Аутор Тема: Генетичко-генеалошко истраживање порекла становништва Врличког краја (2021)  (Прочитано 32007 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Након добијања последњих резултата а тичу се моје гране FT25902 и прегледа пописа врличког краја могу само да изразим жал што нема никог од Бубања који би се одлучио да уради мало дубљи тест...Исту ову жал сам имо и годину дана раније али сада још више...Слутим да би то могло појаснити неке недоумице...Па ако знате неког Бубању дајте га😉

Ранко Бубања, који је написао монографију о свом братству, био је дуго времена активан на форуму. Пробај да му пошаљеш приватну поруку, а ако треба, могу вас повезати и директно.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Ранко Бубања, који је написао монографију о свом братству, био је дуго времена активан на форуму. Пробај да му пошаљеш приватну поруку, а ако треба, могу вас повезати и директно.
Поменутог господина сам контактирао пп пре око годину дана и одговор је био негативан. Ценим да му је било испод части да се бави катунарско-влашко-пастирско-чобанском групацијом у коју ја спадам, ипак је он свој родослов довео до,ако се не варам, Немањића. Да не дужим, ако неко има неког Бубању а да не припада племству нека се гласне...И да не заборавим, хвала на препоруци.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
И кад сам већ ту код врличког краја, озбиљно ме заинтересово резултат Петковића R1b који има озбиљну подударност са Папићима из Бучја. Да ли је куга 30' година 18. вијека решење и моје једначине постаје озбиљно питање...Али без дубинца неког од њих све је само теорија.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Поменутог господина сам контактирао пп пре око годину дана и одговор је био негативан. Ценим да му је било испод части да се бави катунарско-влашко-пастирско-чобанском групацијом у коју ја спадам, ипак је он свој родослов довео до,ако се не варам, Немањића. Да не дужим, ако неко има неког Бубању а да не припада племству нека се гласне...И да не заборавим, хвала на препоруци.

Потовани,

Све што је потребно, ту сам да помогнем. Али ти си неке ствари погрешно разумио. Ми не знамо хаплогрупу Војихнића из Ливна, нити знамо да ли имају потомака данас.
То је проблем.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Потовани,

Све што је потребно, ту сам да помогнем. Али ти си неке ствари погрешно разумио. Ми не знамо хаплогрупу Војихнића из Ливна, нити знамо да ли имају потомака данас.
То је проблем.
Проблеми се решавају, само треба трагати, послата вам је пп са предлогом па се јавите...

Ван мреже Cvitkovac

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 36
И кад сам већ ту код врличког краја, озбиљно ме заинтересово резултат Петковића R1b који има озбиљну подударност са Папићима из Бучја. Да ли је куга 30' година 18. вијека решење и моје једначине постаје озбиљно питање...Али без дубинца неког од њих све је само теорија.

Zadatak ovog projekta je da utvrdi haplogrupe za što više rodova vrličke regije. Tako će se genetski povezati različita prezimena. Prema dosadašnjim rezultatima:
-Pavlovići, Meljanac, Stojsavljević, Subotić i Gajić su jedna muška grana,
-Arnauti i Knez svi isto  jedna,
-Strićevići, Beara i Dragić iz Civljana isto,
-Milaš i Crnomarković iz Cetine su jedan rod,
Upravo se obradjuje još 10 uzoraka: Marjan, Mišina, Cvitkovac S., Šarac, Poplašen, Arnaut M. , Arnaut D.,  Ivančić, Gargenta i Iglendža.

Kad se projekat završi na ovom nivou imamo obećanje investitora  da će se uraditi dubinski testovi svuda gde se proceni od interesa. Projekat traje celu 2022.

Što se tiče Petkovića R1b njihov U106 je potvđen u nekim selima Kosmaja. Regija je detaljno istražena i pripadaju istom rodu kao Čokići i Velikići. Verovatno se radi o migaciji. Velikići su uradili Yfull i biće dostupan. Evo ovde TMCR za neke rodove. Sve izraženo u najverovatnijem broju kolena do zajedničkog pretka.  Zahvaljujem Z.V.

https://drive.google.com/file/d/1oTTz0tNykGPK66hYaGzvx54ca-4QWY-R/view?usp=sharing
« Последња измена: Јануар 18, 2022, 02:07:19 поподне Cvitkovac »

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 51
Овдје постоји и могућност да је харамбаша Ненко само довео људе из Јања, исто као што је то урадио Вид Обућина.
Имају код Јурана подаци који могу да се повежу са Стојсављевићима и њиховим евентуалним доласком у Отишић с неке друге стране:

Lagatorovo Selo, Petrovo polje:
1614. Petar Stoslavić de Campo di Piero de villa Lagatoroua

Lagatorović:
1611. Stojslavić Nikola

Nevest:
1604. Antun Stoislavić
1610. Radonja Stoislavić

Јуран сматра да се иза назива села Лагаторовци/Лагаторово Село/Лагаторовић налази Невест.

Спомињао сам раније помјерање становништва из тог краја према Цетини. Ту су Обућине и Ракићи као примјер, али и ово:

1612. braća Jakov i Marko Lagatorovići pok. Jurja iz Lagatorovaca, habitanti a Cetina in villa Hottissich.

Цитат
За Милаше се сматра да су се у Врличку крајину доселили у јуну 1692. године, када је из Добре код Дувна досељено 50 породица са 500 душа, од којих је било 100 ратника.

1.  У том раду се помиње Милин Милашевић (1594) становник села Кошевић данашњи Мирловић загора.
У попису 1701 од стране отомана под старим посједницима земље до овога прошлога рата(значи пре 1684)  се помиње Михајло Милашевић у селу Оркала(данас у саставу села Цетина)као и то да му је син на непријатељској територији.
У књизи Срби цетинске крајине пише :
Цитат
Milaši su se naselili zapadno od izvora Cetine, na
toponimu označenom kao "Case Urucale" (kuće Urukalo). Milaši su porijeklom
od Duvna, odakle su pod vodstvom kneza Nikole Milaša s drugim
porodicama došli u Cetinu.

Уркале/Оркале.

2.   Даље каже се да је харамбаша Вукадин Лалковић довео из села Гијан(Босна) у Бителић породице:Раповић,Перишић,Рапе,Петковиће,Кашиће,Мирчетиће,Луниће,Касниће,Ристе ,Ђапиће.Николиће,Јуричиће/Ђуричиће,Руришиће,Станиће,Матијевиће.

Каже се да је исте 1689 у петрово поље харамбаша Вид Обућина довео из Јања породице:Ђапић,Кашић,Стричевић,Перишић,Трипић,Луниновић.

У попису из 1701 као стари посједници земље до овога прошлог рата (који је почео 1684) наводи се Јован Лалковић.
Остале породице које се наводе а које сам горе поменуо су :Ђапа,Ђурић/Јурић,Кашић,Мирчетић.
Ту су још Гутић,Поповић,Мирчетић(Касније у Кољанима),Богавац,Мрвић(касније Лактац и Дабар) и Ћалић у Отишићу тако да је тешко веровати да су дошли од Јања.
Овај попис нажалост не наводи закупнике који нису поседовали земљу пре 1684 а нису били присутни током  пописа  1701 тако да нису записани а по мом мишљењу има још презимена која се крију међу ново придошлим из Јања а заправо су стари становници.(Например Стричевићи који се помињу пре овога рата у Далмацији.

3.  Вид и Божо Обућина харамбаше Отишића.Обућине се помињу као стари посједници чија је земља остала у Османској држави у попису из 1701,
Обућине се помињу 1641 у Отишићу у раду Јурана о морлацима.

4.  Биоковић презиме харамбаше Маовица,Подосоја и Врлике се помиње 1684 испред Шибеника као један од пребега из области Дрниша(врло могуће да је избегао преко Штикова из Маовица пре него што су путеви затворени,наравно ово је само предпоставка.

Капетани-Баше су морали бити људи из краја ,неко ко је познавао околину ,путеве,пећине,терен и тако даље.То су морали бити људи од угледа неко кога је народ већ знао   да недође до сукоба.

Ја мислим да Милашевић и Калинић никада нису били у Дувну нити ишли дубље у турску територију већ да су се спустили до Сиња и околине и дигли људе по наређењу(избегле као и оне који су се ту већ затекли).Као и што Обућина и Стоишевић никада нису били у Јању,Гламочу итд већ су отишли до петровог поља и одатле довели избегле са тих локација.

Капетани-Баше су имали луксуз да сами деле земљу и наравно себи узели најбоље али требало је одбранити то и населити ради одбране границе,ако погледамо катастар из 1710 за отишић ,за ону половину која је остала венецији видећемо чак 13 породица Стоишевић са 114 људи.Пре ће бити да је то братство него род уједињени ради одбране и наравно добитка најбоље земље која је морала да се обрађује а која се касније распала када је та потреба нестала.

У осталом требало би да се провери да није то село/место Гијан у ствари Гијев источно од Сиња.


Углавном хвала свима на постовима и људима који постављају разноразне информације,јер заиста помажу много.
« Последња измена: Јануар 18, 2022, 02:33:07 поподне StoDaNe »

Ван мреже Посо

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 187
Буре су оригинално из Биочића, а у Штиково су дошле у 19. в. На млетачким катастрима прве половине 18. в. у Биочићу је записиван Никола Бура. На попису душа 1810. је била само једна породица Бура у Биочићу (11 чланова). У Штикову их нема ни на катастрима, нити 1810, што значи да су доселили касније.

Заборавио сам да припоменем. Илија Бура, пок. Радана (5 чланова), пописан је 1710. у Уздољу.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
27. Шарац, Никољдан, Цивљане, J2b-M205>Y22059

Године 1692. помиње се харамбаша Никола Шарац, који води бандерију села Цивљане и има породицу од 23 члана. Шарци су 1810. највећи род у Цивљанима. Шараца је било још у Кричкама и Мириловић Пољу, али тамо славе Јовањдан.

Генетички је свакако најзанимљивија веза са породицом Барош (околина Босанског Грахова), посебно зато што славе исту славу као и Шарци, а било их је и у Цивљанима. Шарац има нешто специфичнији хаплотип (448=20, 549=13), али вредност 385=15-20, географска близина и иста крсна слава, указују вероватно на ближу везу ових родова.

Шарцима су, према литератури, сродни још Алексићи, Арамбашићи и Ђаковићи (сви Никољдан). Једни Арамбашићи (Никољдан) из Доњег Вакуфа су R1a-M458, Ђаковићи (Никољдан) из Врбника крај Книна припадају једној, код нас реткој, подграни R1b (oбојица са 23andMe). Арамбашић је надимачко презиме, крсна слава је такође честа, па би свакако било добро ДНК тестом проверити везу Шараца са поменутим породицама из Цивљана и околине.

Било би посебно интересантно испитати постоји ли ближа веза са Шарцима J2b-M205 са Кордуна (слава Никољдан), који су у том крају забележени још средином 18. века.

Поред Шараца (Никољдан), ово је други резултат J2b-M205 са подручја Врличке крајине. Тестирани су још и Деспинићи (Јовањдан) из Отишића, па би ову хаплогрупу у том крају требало очекивати међу слављеницима ове две славе. Највероватнија подграна - J2-Y22063.
« Последња измена: Јануар 27, 2022, 11:35:33 пре подне Небојша »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
32. Арнаут, Савиндан, Косоре, Врлика и

33. Арнаут, Аранђеловдан, Косоре, Врлика

Припадају хаплогрупи R1a-M458, а према Невгену могуће и млађој подграни L1029. Као и тројица раније тестираних Арнаута и Кнез (раније презиме такође Арнаут) из Косора, поседују карактеристичну вредност DYS385=13. Поред тога, Арнаут са славом Савиндан поседује вредност DYS448=20, коју дели са још једним раније тестираним Арнаутом са истом славом са којим има потпуно поклапање на 23 маркера, док сви остали имају повишену вредност DYS448=21. Арнаут са славом Аранђеловдан има потпуно поклапање са раније тестираним Арнаутом и Кнезом који славе исту славу, док се од тројице Арнаута који славе Савиндан разликује на 3 до чак 6 од 23 упоредива маркера, што указује на јасну подвојеност две гране Арнаута, једне која је задржала стару славу Аранђеловдан, и друге која је у једном тренутку почела славити Савиндан. Арнаути су у селу забележени у 18. веку. У млетачком попису 1710. године Арнаута још увек нема у Косорима, док је 1830. године забележено 7 кућа.

https://www.poreklo.rs/2017/10/07/poreklo-prezimena-selo-kosore-vrlika/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
28. Игленџа, Јовањдан, Кољане

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Са осморицом има потпуно поклапање на 23 маркера, а то су махом Пипери из низводније подгране FT48939, али и са Ангеловим из Босилеграда, који је друга подграна -  BY218801. Са географским блиским Гаргентом (следи његова објава) из Цетине и Крчмара из Хотковаца, који славе Ђурђевдан, има по 1 маркер разлике (није исти маркер у питању). Врло је дискутабилно којој би подграни Игленџа припадао, а то би се могло решити само тестирањем у иностранству.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Игленџе (Егленџе) су у Кољанима од 1714. године, када је са турске територије (Босне) дошао Moian Eglenzich и тражио допуштење да обрађује земље које су раније припадале неком Турчину у Матковинама. Егленџија/Егленџа/Игленџа је турцизам, који би значио - забављач, шаљивџија, причљив. Године 1810. постојала је једна петочлана породица Игленџа, на челу са Јованом, а 1846. су власници кућа били Петар и Димитрије Игленџа (извор: Срби у Цетинској крајини, Б. Симић). Презиме Гленџа постоји у Очинићима код Цетиња и такође славе Јовањдан, али то може бити само случајност, тј. настанак истог надимка/презимена код различитих људи. У селима Босне и Херцеговине 1991. није постојало презиме Игленџа, нити нека слична варијанта. Презиме Егленџија је врло ретко у Србији и у Винковцима.


Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...


3.  Вид и Божо Обућина харамбаше Отишића.Обућине се помињу као стари посједници чија је земља остала у Османској држави у попису из 1701,
Обућине се помињу 1641 у Отишићу у раду Јурана о морлацима.
Ове Обућине пробати на BY153567.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
26. Гаргента, Ђурђевдан, Цетина

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Има већ један раније тестирани на 23andme, али је њему одређена само узводна грана R1b-L23. На 23 маркера има потпуно поклапање са Гигићем са Косова (Петковдан) и муслиманима са севера ЦГ. На маркеру DYS458 има вредност 16, која је до сад непогрешиво наводила на подграну Y32147. Од географских блиских, ту је Крчмар из Хотковаца код Гламоча који исто слави Ђурђевдан, а са њим се разликује на 2 маркера. Крчмар има на DYS458 вредност 15.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

На карти из 1788. у Цетини је уписан заселак Гаргентић. Јован Гаргента је 1810. на челу куће од 11 чланова. Јавља се и презиме Прар Гаргента, пошто је Петар Прар из Кањана у 19. веку доселио и умро у Цетини. Сад је питање да ли су неке Гаргенте потомци тог Прара, који се можда призетио код њих. И Прарови из Кањана славе Ђурђевдан, а тамо су документовани 1710. као Праревићи. У сваком случају, оба презимена су врло необична.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Обућине су биле католици и нема их више под тим презименом, него под неким другим презименима. Сва су из Седрамића (Понош, Баран, Шаре итд)

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 51
Цитат
Zagorac
Slave Svetog Nikolu. Zagorci su starinom Obućine.'865 Naselili su se u Otišić
i u Donje Koljane. Današnje prezime ove porodice govori o njezinu
ranijem privremenom prebivalištu (u Zagori) prije naseljavanja u Otišić.
Harambaša Vido Obuchina, zatim Boxe Obuchina, Martin Obuchina, Citco
Albac, Vucadin Milacouich, Luca Milcouich, Gregorio Kruni ch i Ni cola
Milacouich sa svojim su porodicama 14. 7. 1694. godine dobili potvrde na
zemlje u Otišiću.'866

https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
https://snv.hr/wp-content/uploads/2021/12/srbi-u-cetinskoj-krajini.pdf

За то није дат никакав доказ, него само се наводи да је неки Петрић сазнао. Вид и Марко Обућина су 1687. пописани у Шибенику међу католицима. То је она група људи која се привремено склонила са турске територије. У Седрамићу их је било много и сви су око 1710. уписивани у католичким књигама. Мислим да се нико од њих није преселио у Отишић иако су имали земље тамо, него су остали у Седрамићу, као и Милаковићи.

Ван мреже StoDaNe

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 51
За то није дат никакав доказ, него само се наводи да је неки Петрић сазнао. Вид и Марко Обућина су 1687. пописани у Шибенику међу католицима. То је она група људи која се привремено склонила са турске територије. У Седрамићу их је било много и сви су око 1710. уписивани у католичким књигама. Мислим да се нико од њих није преселио у Отишић иако су имали земље тамо, него су остали у Седрамићу, као и Милаковићи.

Otisao sam da proverim ko je taj Petric i izgleda da je to Mario Petric koji je napisao knjigu poreklo stanovnistva Livanjskog Polja i izgleda bio na terenu pitajuci ljude sta i kako

https://www.scribd.com/document/80473094/Mario-Petric-Porijeklo-Stanovnistva-Livanjskog-Polja


Da li vi posedujete taj spisak sibenske nadbiskupije?Trebao bi da sadrzi oko 900+ prezimena latinskog obreda i oko 680 grckog obreda kako su oni to tad nazvali.Bilo bi lepo videti ostala prezimena na tom spisku cisto radi istrazivanja.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Имају спискови у Јурановој књизи - Stari i novi stanovnici Šibenika i njegovih predgrađa u drugoj polovici 17. i početkom 18. stoljeća.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
25. Поплашен, Јовањдан, Мирловић Поље/Ружић, I-Y3120>Z17855>PH3414>Y58629, род Мириловића

Поплашени су једна од старијих породица са подручја Петрова Поља, где се у пописима православног морлачког становништва бележе од друге половине 17. века. Према податку који нам је доставио наш Зрно, године 1671. од стране Млечана је као турски поданик заробљен Лазо Поплашен из Мирловића. У следећој деценији, почевши од 1684. године, у различитим пописима становништва Шибеника и околине помиње се више православних морлака са презименом Поплашен. Могуће је да су се Поплашени још у то време расељавали у околне крајеве. Године 1712. у попису Лике и Крбаве у месту Глогову код Грачаца забележен је извесни Милић Поплашен.

Од 1743. године на подручју данашњих општина Јајце и Добретић бележе се римокатолици Поплашеновићи, који се данас изјашњавају као Хрвати и носе презиме Поплашен. Није познато да ли се можда ради о огранку православних Поплашена чији је предак прешао на римокатоличанство.

Према породичном предању, Поплашени су се некад презивали Давидовић. Породица са презименом Давидовић која слави Јовањдан такође живи у Мирловић Пољу, па се у предању вероватно на њих мисли. Друго предање наводи да од Поплашена потичу Трзини из истог села.

Поплашена из Мирловић Поља било је насељених и у Терезином Пољу код Вировитице, месту на граници са Мађарском, у које су се након Првог светског рата доселили „краљеви“ колонисти.

Иако се на први поглед чини да је презиме Поплашен изведено из истог придева, поплашен, чини се вероватнијим да је оно у вези са личним именом Поплах, које је постојало крајем средњег и почетком новог века и као такво је забележено у више пописа становништва. На подручју Петрова Поља, у дефтеру из 1530. године, у Баљцима је забележен Поплах син Обривоја, а у Врсинама код Трогира 1550. године помиње се Никола син Поплаха.

Поплашен је први тестирани припадник неке од породица из Мирловић Поља које славе Јовањдан, а у које још спадају Бибићи, Богдани, Давидовићи, Секуле, Трзини, Ћубе и Шарци (О породицама Мирловић Поља видети https://www.poreklo.rs/2016/10/02/poreklo-prezimena-selo-mirlovic-polje-ruzic-dalmacija/). Лично сам дуго ишчекивао тестирање некога из ове групе породица, у нади да ће се потврдити да су потомци досељених Мириловића из 16. века, што се на крају и догодило. Тестирани припада роду Мириловића којем је матица у Херцеговини, у истоименом селу код Билеће, и који као и Поплашени славе Јовањдан. Историјски извори који се чувају у задарском и шибенском архиву сведоче о досељавању морлака Мириловића у 16. веку на подручје трогирског, а нешто касније и шибенског залеђа, где се насељавају на подручју данашњих насеља Мирловић Загора и Мирловић Поље.

До сада је тестовима пронађено више од 40 припадника рода Мириловића, што је омогућило да се њихов модални хаплотип добро профилише. У односу на овај модални хаплотип, резултат Поплашена се издваја са маркером DYS391=12 и повишеном вредношћу маркера DYS570=21. Међу резултатима других тестираних Мириловића као нешто ближи хаплотипу Поплашена издвајају се хаплотипови Вујновића (Витуњ/Огулин, Лика, Јовањдан) и Глумца (Лика). Оба ова хаплотипа поседују вредност маркера DYS391=12, као и повишену вредност на маркеру DYS570>19, а разликују се на два (Глумац) односно три (Вујновић) маркера од хаплотипа Поплашена. Оваква нешто већа блискост са тестираним Мириловићима из западних крајева српског етничког простора очекивана је, јер су њихови преци највероватније били део истих миграција са простора Херцеговине.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одлично што је све сада научно-генетички доказано. Оно што је било логично на основу имена села и крсне славе становника, сада је и доказано.

Погрешно је предање да Поплашени потичу од Давидовића, него је обрнуто. Поплах је родоначелник а његови синови су били Никола и Петар. Давидовићи су настали око 1700. од њих, а Трзини касније, од Филипа Поплашена. Од њих су и Гагрице у Кадиној Главици и нека презимена око Ливна (сад сам заборавио).