Селаковић је недавно на другој теми поставио ову карту:
Оно што ме је изненадило, јесте да је према последњем попису (2011) у Републици Хрватској, најчешће презиме било Хорват.
Као што знамо, презимена етници обично су настајала у срединама, где су се њихови носиоци нашли међу страним становништвом. То је у овом случају посебно било чест случај на простору Угарске, где су у оним раним сеобама (до 17. века), досељеници добијали презимена према земљи порекла, одакле настаје и презиме Хорват (мађ.
Horváth).
Презиме Хорват је прво на листи и међу презименима у Словачкој, што није необично, јер је данашња Словачка управо на правцу њиховог раног исељавања пред Турцима, које је доминантно ишло уз данашњу аустријско-мађарску границу, на којој су те сеобе оставиле таквог трада, да је након Првог светског рата била идеја о стварању словенског коридора на том простору, како би се спојиле Краљевина Југославија и Чехословачка, а управо на темељу старог хрватског становништва које је посело те крајеве.
Али ипак, оно што је поента ове теме, јесте да су Хорвати на тлу данашње Републике Хрватске, очигледно у то неко критично време, дошли међу страно становништво. Простор на које се то односи јесте простор северно од Саве, пре свега онај који називамо Старом Славонијом, а присуство овог презимена високо је и у делу тзв. Модерне Славоније (чије корене бисмо у скорије време могли јасније видети на карти Славоније према дефтеру из 1579. године).
Питање које се поставља, јесте међу које становништво су Хрвати дошли, и ко су били староседеоци који су их прозвали Хорватима?
Извор: вечерњи.хр
