Otišao sam prije 20ak god. u Crnu Goru u Banjane i (kako tamo kažu glavni grad Banjana) Viluse. Selo me istog časa podsjetilo na Liku izgledom. Sličnosti je bilo dosta, ali tada nisam imao sve ove informacije, pa da znam za čime tragam. Tek sam uspio dobiti neku potvrdu starih porodičnih legendi da nam je praporijeklo sa granice Stare Hercegovine i Crne Gore. Tad sam se time zadovoljio, a sad sam inspirisan da kopam dalje. Ova tema Usorci je stvarno poučna, a ukoliko bi bilo od koristi da izradim još koji test s markerima ili sl, tu sam za sve sugestije.

Boris Divjak

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1646
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Усорци
« Одговор #135 послато: Јул 26, 2023, 07:20:31 поподне »
Овај Павичићев списак Усораца би свакако требало прочистити, јер је у њега убацио и неке породице које уопште нису биле дио сеобе Усорчана. Прије свега, то се односи на породице које су се 1672. године населиле у личком Дабру (Влаисављевићи и остали). И иначе би боље било користити оригиналне изворе које је можда најквалитетније сабрао Ивић, а објављивао је и Лопашић у Споменицима хрватске крајине. Павичићева компилација је корисна, али има ту и тамо и већих грешака.

Уколико претпоставимо да су Усорчани у основи били родовска група, мислим такође да би се могли искључити и сви они који не славе Јовањдан.

На крају крајева, уколико су Усорчани били родовска група, најлогичнији је закључак да се ради о J2b-M205 роду, јер су њихови предводници Мандићи тестирани да припадају овој хаплогрупи.

Манојло Мандић је пописан као плаћени војник у Тоуњској капетанији 1644. године, док му је син Вук Мандић пописан у тој истој Тоуњској капетанији 1657. године. У 1699. години Мандића нема пописаних у Тоуњској капетанији. Претпостављам да су се одселили у 1658. години, на своја нова имања која су им те године поклонили Франкопани. Ако се главна сеоба Усорчана десила 1658. године, а преговори су започети већ 1641. године, да ли су ови Мандићи који су предводили Усорчане 1658. године били део неке раније (мање) сеобе Усорчана у Војну границу? А са својим рођацима Мандићима, досељеним у сеоби 1658. године, били у контакту све од 1641. до 1658. године?



У селу Липље, недалеко од села Подребар, постоји топоним Мандићеве Драге (касније Мандићка).