Аутор Тема: Хаплогрупа I2-Y3120>S17250>A26390(FT270447)  (Прочитано 2266 пута)

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2386
Одг: Хаплогрупа I2-Y3120>S17250>A26390(FT270447)
« Одговор #20 послато: Јул 01, 2021, 11:38:23 пре подне »
Изгледа да се појавио нови припадник ове гране на фтдна. Из Славоније је, по презимену вероватно Хрват. Припада основној грани, а нема зјаедничких СНП-ова ни са ким од преосталих тестираних (Јевремовић, Клемпић, Порториканац Padilla, Пољаци Rysak и Brodzki и још један Пољак који је "звездица").

Дакле, он би био нови I2>Y3120>S17250>A26390/FT270447*.

Колико сам успио видјети ради се о хрватској породици и то из оног подручја  у Славонији гдје постоји континуитет католичког становништва од средњег вијека. Језички су то староштокавци икавци из посавске зоне познатији као Шокци.

Ван мреже ajevrem

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Хаплогрупа I2-Y3120>S17250>A26390(FT270447)
« Одговор #21 послато: Јул 01, 2021, 03:54:09 поподне »
На Фтдна наводе само презиме Парад и да је тестирани пореклом из Славоније. Претпостављам да је право презиме Парађ. Има га у Славонији и Хрватској Посавини. Далека веза од преко 1700 година, по Бернију са ФТДНА И2а групе.

Ван мреже mk

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Хаплогрупа I2-Y3120>S17250>A26390(FT270447)
« Одговор #22 послато: Јул 07, 2021, 02:28:32 пре подне »
Samo mala dopuna... Po nekim izvorima Kliske u Dabar dolaze iz Podrinja. Interesantno je da su Klempic i Jevremovic iz Podrinja. Profesor Stanko Kliska (poznati YU arhitekta) je recimo takodje rodjen u Podrinju – Snagovu kod Zvornika.

Postoji opet neki drugi crnogorski izvor koji kaze da su Klisić, Limljani (Crmnica), ranije Kliska u Crmnicu dosli iz Albanije u 15. veku.

Што се поријекла Клиски тиче, они су уз још неких десетак презимена учествовали у добро документованој сеоби у подручје Дабра сјеверно од Оточца, која се десила 1672. године. С обзиром да се ова дабарска насеља наслањају на вилићка усорачка насеља, често се ове двије сеобе посматрају као једна, иако се усорачка сеоба десила неких 15-ак година раније (1658. године).
Сеобу Дабрана 1672. године извео је карловачки генерал Херберштајн. Подручје Дабра које се налазило на граници према Турцима, дуго времена стајало је пусто. Односно било је дато као пашњак и ливада брињским Хрватима, који су га били обећали населити, али нису у били у стању. Херберштајн је дабарске Србе довео "из Турске" под чим се највјероватније подразумјева најближе кореничко или удбинско подручје. У изворима није прецизирано одакле су тачно Дабрани дошли. Зна се само да је било око 90 породица тад кад су се доселили 1672. године, а већ 1713. године, од тих породица остало је 30-так. Остале породице су око 1700. године иселиле у тада тек од Турака ослобођену Лику и населиле насеља око Удбине и Коренице. Могуће да су се Дабрани овом сеобом чак враћали на мјеста ранијег боравка од прије 1672. године.

И Клиске су биле у овој групи, па је један њихов дио остао у Дабру, док се други преселио у околину Удбине, у Мекињар (одакле је и тестирани Клиска).

Погрешно је мислити да су ове миграционе групе, као што су нпр. Дабрани уједно и родовске групе. Усорчани би у том смислу били више изузетак него правило ( и они не потпуно). Значи радило се о разнородним задругама које су заједно селиле. Клиске нпр. једине у дабарској групи славе Аранђеловдан и вјероватно нису повезане ни са једном од дабарских породица, без обзира што су се са њима заједно кретале. Међу Дабранима има и E-Y126722, E-L241, J-M205, I2-PH908>Z16983, I2-Z17855>BY190177 родова. Прилична разноврсност за свега десетак презимена. Можда би једино било добро у контексту приче о Клискама провјерити Шегане, јер далматински Шегани су тестирани као I2-S17250 без маркера. И има један Цвјетичанин на Банији који је I2-M423 без маркера.

Ово су дабарске породице досељене у сеоби 1672. године: Бабић, Бобић, Влаисављевић, Војводић, Клиска, Лужаић, Љуштина, Цвјетичанин, Чутурило, Шеган. А поред ових можда и Мишчевићи, Тркуље и Поткоњаци.

Ван мреже ajevrem

  • Гост
  • *
  • Поруке: 9
Одг: Хаплогрупа I2-Y3120>S17250>A26390(FT270447)
« Одговор #23 послато: Јул 07, 2021, 04:13:18 пре подне »
Занимљива запажања. На жалост немамо дубљу анализу за Клислу али је могућа веза са Подрињем. Ни Славонија а ни Дубровачко Залеђе није далеко. Неко је већ напоменуо да би Padilla могао бити пореклом од неких рагужана морнара у шпанској Армади.
Треба ипак имати на уму да је ова хаплогрупа вероватно малобројна али широко разграната по истоку Европе и Балкану. Мој најближи род је за сада неки Бродски, вероватно пољског порекла. Ја се надам да ће неки Посавци или чак Личани или који славе Игњатијевдан да тестирају позитивно на А26390.
Аутосомално ми је међу најближима неки Бобановић, вероватно Хрват из Далмације. Претпостављам да би могао бити иста хаплогрупа.
Радмила Кајмаковић пише да је Јевремовиће у Бурум (пар км од Новог На Сави) довео збег из Градачца. То би могло бити у време буне Хусеина Градашчевића или касније током пресељења Турака из Соко града и Ужица 1862 године. Аустријске топографске карте приказују наше старо место са кућом и воћњаком. Земља је купљена од бега, а и сада се зове Беглук. Карте приказују и комшијску кућу где су и сада Новаковићи. Сећам се ђеда Лаке Лазара Новаковића који је био школован кројач. Није ми познато како је његова кућа у Јевремовићима али смо се сматрали родбином. Помињем ово зато што у белешкама судије Петра Јовановића која се чува у Архиву Епархије зворничко-тузланске у Бијељини, наводи се да је један од устаника 1876 био и Лазар Јевремовић-Новаковић. Није ми познато да има других Јевремовића у Семберији. Претпостављам да није случајност.

Ван мреже CosicZ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 337
  • Ђурђевдан Y:I1>P109>FGC22045 Панчево
Одг: Хаплогрупа I2-Y3120>S17250>A26390(FT270447)
« Одговор #24 послато: Август 03, 2021, 08:02:00 поподне »
На Yfull-у се појавио id:YF87560 из Дубровника или околине.