Новогодишња ДНК недеља 2023

[Ojler]

72. Ракић, Св. Мина, Кашевар/Блаце, I2-Y3120

Према предању које је навео тестирани, Ракићи припадају роду Кулиза, те као и све фамилије које по предању припадају овом роду славе Светог мученика Мину, који се слави истог дана када и Свети Стефан Дечански (Мратиндан, 11/24.11). Ракићи мисле да су старином из Херцеговине, одакле су дошли на Копаоник, а затим са Копаоника сишли у Сувају код Крушевца и на крају прешли у Кашевар. За становнике Кашевара се зна да су се у Топлицу доселили након ослобођења овог краја од Турака, углавном са подручја Копаоника и околине Бруса. У Топлици неких Ракића који славе Мратиндан и сматрају се Кулизама има (или их је било) и у селу Паваштица, у општини Куршумлија.

Иако хаплотип тестираног поседује вредност DYS448=19 која је опредељујућа за припадност грани I2-PH908, због неуобичајено високе вредности маркера DYS449=33 Ракић је за сада смештен на грану I2-Y3120, док се евентуално не ураде дубљи генетички тестови. Поред једног од ова два маркера који би могао бити специфичан, хаплотип Ракића карактерише и вредност DYS439=14. Иако овај резултат има велики број хаплотипова у бази СДНКП од којих се разликује за две вредности маркера, међу њима нема ни једног за који би се могло поуздано тврдити да му је филогенетички близак. Од укупно 17 таквих резултата упоредивих на 23 маркера, само је један са славом Мратиндан: Вуковић из Белог Манастира. "Технички" најближи резултату Ракића би били хаплотипови Васића (Драгнић Подови/Шипово, Стевањдан) и једног тестираног из косовског села Врбовац (Витина, Андријевдан), чији резултат још није објављен. Оба ова хаплотипа имају повишену вредност DYS439>=14 и подударање са хаплотипом Ракића на 21 од 23 упоредива маркера. Ова сличност ипак не мора ништа значити што се тиче стварне генеалошке блискости тестираних.

[Atlantische]

117. Остојић, Лазаревдан, Кржава, Крупањ

Припада хаплогрупи T1a-L31>Y13244.

Нема блиских поклапања у табели пројекта.

Грана Y13244 је према YFull процени палеолитске старости. За разлику од YFull-а, FTDNA база (њихова номенклатура је PH141) има више потврђених припадника ове гране из већег броја држава, који су међутим углавном радили само основне SNP тестове. Они би пре свега требали припадати P322 огранку, који се потом рачва на доминантно европске и арапске подгране. Опет, све ове гране су због слабе профилизације релативно велике (углавном бронзанодопске) старости, па би било неозбиљно овакав хаплотип повезати са неком конкретном предачком популацијом.

Чини ми се да су Остојићу најближи европски хаплотипови са подручја централне-западне Европе. Конкретно говорећи један Енглез са којим је 4/23. Такође, у анонимној YHRD-овој бази му се као поклапање јавља један U.S. Caucasian American хаплотип. Како је ова база осакаћена скорашњим накарадним променама политике приватности, не може се тачно рећи којег је етничког порекла овај тестирани, али је за претпоставити да је у питању неко западноевропског порекла.

По предању које је навео тестирани а какво је забележио и Боривоје Милојевић, преци Остојића и њима сродних породица су доселили у Кржаву половином 18. века из Дробњака. Овакав резултат не иде у прилог таквој сеоби нити показује везу са неким од бројних тестираних родова који гаје предање о Дробњаку као матици или успутној станици.

Препорука за даље тестирање, како би се пре свега дошло до конкретнијих веза са неким од иностраних хаплотипова јесу Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Atlantische]

120. Адамовић, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду крајишких Јовањштака (род К у табели пројекта).

Од Адамовића из Босанске Крупе се разликује на 635 на којој овај има повишену 21, што је сасвим сигурно резултат каснијих мутација. Од Михајловића из Мокронога код Дрвара се разликује само на 576, што је битно из следећег разлога. Сматрам да су овим резултатом дефинитивно установљене 2 маркерне вредности које су уз славу меродавне за нечију припадност овом роду.

У питању су 576=≤14 (Михајловић има 13) и 570=19. Друга вредност је мислим доста индикативна за припадност грани Y128646>Y128039>Y60799, којој припадају крајишки и херцеговачки Игњатијевштаци и род Земуновића-Корјенића из Херцеговине. Ван ових родова она се јавља код још 10-ак припадника Y128480 (за разлику од њих 100-инак из табеле пројекта код којих не). Видећемо да ли ће WGS Никољштака Козлице који ускоро треба да стигне а који има 570=19 потврдити ово правило.
Сада бих рекао постаје упитно јесу ли Јовањштаци са Баније и Кордуна (Драгић и Мириловић) који немају поменуте вредности на 576 и 570 ближе повезани са Михајловићима и Адамовићима.

Адамовићи из Унца и Адамовићи из Поуња гаје идентично предање о досељавању из Смољане код Босанског Петровца. У Смољани имамо 23andMe тестиране G2а Јовашњтаке Стојановиће који важе за дуже присутан род у том крају, иако су у литератури забележени наводи да би могли бити сродни Бањцима и самим тим досељеници из Далмације. Како не бих уносио додатну забуну са наводима из литературе, поставићу овај графички приказ око могућих кретања Адамовића на којем су приказани и J2a Адамовићи из Санског Моста који сматрају да су доселили из Унца. Овим резултатом је то свакако доведено у питање, а сасвим сигурно је установљена ''права'' хаплогрупа Адамовића.



Као што се може видети, Адамовићи из Унца сматрају да су даљим пореклом ''од Травника''. Ово је занимљиво у контексту резултата Ј2а Адамовића чије географски најближе поклапање јесу Будићи са Влашића који славе Ђурђевдан. Ово свакако пре јесте случајност, а могло би да показује и заједничко кретање предака G2a и J2a Адамовића ка Крајини. По мом мишљењу, ако су Адамовићи заиста доселили у Унац из Смољане то би пре свега требало посматрати као повратну миграцију на једно од првобитних подручја у Босанској Крајини које су населили Срби у влашком статусту током 16. века. Потврду раширености G2a-Y128480 на подручју Унца би поред бројног рода Михајловића и њима сродних презимена требало тражити и у 23аndMe резултату Јовањштака Вуковића из околине Книна који се сматрају досељеницима из Босне у 17. веку. 

Да не дужим даље, препорука за даље тестирање јесте неки од дубинских тестова: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Милош]

52. Јачић, Лучиндан, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим карактеристичне вредности 385=14-14, остали део хаплотипа му је потпуно модалан. Ако изузмемо ову карактеристику, најближи му је свакако Рачић из истог места, који слави Ђурђиц.

Рачић, Ђурђиц, Медвеђа, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип веома близак модалу, али и поред тога нема ближих поклапања (најближе три разлике на упоредивих 23 маркера). Има једино нешто вишу вредност 24 на DYS635. Можда му је најближи Вуловић из Лопаша код Трстеника који исто слави Ђурђиц, иако имају 4 разлике на упоредивих 23 маркера, углавном на брзомутирајућим.

У литератури у Медвеђи су забележена два рода са славом Ђурђиц:

"Сремци (6), дошли из Срема, слава им је Ђурђиц, прекада Ђурђев-дан.
 Јачићи (3), досељени из Жупе, слава им је Ђурђиц,  а прекада Ђурђев-дан."
https://www.poreklo.rs/2012/12/03/poreklo-prezimena-selo-medveđa-trstenik/

Тестирани вероватно припада Јачићима, па му је онда вероватно близак и Јовановић из Пуховца у Жупи. Слава можда показује везу са Копаоником, где има доста родова са славом Ђурђиц/Ђурђевдан и који су преко Жупе насељавали Расину.

Тестирани је оставио податак једино да су даљим пореклом из Црне Горе.

И заиста Јачићи су у литератури, као што се види из цитата, забележени као слављеници Ђурђица. Што се споменутог Јовановића из Жупе тиче, он има вредност 385=15-15, па као да је у оквиру овог рода тај маркер "нестабилан". Што се славе тиче, тестирани није навео да је она мењана, па ако прати Форум, било би добро да објасни.

Препорука за дубља тестирања свакако, најбоље неки WGS тест, јер се ради о модалном хаплотипу.

[Atlantische]

121. Ђекић, Стевањдан, Крњеуша, Босански Петровац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480.

Поседује потпуно модалан хаплотип па самим тим има велики број блиских поклапања из свих српских етнографских зона.

Ово је иначе први G2a-Y128480 из наших западних крајева који слави Стевањдан. Пре гледања хаплотипа сам помислио да би могао бити сродан Стевањштацима Лојовићима-Окиљевићима из околине Гацка који имају хаплотип препознатљив кроз 392=12 (неки и 393=13), али то међутим није случај. Изгледа да су они исељавали само уз Дрину.

Пошто су Ђекићи попут бројних личких родова прешли у Крњеушу након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине 1878. године, посебну пажњу сам обратио на личке G2a-Y128480 (којих има тестираних са 4 различите славе). Ако са некима од њих постоји ближа веза, онда су то двојица тестираних Никољштака Ћурћића из околине Оточца и Госпића. Ђекић се од њих обојице разликује само на 576, на којем се и њих двојица међусобно разликују, па се тако код Ђекића и двојице Ћурчића на овом маркеру јављају вредности 15, 16 и 17. Ову могућу везу не треба узимати као дефинитивну, како због другачије славе тако и модалних хаплотипова Ђекића и Ћурчића.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Atlantische]

123. Павловић, Савиндан, Ново Село, Лесковац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, вероватно и подрани Y128646.

Несумњиво му је близак САНУ тестирани који је као место порекла навео сâм град Лесковац, а који слави Никољдан. Њихов род карактерише уникатна вредност 13-14 на 385 (модал је 14-14, евентуално 14-15). Колико је ово раритетна вредност на 385а говори податак да је уз њих двојицу од 130 тестираних из табеле пројекта поседује још само Видовић са Кордуна. Из разлога што ову вредност има и Бугарин из Копривштице који је потврђен као Y128646+ мислим да су огромне шансе и за њихову припадност овој подграни. Њој од Срба потврђено припадају још крајишки и херцеговачки Игњатијевштаци и Земуновићи-Корјенићи из Херцеговине, који су припадници низводне Y128039>Y60799.

Тестирани је у упитнику навео да се предак Павловића - Пејча, доселио негде из Сврљишког краја. У литератури видим да се у Новом Селу наводи род Бисинци у истоименој махали који слави Савиндан. По предању, доселили су из комшијског црнотравског краја. Како год, резултат говори о вишевековном бивствовању предака Павловића на простору Шоплука и Јужног Поморавља.

Иначе, на подручју Сићевачке клисуре али са друге стране Јужне Мораве имамо још двојицу Y128480 САНУ тестираних Никољштака, који додуше имају модалне хаплотипове.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

[Зрно]

109. Бошњак (Алимпијевдан), Шарок/Мохач

Припада хаплогрупи R1b-PF7562>PF7563, односно грани FT44409. По маркерима су му најближи Ђурић (Ђурђиц) из Истока у Метохији и један из околине Јагодине (Никољдан), од којих се разликује на само 1 од 23 упоредива маркера, а у питању је DYS391=12. Бошњак једини од свих PF7562 има вредност 12 (остали већином 11, и мањином 10). Гледајући славу Алимпијевдан, она је заједничка са тројицом тестираних из околине Крупња и Ваљева, али су разлике у маркерима најмање 3.

Тестирани је навео да се предак Јосиф Никић или Милић око 1870. доселио из Босне, али то време досељавања у мађарску Барању ми не звучи баш логично. С друге стране имамо писање Цвијића из 1919. године када је посетио тај крај у вези са разграничењем: ...обишао је археолошке остатке који су сведочили да је Печуј у прошлости био словенски град. Затим је обишао и староседеоце Печуја, Бошњаке, који су били словенског порекла.... Колико сада видим по књигама постојали су католици који причају нашим језиком, а звали су их "Бошњацима" јер су дошли из Босне у Печуј и променили веру. Није ми баш јасна прича. 

https://www.yfull.com/live/tree/R-PF7563/

[Христифор]

Пре ће бити да је порекло из јужне Србије.

[Милош]

64. Мијаиловић, Аранђеловдан, Домишевина, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује изразито карактеристичне вредности 393=12 и GATAH4=8. Ове две вредности поседује само он на целом пројекту. Уз ове две карактеристике, могу се још издвојити и 456=16, 391=10. Нисам успео наћи ниједан релативно близак хаплотип.

Такође Мијаиловиће нисам нашао ни у литератури. Сам тестирани је навео да им је родовски надимак Глеђићи и да им је стара слава Јовањдан.

Свакако препорука за WGS тест, који једино може тренутно да нам да какав такав одговор.

[Небојша]

120. Адамовић, Јовањдан, Дрвар

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду крајишких Јовањштака (род К у табели пројекта).

Од Адамовића из Босанске Крупе се разликује на 635 на којој овај има повишену 21, што је сасвим сигурно резултат каснијих мутација. Од Михајловића из Мокронога код Дрвара се разликује само на 576, што је битно из следећег разлога. Сматрам да су овим резултатом дефинитивно установљене 2 маркерне вредности које су уз славу меродавне за нечију припадност овом роду.

У питању су 576=≤14 (Михајловић има 13) и 570=19. Друга вредност је мислим доста индикативна за припадност грани Y128646>Y128039>Y60799, којој припадају крајишки и херцеговачки Игњатијевштаци и род Земуновића-Корјенића из Херцеговине. Ван ових родова она се јавља код још 10-ак припадника Y128480 (за разлику од њих 100-инак из табеле пројекта код којих не). Видећемо да ли ће WGS Никољштака Козлице који ускоро треба да стигне а који има 570=19 потврдити ово правило.
Сада бих рекао постаје упитно јесу ли Јовањштаци са Баније и Кордуна (Драгић и Мириловић) који немају поменуте вредности на 576 и 570 ближе повезани са Михајловићима и Адамовићима.

Адамовићи из Унца и Адамовићи из Поуња гаје идентично предање о досељавању из Смољане код Босанског Петровца. У Смољани имамо 23andMe тестиране G2а Јовашњтаке Стојановиће који важе за дуже присутан род у том крају, иако су у литератури забележени наводи да би могли бити сродни Бањцима и самим тим досељеници из Далмације. Како не бих уносио додатну забуну са наводима из литературе, поставићу овај графички приказ око могућих кретања Адамовића на којем су приказани и J2a Адамовићи из Санског Моста који сматрају да су доселили из Унца. Овим резултатом је то свакако доведено у питање, а сасвим сигурно је установљена ''права'' хаплогрупа Адамовића.



Као што се може видети, Адамовићи из Унца сматрају да су даљим пореклом ''од Травника''. Ово је занимљиво у контексту резултата Ј2а Адамовића чије географски најближе поклапање јесу Будићи са Влашића који славе Ђурђевдан. Ово свакако пре јесте случајност, а могло би да показује и заједничко кретање предака G2a и J2a Адамовића ка Крајини. По мом мишљењу, ако су Адамовићи заиста доселили у Унац из Смољане то би пре свега требало посматрати као повратну миграцију на једно од првобитних подручја у Босанској Крајини које су населили Срби у влашком статусту током 16. века. Потврду раширености G2a-Y128480 на подручју Унца би поред бројног рода Михајловића и њима сродних презимена требало тражити и у 23аndMe резултату Јовањштака Вуковића из околине Книна који се сматрају досељеницима из Босне у 17. веку. 

Да не дужим даље, препорука за даље тестирање јесте неки од дубинских тестова: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест.

Адамовића је било и у Крњеуши:

"Адамовићи потјечу старином из Далмације. Доселили су прије 200 година. У сеоби задржали су се вјероватно неко вријеме у Унцу, гдје и сада има једна кућа Адамовића. Доселили су овамо као двије породице, које нијесу биле у блиском сродству. Једна од њих, као и њини потомци, данас имају предјевак Лавоњићи. С Врановине је одселила једна породина на Војевац, те их сад има и тамо неколике куће. Данас их има на Горњој Врановини 15 кућа. Славе Св. Јована."

Од Адамовића воде порекло још неке породице из Бјелајског поља. Ђурђићи из Вођенице и Лазаревићи из Дринића.

[dra037]

64. Мијаиловић, Аранђеловдан, Домишевина, Брус

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује изразито карактеристичне вредности 393=12 и GATAH4=8. Ове две вредности поседује само он на целом пројекту. Уз ове две карактеристике, могу се још издвојити и 456=16, 391=10. Нисам успео наћи ниједан релативно близак хаплотип.

Такође Мијаиловиће нисам нашао ни у литератури. Сам тестирани је навео да им је родовски надимак Глеђићи и да им је стара слава Јовањдан.

Свакако препорука за WGS тест, који једино може тренутно да нам да какав такав одговор.

Aaaaaaa očekivanje je bilo definitivno preveliko.🙂

[Ивица Јовановић]

Aaaaaaa očekivanje je bilo definitivno preveliko.🙂

Полако брале, немој одмах да ми се разочараваш. 

Глеђић

Павле Глеђић се спомиње као неко ко је од Дубровчана скупљао могориш (данак од Дубровчана) 1419. године. Могориш се плаћао кнезовима Требиња и Захумља. PH908 је типичан за Ерцеговину (Љубиње преко 50% ако не грешим). Уради дубљи тест (WGC, Dante Labs). Tако ћеш вероватно добити одговоре на питања које сада имаш, то јест где си на I2-PH908 стаблу. Свако добро.

[dra037]

Полако брале, немој одмах да ми се разочараваш. 

Глеђић

Павле Глеђић се спомиње као неко ко је од Дубровчана скупљао могориш (данак од Дубровчана) 1419. године. Могориш се плаћао кнезовима Требиња и Захумља. PH908 је типичан за Ерцеговину (Љубиње преко 50% ако не грешим). Уради дубљи тест (WGC, Dante Labs). Tако ћеш вероватно добити одговоре на питања које сада имаш, то јест где си на I2-PH908 стаблу. Свако добро.

Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći

[Ивица Јовановић]

Ne nije razocarenje, ima osnove za neki pocetak, obzirom da ima dosta razlicitih prica odakle smo dosli do tih jugoistocnih delova Kopaonika. Od Makedonije, preko Sasa koji su se bavili rudarstvom pa postoje price da bas u selu Domisevina bilo nekoliko manjih rudnika do Hercegovine obzirom da sam i od dede slusao da peva one pesme (ojkace, koje su cinimi se karakteristicne za Hercegovce).
Ali razocarenje nije definitivno!
Hvala na pomoći

Заборави Сасе. Шансе да патрилинеарно вучеш корен од неког PH908 Саса је 1:100000. Мада није потпуно немогуће, свашта се овде знало прионаћи. Тест целог генома, ако имаш воље, је најбоље решење код оваквих нејасних резултата.

[dra037]

Заборави Сасе. Шансе да патрилинеарно вучеш корен од неког PH908 Саса је 1:100000. Мада није потпуно немогуће, свашта се овде знало прионаћи. Тест целог генома, ако имаш воље, је најбоље решење код оваквих нејасних резултата.

Volje ima naravno, hvala puno na savetima, obzirom da sam totalno nov u ovome imacu cime da se zanimam

[Неродимац]

По овоме што имамо о Доброшевини тамо нема фамилија са славом Аранђеловдан нити неко са породичним називом Глеђић. Да ли dra037 може нешто више да каже о свом роду да би могли да трагамо даље?

[dra037]

По овоме што имамо о Доброшевини тамо нема фамилија са славом Аранђеловдан нити неко са породичним називом Глеђић. Да ли dra037 може нешто више да каже о свом роду да би могли да трагамо даље?

Nesto vise: mozda prezime Mijajlović jer ima i rodjaka koji su Mijajlovići iz istog sela pa je negde moguce doslo do greske pri upisivanju da li kof nas Mijailovića ili kod Mijajlovića to ne znam.A u selu Domiševina, mes.zajednica Blaževo,Opština Brus. svi Mijailovići i Mijajlovići slave Arandjelovdan, osim nas i Jovanovići takodje slave istu slavu. slavu Jovandan je da kazem stara slava, pa je menjana iz razloga skrivanja od Turaka (po predanju). Para deda je rodjen u selu 1894.g i znam da je i njegov otac rodjen u istom selu.

[Неродимац]

Nesto vise: mozda prezime Mijajlović jer ima i rodjaka koji su Mijajlovići iz istog sela pa je negde moguce doslo do greske pri upisivanju da li kof nas Mijailovića ili kod Mijajlovića to ne znam.A u selu Domiševina, mes.zajednica Blaževo,Opština Brus. svi Mijailovići i Mijajlovići slave Arandjelovdan, osim nas i Jovanovići takodje slave istu slavu. slavu Jovandan je da kazem stara slava, pa je menjana iz razloga skrivanja od Turaka (po predanju). Para deda je rodjen u selu 1894.g i znam da je i njegov otac rodjen u istom selu.

Пошто у литератури нема забележено ништа о вашој фамилији најбоље је што Ивица рече да се уради WGS тест код Dante Labsa цена мислим да је и даље на попусту 200 еура па ако сте у могућности то је најбоља варијанта. За сада смо ту где јесмо у мору PH908.

[Небојша]

89. Бојовић, Ђурђевдан, Прибојска Голеша, Прибој, J2b-M241>Z638

"По Танасију Пејатовићу (Средње Полимље и Потарје) Бојовићи у Голешима воде порекло од Топаловића (топал - хром човек). Новица Бојовић објављује исцрпне податке о Бојовићима у Прибојским Голешима и њихов комплетан родослов, почев од Боја Бојовића – Топала, као најстаријег по имену познатог претка данашњих Бојовића у овом селу, а вероватно и Хер-Голешима. Бojo Топал је овде доселио око 1780. године, а као извор ових података Новица Бојовић наводи дело Андрије Лубурића “Дробњаци - племе y Херцеговини", Београд, 1930. године." (Милојица Нешов Спарић: Херцеговачка Голеша, 2006)

Бојовић припада добро профилисаном генетичком роду, тј. подграни J2b-M241>Z638>Z631>Z1043>Y22894. Потпуно поклапање са Јовановићем из околине Вишеграда, који је такође тестиран у склопу ове акције.

Више о том резултату:

42. Јовановић, Ђурђевдан, Убава, Вишеград, J2b-M241>Z638

Овај крај није етнографски најбоље обрађен, али Јовановић је на основу свог днк резултата свакако пронашао даљу матицу, као и блиске генетичке сроднике. Реч је о добро профилисаној групи која слави Ђурђевдан (сви Срби припадници ове подгране славе исту славу), J2b-M241>Z638>Z1043>Y22894. Сви су генетички релативно блиски (до два маркера разлике), а подграна се за сада јавља искључиво у динарском подручју. Матица потез Стара Херцеговина-Стари Влах.

Генетички блиске породице:

- Бојовић, Прибој
- Николић, Горње Чарађе, Никшић
- Живанић, Купрес
- Никић, Купрес (J-Z631, 23andMe)
- Перић, католик, Ливно
- Бижић, Грубишино Поље, Западна Славонија
- Савић, Бачевци, Ваљево

Од осталих припадника J2-Z1043, овај хаплотип се јасно разликује по вредностима 635=24, 643=10.

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/J-Y22894/

Ови Николиће из Горњег Чарађа су према предању пореклом из Дробњака, што иде у прилог томе да је матица овог рода негде на потезу Потарје-Полимље.

[Небојша]

107. Поповић, Никољдан, Дучина, Сопот, J2b-M205>Y22059


Поповић је оставио предање о пореклу из Драгачева (досељени око 1820), пре тога негде из околине Новог Пазара. У литератури се каже следеће:

Дучина (Сопот)
- Поповићи, славе Никољдан. Старином су Сјеничани. Зову их „Ерама“. У Колетини (Јасеница) имају рођаке – Вујовиће.

Колетина (Страгари, Крагујевац)
- Вујовићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселили се од Сјенице пре Устанка. Прво се настанили у Кутлову (лепенички) где их има и зову се Недовићи - Недићи. Деда ових Вујовића, пошто је био сиромашан, напусти Кутлово и пре 90 г. дође у Котражу, а затим пређе и настани се овде. Имају фамилију и у Дучинама (београдски) али не знају како се зову.

Поповићима су несумњиво генетички блиски Поповићи са истом славом из Лопаша крај Пожеге. Реч је о подграни J2b-M205>Y22059>Y155375 (Затарје, Кричи). Није искључено да су им даљи род Шекељићи из Штиткова код Нове Вароши. Деле са њима крсну славу и вредност 22 на маркеру 481, по којој асоцирају на дубљу подграну J-BY173966.

Све ове породице сврстане су у засебан род у оквиру J-Y155375 (А3).