Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 52958 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #100 послато: Јануар 16, 2019, 04:08:30 поподне »
Ја мислим да је и даље отворено питање шта је у основи тог Кулизе и Кулизићи?

https://www.poreklo.rs/2018/11/21/poreklo-prezimena-selo-pocekovina-trstenik/

Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године.

– Кулизићи

Стара постојбина им је Кула у садашњој северној Албанији. Имају заједничког претка са краљем Вукашином Мрњавчевићем. Није познато када и да ли су се директно населили у Почековину. Има их доста у читавој Србији и овом крају: Медвеђа (Бојићи, Трошићи, Таралићи, око 40 домова), Божуревац, Стубал, Стопања, Глободер. Обично су се при досељавању задржавали на Тари и Старом Влаху. Најстарији који се помиње је Симеон, као Николић и Кулизић, рођен 1798. и жена му Ђурђија. Највероватније да се Симеонов отац звао Никола. Симеон је имао синове: Милана, Агатона и вероватно Спасоја (син му је Марко) и Ђурђа (синови Михајло, Коста и Јован). Појављује се и Василије, син му Веселин (1873).

Слава: Св. Мрата.

Број домова: Почековина 3.


-Матићи

Матићи су по пореклу Кулизе. Постојбина им је Кула на подручју данашње северне Албаније. Породица пореклом из Куле (Кулизе) има на подручју општине Трстеник око 60. Највише у Медвеђи. Први је Симеон, рођен 1798. године. Познати произвођач повртарских култура и одгајивач стоке је Милисав.

Слава: Св. Мрата, Јаковљевим потомцима Св. Никола вероватно мираз, а мала слава Св. Мрата.

Број домова: Почековина 2, Београд 1, Буци 1.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #101 послато: Јануар 16, 2019, 04:14:13 поподне »
https://en.wikipedia.org/wiki/Rrash-Kullaj

Rrash-Kullај (also known as Kulla të Rrashit and Kulla të Boksit) is a settlement in the former Gruemirë municipality, Shkodër County, northern Albania. At the 2015 local government reform it became part of the municipality Malësi e Madhe.

Топоним Куле, Албанија

http://www.rastko.rs/rastko-al/zbornik1990/bmarkovic-vraka.php

Благоје В. Марковић, Врака и Врачани

Извор: "Становништво словенског поријекла у Албанији" -

Вpaкa
Према новим изворима наше историјске науке простор Враке je јужни дио простране жупе Купјелник, на токовима текућице "Врака", велике бујице "Бануша веља" ("Бенуш") и низ Скадарско језеро, издвојен у "нову жупу" под управом Саганеца Војислављевића у XI вијеку... Средиште нове жупе била je "жупска црква" св. Јован рашки (у Малисора "киша рашит") са селима у рушевинама, односно, сада, у распознавању села: Раш и Куле.

Гдје je Врака означена "село" погрешно je, jep je чине шест села: Раш, Куле, Стари Борич везиров, Млади Борич муктаров, Гриљ и Омара и три засеока: Котробудан, Турајлија и Бегове куће (Крањске).

Још од катастра 1416., без промјене до 1933. помињу, се села: Раш и Куле у више извора сва села по Враки се набрајају Јастребов; др Ђорђије-Ђоко Пејовић "шест села Враке";

"Кулизе" - према научним изворима су с источне стране Скадра. Општи надимак им je по "куло", прљавом и недоличном у романском, мислим предјела Дривоста ка Враки.

Тим положајима одавна је популарна кућа "кула", можда још од Грка, којих је 1933. имало неколико, а држаоци ка Драгочу и Боксли називаху се "Кулаџи". ("Кулат е Боксит" - "Пол. свет", бр. 192, Београд, август 1989, карта, с. 36).

Ето у Враки и данас село Куле, а кућа "кула" нема. Једно вријеме село се звало "Јукића Куле".

Мислимо, да уз настајање "Кулизе" треба узети да je и од куће "кула", чак и са предношћу. По предању старих Врачана кад je деспот Стефан Лазаревић напустио Дривост и преварио Млечиће даје Дривосту дошло српско појачање, окретом поткова за 180° по мокрој земљи, одступио je мирно са много народа преко Дукађина.

Биће то "Кулизе" понамјештани у Белици и ка Копаонику. Дабоме, пресјелице су дошли из крајева релативно искварених романштином, различите ношње, обичаја, у природнију, неизвештачењу средину, људи сасвим друге културе: "internaciones perversas posita".

 Служећи као учитељ у селу Шантаровац код Јагодине (Светозарево) у Белици, 1935-1938., мој управитељ Љуба Симић и неколико домова Ристића имаху надимак "Кулиза". - Није ли из те струје село "Скадар" код Осечине ваљевског краја?

симо

  • Гост
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #102 послато: Јануар 16, 2019, 04:48:26 поподне »
Мени лично је и даље најлогичније објашњење ријечи кулиза од исквареног турског облика- калауз (ухода, доушник па и пренесено издајица), а такви облици ове ријечи могу да се нађу у појединим изворима. Негдје сам то и раније помињао. Тако се каже у опису Добруна у Вишеградском Старом Влаху: "Мухићи, који воде порекло од некаква Јована Кулаузе, који је као што је речено, издао Турцима град добрунски."

Кулизама се генерално замјерала сарадња са Турцима.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #103 послато: Јануар 16, 2019, 05:48:02 поподне »
Кулизама се генерално замјерала сарадња са Турцима.

Можда је и тога било! Различити су начини преживљавања  људи и народа кроз историју, и раније.

У сваком случају, ја покушавам да видим има ли неких топонима који прате "њихов миграциони пут" и има ли на том путу било каквих закономерности код "Мратинтшака".

Сама чињеница да их има по различитим хаплогрупама и са различитим "прекадама" (преславама) отежава ми што би рекаo  "Voljеni" неко моје мало "истраживање"  ::).

Конкретно Вуловићи, Кијево, Баточина, Св. Мрата, Св. Стeфан Дeчански, преслава Св. Eвдокија.

Ови Вуловићи су пописани 1863/1864 (браћа Сима, Јакша и Ранко).

Извор: 1.Баточина и околина у прошлости од Јеремије Митровића,1976

У Лепеници, Тоше Радивојевића се каже да су ови Вуловићи досељени из Херцеговине 1842.године (Н. Милановац).

Ови Вуловићи кажу да су од неког Вула Брадића, који је имао сина Стошу, и заиста имају неку везу са Новим Милановцем и Брадићима.

Проблем ми ствара то што се у Кијеву помињи и Стошићи.

https://www.poreklo.rs/2015/04/18/poreklo-prezimena-selo-kijevo-batocina/

216, Стошићи, Катун (Пчиња), Мратиндан.

Има Брадића у Новом Милановцу, Аеродром, Крагујевац, слава Св. Мрата.
Досељени у периоду од 1788. до 1803. године.

-254, Брадићи, Херцеговина, Мратиндан.

https://www.poreklo.rs/2015/04/26/poreklo-prezimena-selo-novi-milanovac-aerodrom-kragujevac/

Вуловићи из Кијева су повезани и са Брадићима из Медвеђе код Трстеника. "Кад оно а тамо" ти  Брадићи славе Св. Лазара (уочи цвети)

https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medve%C4%91a-trstenik/

Брадићи (13), досељеници из Брада у Жупи, славе Св. Лазара (уочи цвети).


Углавном Вуловићи и Брадићи (пок. глумац Момир Брадић - чини ми се да је из Медвеђе код Трстеника https://www.imdb.com/name/nm2104432/ ) кажу да јe миграциони правац био Хeрцeговина - Црна Гора - Косово - Рeсава (Крушeвац) - Нови Милановац - Кијeво.

Има Брадића по Хрватској и по Б и Х (и муслимана).

Има у Србији сeло Брадић (Лозница), али бeз Брадића!!?

https://www.poreklo.rs/2014/07/11/poreklo-prezimena-selo-bradic-loznica/
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 05:50:19 поподне на Црвeњском путу »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #104 послато: Јануар 16, 2019, 06:00:02 поподне »


Вуловићи из Кијева су повезани и са Брадићима из Медвеђе код Трстеника. "Кад оно а тамо" ти  Брадићи славе Св. Лазара (уочи цвети)

https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medve%C4%91a-trstenik/

Брадићи (13), досељеници из Брада у Жупи, славе Св. Лазара (уочи цвети).
Моја баба по оцу је од Брадића из Медвеђе, али не знам да ли би могли везе са онима који славе Св. Мрату, славе Св. Лазара...од њих је и позоришни режисер Небојша Брадић. Што се тиче родбине која слави Св. Мрату или Св. Мину, даља фамилија по очевој страни су  Трошићи из Медвеђе , Св. Мина, а баба по мајци је од Топаловића из Чумића код Крагујевца, Св .Мрата...
« Последња измена: Јануар 16, 2019, 06:07:41 поподне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #105 послато: Јануар 16, 2019, 06:29:27 поподне »
Моја баба по оцу је од Брадића из Медвеђе, али не знам да ли би могли везе са онима који славе Св. Мрату, славе Св. Лазара...од њих је и позоришни режисер Небојша Брадић. Што се тиче родбине која слави Св. Мрату или Св. Мину, даља фамилија по очевој страни су  Трошићи из Медвеђе , Св. Мина, а баба по мајци је од Топаловића из Чумића код Крагујевца, Св .Мрата...

Шта знате  о Брадићима из Медвеђе, који  славе Св. Лазара...одакле су старином?


На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #106 послато: Јануар 16, 2019, 06:36:24 поподне »
Шта знате  о Брадићима из Медвеђе, који  славе Св. Лазара...одакле су старином?
То не знам...могуће је да је као што је наведено, из Брада, па по месту одакле су дошли добили презиме

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #107 послато: Јануар 16, 2019, 07:05:22 поподне »
     Данас читам, онако упрескок, Радослава Љ. Павловића и не могу чуду да се начудим како их је омрчио у раду Кулизе (пореко и старине). :) Нема чиме се човјек није бавио у овом раду, па га је немогуће препричат. Најчудније је када описује њихов физички изглед, они су и црни и плави, и риђи и мрки и мали и велики и на крају склепани :). А за њихов карактер се посебно заузео :)
     Присјетих се како су доживљени германофони Саси у Старој Србији:
Questa pratica di impossessarsi di beni, unitamente all'educata maniera dei Sasi di entrare in una casa dicendo bitte ("prego") e lasciandola dicendo danke ("grazie"), portò al conio di una apposita parola in slavo per descrivere tale comportamento – bitange (singolare: bitanga) che significa allo stesso tempo “impertinente”, “scroccone” e “persona arrogante”.
     Збиља има литературе која омета истраживања ;)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #108 послато: Јануар 16, 2019, 07:44:30 поподне »
     Данас читам, онако упрескок, Радослава Љ. Павловића и не могу чуду да се начудим како их је омрчио у раду Кулизе (пореко и старине). :) Нема чиме се човјек није бавио у овом раду, па га је немогуће препричат. Најчудније је када описује њихов физички изглед, они су и црни и плави, и риђи и мрки и мали и велики и на крају склепани :). А за њихов карактер се посебно заузео :)
     Присјетих се како су доживљени германофони Саси у Старој Србији:
Questa pratica di impossessarsi di beni, unitamente all'educata maniera dei Sasi di entrare in una casa dicendo bitte ("prego") e lasciandola dicendo danke ("grazie"), portò al conio di una apposita parola in slavo per descrivere tale comportamento – bitange (singolare: bitanga) che significa allo stesso tempo “impertinente”, “scroccone” e “persona arrogante”.
     

Упропастио их начисто!

Можда му се неко од њих (или више њих) љуто замерио, а можда му је неко био (фамилија) од њих - па решио да их уздуж и попреко проучи.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #110 послато: Јануар 16, 2019, 10:33:24 поподне »
Мени лично је и даље најлогичније објашњење ријечи кулиза од исквареног турског облика- калауз (ухода, доушник па и пренесено издајица), а такви облици ове ријечи могу да се нађу у појединим изворима.

Кулизама се генерално замјерала сарадња са Турцима.

Хм.
 
Најбоље је то што у целој причи  постоји у Дагестану и Азарбејџану (који себе  изгледа повезују са Аварима или се сматрају за Аваре) презиме Кулизанов.

<a href="https://www.youtube.com/v/dqPte8iEF1Y" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/dqPte8iEF1Y</a>

Интервју са Курбатом Кулизановим за «Россия для всех» Кулизанов: Свой концерт в Москве я посвятил Родине и матерям од 25.11.2013 (На сцене московского зала Курбан Кулизанов спел песни на нескольких языках: аварском, даргинском, лакском, лезгинском и русском языках).

https://dag.rus4all.ru/city_msk/20131125/724673909.htm


Један стари прилог на Пореклу.

Иза неких српских презимена крије се морбидно значење

https://www.poreklo.rs/2012/10/27/iza-nekih-srpskih-prezimena-krije-se-morbidno-zna%C4%8Denje/

https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Шта кажe јeдан читалац испод овог тeкста:

Vlada Mijajlović
7. августа 2015. у 12:41
Mijajlović, poreklo selo Popšica, doseljeni iz Ponora, selo na Tresibabi, slavimo Mratu, lep je tekst ali ispustili ste običaje, opisao dr. Sreten Petrović u Mitologiji Srba, zašto se slavi Mrata, nema veze sa Martinom, Minom, Stefanom Dečanskim i uspomenom na njih, Mrata je najteža paganština i zbog toga volim svoju slavu. Sklapanje ugovora sa vukovima pre zime, tj. sa zlim silama prirode, stočarska slava. Inače niko nas ne zove KULIZE, mi iz sela Popšica nosimo ime Šmajinci, Šmaje, jedini pojam gde se javlja Šmaja je početak svake molitve na aramejskom :Besijata de Šmaja ili uz Božju pomoć, ovo već ima veze sa skrivenom istorijom Srba, gde dođoše na polje SENARSKO, itd..Tema za istraživanje.

Ван мреже Vidak

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 360
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #111 послато: Јануар 16, 2019, 11:12:18 поподне »
Da ne preteram .Nemaju sjajne osobine bez generalizacije normalno.Mnogo se Mrnjavčevića iz Kuča poturčilo činjenično stanje.Ništa bolji po tom pitanju nisu Malisori uostalom od plemena do pojedinačnih slučajeva ...Uostalom tri religije da su mnogi pročitali svoj nacion manje bi se,, tukli ,,Kulize ili Sasi nesumnjivo su se asimilovali ili nedovoljno proučeni pre bih rekao ovo drugo moguće da grešim nemaju velikane te su imali potrebe da ih pronadju u narodu sa kojim žive.

Mislim da date kvalifikacije nisu na mjestu na koga god da se odnosi. Što se osobina Kuča tiče trebao bi pročitati malo više o istoriji Kuča i njihovoj borbi s Turcima da bi rekao da se nisu sjajno pokazali. Prvi gradonačelnici Beograda i Podgorice posle oslobadjanja od Turske su bili Kuči npr. Grad tvrđava Medun je jedini grad u Osmanskom carstvu koji je bio slobodan preko 100 godina i Turci ga nisu mogli zauzeti. Stalno pod trgovinskim sankcijama i pod pritiskom Turaka. Turci su napravili poharu-citaj genocid nad Kučima.
Ako govorimo o moralu nekog ko mijenja vjeru ja smatram da je moralna obaveza roditelja da zastiti svoju djecu pa i pod cijenu da promijeni vjeru. Svi su nasi promijenili vjeru sa staroslovenske na hrišćanstvo pa balansirali čas zapadnu čas istočnu varijantu. Polovina Srba nisu bili Srbi pa prihvatiše jezik, sve izdajnik do izdajnika. Te Nemanjiće, Brankoviće, Kotromaniće itd prije ćete njihove potomke naći među muslimanima nego pravoslavcima. Ako su 9 Jugovića poginuli na Kosovu a neki njihov unuk je prešao na Islam možemo li reći da se ovi Jugovići nisu baš sjajno pokazali. Možda su neka islamizirana bratsva doživjela demografsku eksploziju i razgranali se tako da iz današnje perspektive možemo doći do pogrešnog zaključka o masovnosti prihvatanja islama. Najveći procenat muslimana pripada slovenskim haplogrupama da li to znači da se I2a i R1a nisu baš sjajno pokazali? Mislim da ipak nije umjesno tako reći.

Ван мреже Банска крајина

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #112 послато: Јануар 16, 2019, 11:40:59 поподне »
Кулизани су потврђени међу банијским Србима још у другој половини XVIII вијека.
Матица им је била у селу Грабовац (данашњи Бански Грабовац код Петриње), на подручју Прве банске крајишке регименте. Нажалост, овај род се временом угасио, па данас није могуће поуздано утврдити њихову крсну славу.

- Стојан Кулизан из Грабовца (1772. година)


- Марко Кулизан из Грабовца (1857. година)


На подручју Баније постоји више родова који славе Мратиндан, а најјачи међу њима је род Мартиновића из истоименог села код Глине, па то, уз рану потврду презимена Кулизан, можда може бити занимљиво људима који се озбиљније баве Кулизама.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #113 послато: Јануар 17, 2019, 12:26:43 пре подне »
Vidače najveći otpor Turcima jesu dali Kuči i to je činjenica po nekim podacima gotovo i neverovatno svega 400 domova.Da se vratimo na temu uopšte nisam išao u svojoj izjavi na momenat idealizacije i na ,,ruku,,nacionalnom idealističkom konceptu po pitanju Kuliza ili nekih drugih .Mislim da Voljen od Boga i još neki sa svojim komentarima i podacima o Kulizama su mnogo objektivniji.Nemaju baš neke osobine moguće da sam sa ženske tj majčine linije poreklom baš od Kuliza.Podaci tipa sjajni momci idealno pleme glorifikacija mitova itd ne ide u realne ili podatke koji se mogu uzeti objektivno.Dakle bez isključivosti i generalizacije jedino su bitne činjenice .

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #114 послато: Јануар 17, 2019, 02:07:11 пре подне »
Sjenica Caričina po Selimoviću jedan deo je otišao u Postenje kod Pazara iz same Caričine u novim migracijam otišli za Kraljevo .Došli u 18 veku iz Crne Gore.https://www.poreklo.rs/2015/03/08/poreklo-prezimena-selo-caricina-sjenica/  rec je o Boškovićima i da li se Salihova istraživanja mogu smatrati činjenicama rod u Postenju je promenio slavu i umesto Sv.Kralja slavi sv.Nikolu.Ovaj rod ima ogranke u Bjelom Polju i Pivi postoji mogućnost za Prokupački kraj..
 

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #115 послато: Јануар 17, 2019, 01:15:14 поподне »
Упропастио их начисто!

Можда му се неко од њих (или више њих) љуто замерио, а можда му је неко био (фамилија) од њих - па решио да их уздуж и попреко проучи.

Ма он је решио да их дезоријентише и испрепада :)
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #116 послато: Јануар 17, 2019, 01:16:25 поподне »
На који датум се данас обиљежава Св. Мартин а на који Св. Стефан Дечански?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #117 послато: Јануар 17, 2019, 01:27:58 поподне »
На који датум се данас обиљежава Св. Мартин а на који Св. Стефан Дечански?

11. новембра, с тим што је у другом случају јулијански календар, па је то 24. новембар. То је датум смрти обојице.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #118 послато: Јануар 17, 2019, 01:36:47 поподне »
11. новембра, с тим што је у другом случају јулијански календар, па је то 24. новембар. То је датум смрти обојице.

До када су ове двије славе падале у исти дан?
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #119 послато: Јануар 17, 2019, 01:39:22 поподне »
До када су ове двије славе падале у исти дан?

До 1582. Те године је разлика била 10 дана, а данас је 13.
« Последња измена: Јануар 17, 2019, 01:43:11 поподне Милош »