† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B- ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B
- ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN
G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA
Једно питање за г. Wolfa. Ако се не варам, Ви сте блиски сарадник Горана Комара. Његове радове сам добио прије десетак дана, а Старе ћириличне натписе источне Херцеговине сам "овлаш" прочитао јуче.
Овај подвучени дио ме заинтерсовао јер код превода госта Радина Бутковића се дуже вријеме води полемика да ли су "
мрсни и мирски људи". У овом случају користио би студију Драгољуба Драгојловића Крстјани и јеретичка црква босанска, гдје аутор појам "мирски људи" тумачи као световњаке. Ево уосталом приказ странице 143. (десно по условом д а је успио приказ:
Овај горњи навод, чини ми се да је потпуно у сагласности са ставом Д. Драгојловића. Дакле, монахиња Полихранија је прије но што се замонашила била "мирска госпоја Радача".
Нешто слично се догађа и код "Билиног поља или Болиног поила" (абјурација куин бана 1203. године)