3. Никад нисам упознао Македонца чија породица има предање да су тамо дошли из неког српског краја (рецимо Лике или ЦГ или Шумадије). Обратно, мени се чини да постоји не баш велик проценат Срба чији су преци доселили отуд. При томе су чак и у том дијелу макар половина доселила из егејске (грчке) Македоније, или Епира, Тесалије. Другим ријечима, данашња држава Македонија за српско поријекло није ништа важнија од Грчке.
То је мој угао гледања, други људи имају мало другачији угао, то је јасно.
3. Овде наводите некакву градацију крајева по Српству. По којим то критеријумима је неки крај мање или више српски? Бројности Срба у њему? Покушаћу да покажем колико су таква тврђења беспредметна. Ево, да видимо колико је БЈРМ мање ,,српскија'' од Лике и да ли је?
а) ако је критеријум да ли је нешто део српске државе, Лика никада није била у саставу неке српске државе до 1918. године, а познато је и колико је та творевина била ,,српска'', са друге стране, територија данашње БЈРМ била је од досељавања Срба на Балканско полуострво, макар делом насељена истим, а у српску државу је укључена под владавином краља Милутина
б) ако је критеријум дужина живљења српског становништва на некој територији, познато Вам је да сеобе у правцу запада почињу из језгрених српских земаља тек по турским освајањима и то управо са територија некадашње Старе Србије које су прве биле на удару, откуд иначе сећање на Марка Краљевића из престоног му Прилепа толико западно. Дакле Срби су оригинално населили Лику тек у позном средњем веку и то управо из крајева којима је Српство спочитано
в) ако је критеријум бројност српског живља, опет је битан и моменат који узимамо као референтан. Лика је некада била подељена на два дела, на српски и хрватски део, са друге стране устанички покрети у Старој Србији, крајем 19. века и српска четничка акција која се развила
на захтев самог потлаченог српског становништва, више је него јасно сведочила, макар у том тренутку како су се они осећали. А шта би данас рекли о Српству оба краја?
г) ако је критеријум бројност и старост културно-историјских споменика српског народа, опет је и више него јасно на чијој страни је превага
Очигледно је, дакле да се на овај начин не може и да је беспредметно озбиљно дискутовати који су крајеви ,,српскији'', а који су мање. Из тог разлога сам и раније навео да сматрам да би
све историјске српске крајеве који се мање-више уклапају у СФРЈ требало истраживати са подједнаком важношћу, а самим тим и испитанике пореклом из тих крајева који пристану да се тестирају на Пројекту.
Могао бих да Вам препоручим библиографију одакле сам се упознавао са питањем српског наслеђа Македоније, мислим да би било учинковитије да Ваше мишљење обликујете на основу тога, него само на основну разних извода овде наведених. И опет, није ми циљ да било кога убедим, већ да само на основу доступних чињеница пробамо заједно да превазиђемо овај проблем.