Аутор Тема: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату  (Прочитано 2667 пута)

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Нађох у књизи Станислава Кракова "Генерал Милан Недић", књига прва - "На оштрици ножа" следећи запис о мени непознатом херојству једног Немца приликом нацистичке одмазде у Шапцу крајем новембра 1941. приликом које је убијено на стотине људи, а у логор одведено преко 20.000 Шапчана.
Краков наводи сведочење Велизара Гајића, ученика шестог разреда шабачке гимназије, који је био очевидац следећег догађаја:

"Већ је падао сумрак, и пошто је у граду акција хватања и стрељања сакривених лица завршена, када су нас многобројни немачки војници, са машинским пиштољима у рукама, потерали ка мосту на Сави, који је био одмах ту у близини. И ту сам већ на ступању на мост видео прву жртву која је пала међу нама. Један парадокс је хтео да тај први убијени Шапчанин буде баш Немац, члан немачке мањине у Југославији, Пепита Румл, касапин, члан фирме браћа Румл у Шапцу, који је гордо одбио да се користи својим немачким пореклом и кога Немци нису хтели да пусте међу таоце. Али, он им је изазивајући добацио:
- Ја сам Србин, ја сам са Србима целог века живео и ја делим њихову судбину. Ако треба да умрем, ја ћу умрети са њима заједно.
И умро је први. Када је на мосту један немачки војник кундаком ударао једног старог Шапчанина који није ишао доста брзо, Пепита Румл га је одгурнуо и почео да грди на немачком. Једним метком војник га је убио и бацио му тело преко ограде у Саву".

Покушао сам да нађем било где навод о овом подвигу у доступној литератури, али не нађох помена о Пепити Румлу (сем што се у књизи Александра Рајевца "Почетак грађанског рата у окупираној Србији 1941" цитира горе истакнуто сведочење).

Једино што нађох у попису жртава рата за подручје Шапца је помен да је страдао Румл Јосипа Фрањо (рођен 1887. и убијен 1941. године). С обзиром да име Пепито више звучи као надимак (од личног имена Јосип), рекао бих да овај податак важан у нашем даљем трагању за истином о овом случају вредном помена, сећања и захвалности.

Надам се да неко од Шапчана има више информација о овом човеку и његовој породици.

« Последња измена: Јануар 07, 2019, 04:02:30 поподне Број 1 »

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #1 послато: Јануар 07, 2019, 04:04:11 поподне »
Нађох сад у Трговинско-занатском шематизму Краљевине Србије из 1905. да се у Шапцу помиње радња Јосифа Румла, кобасичара.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #2 послато: Јануар 07, 2019, 04:22:06 поподне »
Можда је био Јеврејин из Немачке, а не Немац.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #3 послато: Јануар 07, 2019, 04:24:14 поподне »
У сваком случају, прешли су на православље и има их данас.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #4 послато: Јануар 07, 2019, 04:31:18 поподне »
друга верија

....Franja Ruml iz Šapca, pod udarcem jednog ustaše onesvešćen je posrnuo, a ustaše ga baciše u vodu. Za njim je doživeo istu sudbinu Ljubiša Milovanović, bankarski činovnik iz Šapca....

трећа верзија

...Franjo Ruml se spotakao gledajući prizor pada. I njemu prilazi ustaša i udara ga motkom. Ruml tetura rubom prolaza, a onda se i on stropošta...


Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #5 послато: Јануар 07, 2019, 04:35:18 поподне »
Нађох текст објављен у Блицу где се наводи да је угледна занатска породица Румл прешла на православље: https://www.blic.rs/vesti/srbija/zanatlijska-varos-meka-kriminala/3ne7bcc

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #6 послато: Јануар 07, 2019, 04:37:54 поподне »
Ево још један занимљив траг ка породици Румл из Шапца (из књиге Логор Бањица 1, Београд, 2009):

9628. Ruml Miodrag, potporučnik; год. 11.2.1919. u Šapcu; od Josifa i Radmile Paramentić; neoženjen; sa boravkom u Šapcu.
U logoru od 23. XII 1942. od 55 Šabac. Odveden na rad 25. III 1944. od Gestapoa.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #7 послато: Јануар 07, 2019, 04:40:21 поподне »
Искачу неки Чеси, кад се откуца Ruml.

Ја бих рекао да уопште није прави Немац и да су га убиле усташе, а не Немци.

Сад сам покварио епску причу, али шта да се ради...

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #8 послато: Јануар 07, 2019, 04:47:18 поподне »
Искачу неки Чеси, кад се откуца Ruml.

Ја бих рекао да уопште није прави Немац и да су га убиле усташе, а не Немци.

Сад сам покварио епску причу, али шта да се ради...

Истражујемо и, као што и написах на почетку, трагамо за истином о овом случају, каква год она била. Оно што је несумњиво јесте да је Румл страдао.
Усташе јесу биле ангажоване у тој акцији нациста, тако да је могуће ово што наводиш. Али, сачекајмо да се јави још неко. Сигуран сам да о овом случају још негде има помена.
Грађа везана за Други светски рат је и иначе оптерећена идеолошким и сваким другим поделама па не бих на прву лопту закључивао.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светли примери страдања странаца са Србима у Другом светском рату
« Одговор #9 послато: Јануар 07, 2019, 11:34:46 поподне »
Мислим да је Румл пореклом био Судетски Немац. У Verlustlisten Österreich-Ungarn 1. WK практично сваки Румл је са простора Бохемије, где су они били веома бројни.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1363

Ван мреже mruml

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Ја сам један од потомака породице Румл у Србији. Ево породичне приче коју је записао мој отац Миодраг Румл уз помоћ његове сестре од стрица Милене Јосифовић.

Фамилија Румл од давнина је живела у Чеслави, близу Прага. Касније се један део породице настанио у Прагу, а други у Нинбургу, среском месту удаљеном 30 км од Прага. По традицији код Чеха, прворођени син добијаo je име по деди, односно оцу, а код Румлових је то и ме било Јосиф. Да би се разликовало о ком се Јосифу ради, првог који је дошао у Србију зваћемо Јосиф I.

Јосиф I (1820–1889) рођен је у Чеслави. По занимању је био ткач, али није волео свој посао, па га је демонстративно напустио, спаливши свој разбој у центру Чеславе и искористио могућност да оде да ради у Србују у којој је већ било доста породица из Чешке. У то време Србијом је владао кнез Михаило Обреновић, који је желео да Србија пређе са турског начина живота и рада на европски, па је позивао лекаре, музичаре, занатлије из других земаља да дођу и раде у Србији. Највише је било дошло Чеха, Мађара и Немаца. Јосиф I је у Београд стигао 1864. године и запослио се као вртлар на двору кнеза Миахаила Обреновића. Својој деци је причао да је убрао ружу кнезу Михаилу када је кретао у Кошутњак, где је убијен 29. маја 1968. године.

Јосиф I се женио два пута и имао је четворо деце. Из првог брака имао је два сина, Јосифа II и Антона, а из другог две ћерке Ану и Лујзу. Антон се као младић удавио у Русији, а са Јосифом I у Србију су дошли Јосиф II и ћерке. Ана се касније у Србији удала за Богољуба Росулека, месара и кобасичара, а Лујза за Алојза Холачека, женског модног кројача.

Јосиф I имао је сестру Марију, удату Новотни и брата Антона. Марија је са мужем Алојзом изродила 12 деце, 6 синова и 6 кћерки, од којих је четворо дошло у Србију. Ћерка Ана се удала за војног капелника Рожђаловског. Живели су у Пожаревцу и имали су сина Властимира, који је био официр у Југословенској војсци. Као мајор, учествовао је у у пучу 27. марта 1941. године, а потом са краљем Петром I отишао у Лондон и био му ађутант. Ћерка Ружа удала се у породицу Обрадовић. Синови Алојз и Зденко дошли су у Србију 1890. године и радили код Богољуба Росулека, који је имао  радњу на Теразијама, на месту некадашње Робне куће Београд. Зденко Новотни је касније отишао у Америку, а Алојз Новотни је отворио радњу у Сарајевској улици. Антон, брат Јосифа I, имао је 3 сина и 6 кћерки, од који су две дошле у Србију. Слава се у Београду удала за Фриду Томашек, а Анда се у Чешкој удала за Алојза Новотног, сина њене тетке Марије, па су заједно дошли у Београд.

Пошто су услови за живот у Србији било врло добри, већ насељени Чеси су позивали рођаке и пријатеље да дођу и помагали им око првог запослења и осамостаљивања. У почетку су се углавном женили и удавали међусобно и на тај начин увећвали иметак. Интересантно је да је Богољуб Росулек био лиферант за двор Обреновића, а Алојз Новотни за двор Карађорђевића. Многи досељеници, али и Срби, завршили су занат код њих. О виршлама и ситници код Росулека, писао је и Момо Капор. Ситница се продавала касније и у Шапцу код Румлових. Ситницу су чинили остаци сухомеснатих производа, одличног квалитета а повољне цене, тако да су је могли приуштити и купци са плићим џепом.

Јосиф II (1852–1910) је рођен у Чеслави. Имао је 12 година када је дошао у Београд. Месарско-коабасичарски занат је изучио код Богољуба Росулека за кога је била удата његова покусестра Ана. Зет Росулек помогао му је да отвори радњу на Славији, која је у то време била београдска периферија. Због боље пословне перспективе, 1893. године сели се са породицом у Шабац, где отвара прву месарско-кобасичарску радњу у центру Шапца, а након три године још једну. Након смрти Јосифа II 1910. године, радње и посао преузима његова жена Ана.

Ана Нојман (1864–1943), удато Румл, рођена је у Грошеану, у Немачкој, од оца Готлиба и мајке Јохане, рођене Рихтер. Родитељи су радили у једној од многобројних ткачница тог времена.  Имали су петоро деце, четири кћерке и једног сина. Рано су умрли, прво мајка, а затим и отац. Деца су остала да живе са маћехом, а ујак им је био старатељ. Ана је 1893. године дошла у Србију као дружбеница жене младог инжжењера који је радио на изградњи првог моста у Београду. Године 1884. удаје се за  Јосифа II. Имали су осморо деце: Јосифа–Пепику (1885–1961), Фрању (1887–1941), Јохану–Јованку (1889–1894), Антона–Тонду (1892–1936), касније на венчању покрштеног у Александра, Милеву–Мицу (1894–1984), Богољуба–Пубику (1897–1960), Алберта (1901–1962), касније на венчању покрштеног у Војислава, и Берту (1904–1911).

Сви из треће генерације породице Румл су рођени у Србији, прво четворо деце у Београду, а остали у Шапцу. Васпитавани су да гаје патриотска и рођачка осећања према фамилији у Чешкој и Немачкој, али и да воле и поштују земљу у којој живе. Редовно су се посећивали са рођацима, помагали једни другима, а стуб породице чинила је мајка, а касније омиљена бака Ана. Како су припадници те генерације расли са Србима и ишли у њихове школе, растао је и осећај припадности Србији и Србима, који је потврђен када је дошло време за служење војног рока и оснивање породица. Рођени пре I светског рата, делили су све патње и страдања српског народа током I и II светског рата. Велика светска криза 1929. године није мимоишла ни породицу Румл, неке чланове је и озбиљно погодила, али су се сви уз међусобну помоћ опоравили. У Шапцу су важили за угледну и добростојећу породицу.

Ван мреже mruml

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Наставак приче о Румловима

Као Чеси, сматрани су грађанима Аустроугарске монархије и били су у обавези да служе војни рок у њиховој војсци. Јосиф III је 1906. регрутован у аустроугарску војску, али је успео да га прогласе неспособним за војску. Две године касније Фрања је такође ослобођен служења војног рока, јер није имао једно око. Тонда је 1913. побегао са регрутације за аустроугарску војску, пријавио се у Српску војску и служио војни рок у Нишу. Пубика и Алберт служили су војску у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Када је избио I светски рат, сва петорица браће су мобилисани у Српску војску, у месарску чету. Када је Српска војска кренула да се повлачи, ишли су до Подгорице, али нису наставили даље кроз Албанију, већ су се 1915. вратили кући у Шабац.

После смрти Јосифа II, посао у радњама је водила Ана уз синове Фрању и Тонду уз помоћ Јосифа II, који се од оца одвојио раније и отворио сопствену радњу 1907. године. Када су синови мобилисани 1914. године, Ана није могла сама са ћерком Мицом да обавља све послове, па је узела за ортака Војислава Ђурђевића, месара, који јој 1917. постаје зет. По повратку из рата 1915. године, браћа су радила са мајком у радњи. Фрања и Тонда–Александар се осамостаљују 1925. године, а са мајком до њене смрти 1943. остају да раде Пубика и Алберт–Војислав. Пубика је био главни мајстор у производњи, а Алберт–Војислав је био задужен за набавку, планирање и руковођење. Фрања је по одвајању, постао сувласник кафане са његовом женом Мицом, рођеном Кузмановић, која је била из имућне породице. Касније отварају још један угоститељски објекат, ресторан Централ. Тонда–Александар 1925. одлази у Београд, отвара радњу у Булевару краља Александра, а потом у Малом мокром лугу. Када су у Београд 1927. дошли зет Војислав и сестра Мица, заједно отварају радњу у Сарајевској у кући рођака Алојза Новотног, који је престао да се бави месарским занатом, јер се обогатио и живео је од ренте. После две године успешног пословања, наступа велика светска криза, која је и њих погодила. Због слабог посла и губитака враћају се у Шабац. Војислав Ђурђевић убрзо након повратка успева да врати дугове и отвори своју радњу. Тонда–Александар није био у могућности да отвори сопствену радњу, већ је радио код брата Пепике (Јосифа III) и у мајчиној радњи све до своје смрти 1936. године.

Прва жртва немачке казнене експедиције септембра 1941. године, када су сви Шапчани од 14 до 70 година спроведени у логор у селу Јарак, био је Фрања Румл. У Маршу смрти Фрања је пао, један усташа га је на мосту пробуразио кроз стомак, а потом је бачен у реку Саву, тако да му се не зна гроб. У логору у Јарку су одвајали и пуштали све осим Срба, Јевреја и Цигана. С обзиром на порекло, хтели су да пусте и све из породице Румл, али је Миодраг, син Јосифа III, иступио и рекао да је он Србин, краљев официр и да не жели да изађе. Остали чланови породице су такође остали. Заробљени људи је требало да буду стрељани у знак одмазде због напада и заузимања Шапца од стране четника и партизана. Причало се да их је од стрељана спасао Милан Недић.

После II светског рата, Јосиф III је након национализације 1947. године радио као пословођа у својој радњи до пензионисања, као и зет Војислав Ђурђевић. Пубика и  Алберт–Војислав су радили у друштвеном сектору на пословима којима су се и пре национализације бавили.

Када су браћа Румл стасала за женидбу у Србији је био могућ само црквени брак, а супружници су морали бити исте вероисповести. Уколико су били различите, морали су да прихвате једну веру. Антон–Тонда је као протестант желео да се 1916. године ожени католкињом Маријом Пераковић из Никинаца. Интересантно је поменути да су према казивањима у Никинце и Хртковце Турци око 1720. године населили Албанце католиичке вере, који су времено изгубили свој индентитет и похрватили се. Аустроугарска власт је у време окупације, водила политику покатоличавања и тражила од Тонде да пређе у католичку веру. Он то одбија и прелази са својом вереницом Маријом у православну веру. При покрштењу добијају православна имена Александар и Јелисавета. По Тондином оцу Јосифу II, узимају презиме Јосифовић, а за крсну славу Светог Николу. Јосиф III се 1918. жени са Радмилом Параментић из Шапца, прелази у православну веру, за крсну славу узима Светог Николу, али не мења презиме. Када се Пубика 1922. године женио Љубицом Карановић, ћерком свештенка из Јаловика код Шапца, мења презиме у Јосифовић. Најмлађи брат Алберт при венчању са Иванком Бугарчић из Мишара 1923. године, мења и име у Војислав и презиме, али свештеник у Књигу венчаних уписује, уместо Јосифовић, Јосиповић. Фрања се жени 1925. са Мицом Кузмановић и као и најстарији брат, прелази у православље, не мења презиме и узима Светог Николу за крсну славуСва деца рођена у овим браковима носила су српска имена..

Ван мреже mruml

  • Гост
  • *
  • Поруке: 3
Крај приче о Румловима

Сестре Јохана и Берта умрле су као деца од дифтерије. Фрања и Пубика нису имали деце.

Јосиф III (Пепика) и Радмила Румл, имали су три сина: Миодрага (1919–2004), Александра (1920–1969) и Јована (1924–1945). Најстарији син, Миодраг Румл,  је после завршене гимназије у Шапцу 1937. године постао питомац Војне академије у Београду. Од 1940. до 1941. био је потпоручник у Трећем артиљеријском пуку. Учествовао је у пучу 27. марта 1941. а у Априлском рату је био командир батерије. Гестапо га хапси у Малом Зворнику 1942. Био је у затвору у Лозници, у логорима у Шапцу и на Бањици. Марта 1943. је одведен у концентрациони логор Матхаизен, где је био робијаш под бројем 25463 до 5. маја 1945. По повратку у Србију, радио је у Комисији за утврђивање ратних злочина, а потом је позван  у ЈНА, где је био наставник у Артиљеријској школи у Загребу и Ћуприји, а од 1960. до 1963. командант гарнизона у Комижи на Вису. После одласка у војну пензију радио је у представништву Агроекспорта у Загребу, а касније и у централи у Београду. Миодраг је у браку са Даницом, рођеном Туфегџић, имао двоје деце: Јована и Мирјану. Средњи син, Александар Румл, је после завршене основне школе у Шапцу, отишао у Београд, где је прво завршио Грађанску школу, а затим и елкетричарски занат у Железничарској радионици, где је касније и радио. Био је учесник НОР-а од 1944. Рањен је при заузимању Бања Луке и одликован орденом за храбост. По завршетку рата, радио је у војном предузећу Слобода у Чачку, а касније у фабрици Зорка у Шапцу. У браку са Руженом, рођеном Зедничек, добио је ћерку Лидију, која има два сина. Најмлађи син, Јован Румл, је завршио гимназију у Шапцу током рата, а 1945. године је умро од тифуса у Модричи. Касније је мајка Радмила, пренела његове посмртне остатке и сахранила у Шапцу.

Тонда–Александар и Марија–Јелисавета Јосифовић имали су троје деце: Јованку, која је умрла као беба, Милену (1919–199?) и Боривоја (1927–1988). Милена и Боривоје су током рата били у Поцерском партизанском одреду, а по ослобођењу су радили као банкари на руководећим позицијама. Милена у Новом Пазару и Смедереву, а Боривоје у Рашки и Шапцу. Боривоје је у браку са Емилијом, рођеном Палинкаш, добио три ћерке: Татјану, Зденку и Милену, које имају четворо деце.

Милева–Мица и Војислав Ђурђевић, имали су седморо деце. Прво дете је умрло као беба, а затим су добили Ангелину, Ђорђа, Слободана, Душанку, Загорку и Бранислава, иза којих су остали бројни потомци.
 
Алберт–Војислав и Иванка Јосиповић имали су сина Владимира (1924–1945). Иванка–Ица је потицала из богате породице Бугарчић из Мишара, која је поседовала 100 хектара обрадиве земље, мајдан шљунка и кафану на Думачи. Владимир је завршио гимназију у Шапцу и као омалдинац се у току рата прикључио покрету Драже Михаиловића. Крајем 1944. са припадницима четничког покрета се пребацује у Босну и бива именован за официра у одреду. Партизани га заробљавају почетком 1945. и под оптужбом да је учествовао у ликвидацији скојевца Чворића, осуђују га на смрт и стрељају у Лозници. Гроб му до данас није познат.

Од свих наследника фамилије Румл који су живели у Србији, презиме је сачувано само код деце Миодрага Румла, Јована и Мирјане. Данас у Србији постоји пет особа са презименом Румл: Мирјана, Јован, његова супруга Зринка и кћерке Јелена и Александра. Живих наследника са презименима Јосифовић и Јосиповић више нема, а у будућности неће бити ни наследника са презименом Румл, пошто Јованови унуци и Мирјанин син носе друга презимена.



Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Хвала.

Родослов је врло исцрпан и интересантан. Штета што се презиме гаси.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10036
  • I2a S17250 A1328
Хвала, Румле, на исцрпној и занимљивој причи.
Два столећа породичне повести о чему се филм може снимити.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јовица Кртинић

  • Помоћник уредника
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4187
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Сјајан пример како осветљавање једне успутне цртице о малом човеку у тешким данима може да доведе до заиста јединствене родословне приче. Хвала Вам много што сте одлучили да нашем форуму поделите ову лепу сторију о породици Румл.