Аутор Тема: Регионални идентитети  (Прочитано 18138 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #80 послато: Новембар 09, 2020, 10:35:56 поподне »
Обреновићу, имате потпуно погрешну перцепцију, као и већина Србијанаца :) И Срби из Хрватске, Босне, Црне Горе, па чак и из Војводине, за Србе из Србије кажу - Србијанац. Не знам шта ту може бити увредљиво. То је регионална припадност. Било би потпуно апсурдно да нпр. један Србин из Босне гледа стару слику пријатеља из војске и каже: "Овај је Далматинац, овај је Црногорац, овај је Херцеговац, а овај је Србин, пошто је из Србије". Размислите мало о томе.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #81 послато: Новембар 09, 2020, 11:50:54 поподне »
Обреновићу, имате потпуно погрешну перцепцију, као и већина Србијанаца :) И Срби из Хрватске, Босне, Црне Горе, па чак и из Војводине, за Србе из Србије кажу - Србијанац. Не знам шта ту може бити увредљиво. То је регионална припадност. Било би потпуно апсурдно да нпр. један Србин из Босне гледа стару слику пријатеља из војске и каже: "Овај је Далматинац, овај је Црногорац, овај је Херцеговац, а овај је Србин, пошто је из Србије". Размислите мало о томе.

Добро, то могу да разумем, значи Србијанцем зовете Србе који су баш из Србије.

Да ли рецимо и за Хрвате постоји слична одредница, јер и њих као и Срба има како у матичној Хрватској, тако у великом броју и у Босни и Херцеговини, па и Србији. Да се послужим вашим примером - гледа рецимо босански Хрват стару слику пријатеља из војске. Шта каже када види класића који је рецимо Хрват из Загреба? Ево га... ко? :)

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #82 послато: Новембар 09, 2020, 11:58:20 поподне »
Обреновићу, имате потпуно погрешну перцепцију, као и већина Србијанаца :) И Срби из Хрватске, Босне, Црне Горе, па чак и из Војводине, за Србе из Србије кажу - Србијанац. Не знам шта ту може бити увредљиво. То је регионална припадност. Било би потпуно апсурдно да нпр. један Србин из Босне гледа стару слику пријатеља из војске и каже: "Овај је Далматинац, овај је Црногорац, овај је Херцеговац, а овај је Србин, пошто је из Србије". Размислите мало о томе.

Па и Срби из Војводине су Срби из Србије. Можда је тај назив имао смисла раније кад је Војводина била у склопу А-У, али данданас кад је Војводина интегрални део Србије, то нема смисла. Очигледно некима одговара да се Срби и даље деле, па се ово и даље форсира.

Претпостављам да се због сличних разлога користи и назив босански или хрватски Срби. Али никако да видим да неко користи српски/србијански Хрвати или Бошњаци, а није да их нема.

Можда је онај пријетљ из војске био Шумадинац или Београђанин.  ;D

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #83 послато: Новембар 10, 2020, 12:00:36 пре подне »
Добро, то могу да разумем, значи Србијанцем зовете Србе који су баш из Србије.

Да ли рецимо и за Хрвате постоји слична одредница, јер и њих као и Срба има како у матичној Хрватској, тако у великом броју и у Босни и Херцеговини, па и Србији. Да се послужим вашим примером - гледа рецимо босански Хрват стару слику пријатеља из војске. Шта каже када види класића који је рецимо Хрват из Загреба? Ево га... ко? :)

Претпостављам да се овде реферира на Србију у границама каква је била до 1.св. рата.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #84 послато: Новембар 10, 2020, 12:56:21 пре подне »
Мој пријатељ има бабу из Зрењанина, која оне јужно од Саве и Дунава назива Србијанцима.

Босански Хрват оног из Загреба зове Загорац или Пургер :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #85 послато: Новембар 10, 2020, 01:03:02 пре подне »
Питао ме један недавно, за двојицу браће из Америке, одакле су им жене. Ја му експресно одговорим да је једна Босанка, а друга Србијанка. Обе су Српкиње, али то нисам имао ни потребу да кажем. Да је ова из Босне Хрватица или Бошњакиња, нагласио бих то.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #86 послато: Новембар 10, 2020, 01:11:15 пре подне »
А што се тиче хрватских коментатора, који говоре о србијанским спортистима, а не српским, треба имати у виду да постоје Срби у Хрватској и да је то можда и пресудно. За некога ко је из Србије то можда звучи чудно, али за Србе из Хрватске, БиХ или ЦГ, сасвим је нормално такво ословљавање, односно прецизирање.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #87 послато: Новембар 10, 2020, 01:16:55 пре подне »
Мој пријатељ има бабу из Зрењанина, која оне јужно од Саве и Дунава назива Србијанцима.
...

Да, то је уобичајено. Тако ће рећи и банатски староседеоци (Лале) али и сви колонисти.
Занимљиво је ипак да у Војводини вероватно нико не би Србијанцем назвао некога ко је из Београда. У Београду су Београђани :)   
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #88 послато: Новембар 10, 2020, 06:31:56 пре подне »
Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш  стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"

Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.

И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #89 послато: Новембар 10, 2020, 06:45:30 пре подне »
Али свакако мислим да ће два регионална именовања полако нестајати у неформалном српском говору: Србијанац и Босанац. И данас мислим да их користе углавном старији људи (попут Зрна и Ојлера). Млађој генерацији су ови термини архаични.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #90 послато: Новембар 10, 2020, 07:08:37 пре подне »
Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш  стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"

Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.

И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.

Неприхватљив је јер не постоји и никада није постојала земља ни држава "Србијана".

Срби из Хрватске и Срби из Војводине су и "не размишљајући" много  прихватили ту "одредницу" за Србе из Србије од тзв.Хрватијанаца ваљда мислећи да су они неки други и другачији Срби ни не сањајући да ће због познатих историјских догађаја и избеглиштва у Србију већ њихови потомци у следећој генерацији бити "почашћени" тим називом.

Срби из Војводине ми и иначе нису неки репер. Мало би да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске . Кад су времена мирна природно је да је човек "уљуљкан" у "себство" , али знамо да на Балкану  за тили час сваки  Србин може да постане Србијанац.

Ово је више био одговор Зрну и Ојлеру.


Моја мајка је рођена у Хрватској (и све њене рођене сестре, сестре од рођеног ујака и рођене тетке - њих укупно 16 девојака), по оцу српкиња из Бачке, по мајци Српкиња из Црне Горе, од 1941г одрастала у Београду никада није употребила реч Србијанци ни за кога (можда зато што се удала  за Србина из Шумадије где  су се сви постројили кад је дошла као снаја и поздравили је речима "шака руци нисмо Турци", а можда зато што је имала више  слуха од других).

Додуше пре неки дан прочитах и да је патријарх Павле у неком интервју назвао Србе из Србије Србијанцима. А он је наравно био Србин рођен у Аустроугарској. Да сам раније знала за тај интервју написала бих му писмо или затражила пријем код њега - да чује моје разлоге против тога. Мислим да би разумео.

Али као што рекосте - свакоме је на вољу !

Ја за ту реч у мом присуству имам нулта толеранцију.

 




« Последња измена: Новембар 10, 2020, 10:22:30 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #91 послато: Новембар 10, 2020, 07:53:48 пре подне »
Срби из Војводине користе термин Србијанац било да су као што рече Ојлер староседеоци било да су "дођоши", мада су данас мање-више сви мешанци у смислу да ретко ко нема "дођошке" крви, поготово најмлађе генерације. Исто тако, користиће га како они који су аутономашке провинијенције тако и они које би људи "космополитских" погледа на свет назвали великосрпским националистима.

Друга је ствар што ће ови први тај термин форсирати у јавном говору, док га ови други (у које спадам и сам) више користе неформално.

Јесте Војводина део Србије 102 године, али је тај термим био устаљен и у Српској Војводини 1848. и међу предратним Србима у 19. веку који су били све само ме аутономаши, под утицајем Загреба итд. Просто, разумљива ствар, постојала је независна држава Србија а Србе одатле су тако називали.

Као што су мог деду који је тада био новопечени зет у бабином селу у Шајкашкој звали Босанац, тако би га да је са територије Србије испод Саве и Дунава звали Србијанац, што као и код Босанца подразумева да је Србин. А то нису говорили јер су се сматрали "централноевропским надсрбима", већ из практичних разлога.

Али ово, како су сви регионални термини у реду али да је Србијанац увредљив, не пије воду и никада неће заживети код Срба из осталих српских области. Жао ми је ако некога то вређа али је просто тако. Друга је прича што тај термин форсирају сусједи, о чему сам већ писао.
« Последња измена: Новембар 10, 2020, 07:58:33 пре подне Atlantische »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #92 послато: Новембар 10, 2020, 08:59:40 пре подне »
Срби из Војводине користе термин Србијанац било да су као што рече Ојлер староседеоци било да су "дођоши", мада су данас мање-више сви мешанци у смислу да ретко ко нема "дођошке" крви, поготово најмлађе генерације. Исто тако, користиће га како они који су аутономашке провинијенције тако и они које би људи "космополитских" погледа на свет назвали великосрпским националистима.

Друга је ствар што ће ови први тај термин форсирати у јавном говору, док га ови други (у које спадам и сам) више користе неформално.

Јесте Војводина део Србије 102 године, али је тај термим био устаљен и у Српској Војводини 1848. и међу предратним Србима у 19. веку који су били све само ме аутономаши, под утицајем Загреба итд. Просто, разумљива ствар, постојала је независна држава Србија а Србе одатле су тако називали.

Као што су мог деду који је тада био новопечени зет у бабином селу у Шајкашкој звали Босанац, тако би га да је са територије Србије испод Саве и Дунава звали Србијанац, што као и код Босанца подразумева да је Србин. А то нису говорили јер су се сматрали "централноевропским надсрбима", већ из практичних разлога.

Али ово, како су сви регионални термини у реду али да је Србијанац увредљив, не пије воду и никада неће заживети код Срба из осталих српских области. Жао ми је ако некога то вређа али је просто тако. Друга је прича што тај термин форсирају сусједи, о чему сам већ писао.

Па Аустроугарска и њени  Аустроугаријанци  су Србима "закидали" и на оном  "ић", па то многим Србима не смета, а изгледа није ни онда.

Тако и тим истим Србима 1848.г (хајде да узмемо ту годину) није сметало, а изгледа да им не смета ни сада када су их дотична Аустроугарска и њени Аустроугари-јанци  чашћавали "продужавањем" или "издуживањем" њиховог имена као да је то нека "виршла"  или  "канап".

Опет кажем не постоји, нити је постојала земља "Србијана". Мени је то заправо "силовање" једног народа на други начин.

Зар ће Срби свако мало (на сваких пар стотина година) како која кухиња из неког центра моћи нешто "зам(иј)еси" тако лако и одмах прогутати тај "залогајчић" и тражити још?

Па нек су нам за наук Албанци (старе чекалице) који су себе звали Шћиптари, али кад су чули да их тако зову и Срби и осетили да у томе нема поштовања за њих - љутили су се када их тако зову и оспоравали им право да их тако зову.

Мени не смета кад Хрватијанци, Црногоријанци и остали - анци називају Србе из Србије Срби-јанцима. Са њима ми је лако. Знам шта да им кажем. Смета ми када то чине Срби ма где да живе или су рођени. Знам и њима шта да кажем - да не постоји земља Србијана.

Али их све више видим као вољне или невољне саучеснике у скрнављењу имена мог народа.




Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #93 послато: Новембар 10, 2020, 09:16:30 пре подне »
Неприхватљив је јер не постоји и никада није постојала земља ни држава "Србијана".
Верујем да сте принципијелни па да житеље Аустрије зовете Аустрима а не Аустријанцима.

Срби из Војводине ми и иначе нису неки репер. Мало би да су Срби, а мало неки "племенити Срби" које је запљуснуо дух елите Аустроугарске.
Значи Срби из Војводине - рођени превртљивци. Драго ми је што сте изнели своје мишљење о њима.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #94 послато: Новембар 10, 2020, 09:18:08 пре подне »
Госпођо, на Црвењском путу. Ви немате представу о чему причате, јер говорите са позиције некога ко је из Србије.

Република Српска добије неку помоћ од Србије и Додик се захвали Србима што су му помогли. Ако је Вама то нормално, онда је свака даља расправа бесмислена. Довиђења, и нећу више да трошим време на овим глупим темама.

Ван мреже Драган Обреновић

  • Члан Управног одбора
  • Истраживач
  • *
  • Поруке: 955
  • R1b-U152>FTA27217
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #95 послато: Новембар 10, 2020, 09:24:02 пре подне »
Што се кориштења термина Србијанац тиче, он постоји, углавном као егзоним и тешко да се ту шта може промијенити, свиђало се то некоме или не. Мада, нисам баш  стекао дојам да је тај термин нешто посебно неприхватљив Србима на које се односи. Чак је ушао и у пјесму "Јелек , антерија итд"

Србија је ипак скоро сто година, све до 1918. године, била заокружена независна цјелина и сасвим је очекивано да се створи термин за њене становнике.

И док је код Срба термин Србијанац више у неформалној употреби, дотле га Хрвати и муслимани званично користе и ту свакако има политичких мотива, наглашавањем разлика између Срба у Србији и оних ван Србије. Код Хрвата и муслимана ова употреба термина Србијанац је шира, тј. односи се на становиштво данашње Републике Србије.

Гледам шта каже wikipedia: "Појам Србијанци у српском језику има значење општег демонимског, односно политонимског назива за становнике, односно држављане Србије, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности".

Ово ми звучи више као жељено значење, него што је то случај у пракси, код оних који ову одредницу користе. Нисам сигуран да би поменути Хрвати користили одредницу "Србијанац" када причају о свом сународнику из Србије (или Бошњаку/Мађару/Албанцу из Србије)? Или грешим?

Углавном, читајући поруке овде, за неке људе одредница Србијанац и србијански има негативну конотацију, јер алудира на територијалну сегрегацију једног истог народа (као некада "Срби пречани" за наш народ који је остао ван граница слободне Србије).

Невезано за ову тему, и Бошњаке иритира називе ентитета "Република Српска". Неки од њих у БиХ са којима сам разговарао су ми рекли да је тај назив "дискриминишући" за друге народе који живе у том ентитету.

У исто време не звуче им дискриминишуће аналогни називи Турска, Хрватска, Мађарска, Немачка, Француска, Шведска, Данска, Финска, Чешка, Словачка, Пољска, Бугарска итд.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #96 послато: Новембар 10, 2020, 09:45:05 пре подне »
Занимљиво је и играње босанскохерцеговачких муслимана са регионалним идентитетом Босанаца. Повезивање муслимана српског језика са босанством по неким муслиманским ауторима сеже још до средњевјековне Босне. Неки непосредни извори с краја турске владавине показују ипак да међу обичним муслиманским свијетом та идентификација уопште није била раширена и да се су се они осјећали махом Турцима муслиманима, а да је босанснки идентитет био углавном раширен међу рајом, католичком и православном . Од времена Аустрије почиње интензивно да се ради на пројекту интегралног босанства. Ствара се читав низ, историјски неутемељних, упоришта босанског идентитета: богумили (укључујући и конверзију истих на ислам), стећци, добри Бошњани, босанчица, исламизација средњевјековног босанског племства и сл. Добар дио муслиманских интелектуалаца са краја 19.  и почетка 20. вијека прихвата ову идеологију интегралног босанства као увезен,готов производ и уграђује га у темеље идентитета босанскохерцеговачких муслимана.

Ова идеологија интегралног босанства добрим дијелом се расплинула у периоду између два свјетска рата, јер се суочила са другом, ништа мање вјештачком, идеологијом интегралног југословенства. Главне муслиманске организације у том периоду имале су ознаку: југословенски. Да ни једна ни друга идеологија нису ухватиле дубоког коријена код муслиманског становништва и да је оно и даље идентитетски лутало, истовремено се држећи вјерског исламског идентитета као кључног, говори и понашање муслимана за вријеме НДХ, када су се многи укопили у хрватске националне обрасце, а и након рата када су се многи изјашњавали као Срби или Хрвати, чак и у ситуацији кад је опција изјашњавања као Југословен била на столу.

Ипак авнојевска Босна и Херцеговина, слично аустроугарској Босни, дала је формални оквир да се идеологија интегралног босанства опет појави, у готово неизмјењеном виду, само што су умјесто Калаја и Трухелке извршиоци били комунистички функционери. Преузет је готово у потпуности  аустроугарски наратив о босанскохерцеговачким муслиманима с почетка 20. вијека. Ипак поврх свега је била комунистичка и југословенска идеологија, као главна, па интегрално босанство, иако промовисано, није могло да избије у први план.

У периоду распада СФРЈ, предуслови да интегрално босанство избије у први план су остварени. Оно постаје нека врста државне идеологије босанскохерцеговачких муслимана и остатака комунистичког републичког апарата, који се идентификовао са Социјалистичком Републиком Босном и Херцеговином. Овај брак из интереса између босанскохерцеговачких муслимана и "анационалиста" у Босни (што би Сејдић и Финци рекли "осталих"), донекле траје и данас, али се, са обзиром да није брак из љубави, повремено јављају трзавице.

Иако су босанскохерцеговачки муслимани покушали од интегралног босанства извући највећу могућу корист, они у ту идеологију нису никад до краја вјеровали. Почетком 90-тих створили су својеврсан хибрид интегралног босанства и ислама тзв. бошњаштво. Данас је то њихова доминатна идентитетска идеологија. Као и свака национална идеологија она прелази државне границе и шири се по језичком и вјерском принципу. Бошњацима се данас проглашавају и Горанци и Торбеши у Македонији, малтене сви муслимани јужнословенских језика.

Бошњаштво се не може до краја одрећи интегралног босанства, јер Босну и Херцеговину види као матичну земљу свих муслимана јужнословенског језика на Балкану. Управо из тог разлога инсистирање на називу : босански језик, а не бошњачки језик. Али кад дође до директног избора између термина: Босанац и Бошњак, бошњаштво се већ осјећа угрожено. Током посљедњег пописа у БИХ, од стране доброг дијела муслиманских правака водила се жестока кампања против босанске самоидентификације. Они су били свјесни да интегрално босанство не купују ни Срби ни Хрвати у БиХ. Са друге стране, дугогодишња злоупотреба термина Босанац од стране муслимана, довела је до тога да је много муслимана почело тако да се и национално изјашњава. За Бошњаке је ово представљало пoдјелу муслиманског националног тијела на "Босанце" и Бошњаке и угрожавало је коначни циљ, остваривање процентуалне већине Бошњака у БИХ.

Тај латентни раздор интегралних Босанаца и Бошњака је присутан и данас, иако им се интереси поклапају, бар кад је однос спрам Срба и Хрвата у питању. Примјећујем да интегрални Босанци данас много чешће умјесто Босанац користе самоидентифијакцију Босанац и Херцеговац, чиме се, рекао бих додатно, покушавају дистанцирати од бошњаштва, а више везати за државни идентитет Босне и Херцеговине.

Свеукупно гледано, интегрално босанство, као и интегрално југословенство, а ради се о пројектованим идентитетима, доживјело је пораз. Резултати пописа У БИХ из 2013. су показали да је оно доживјело пораз и код популације која је од њега имала највећу корист: босанскохерцеговачких муслимана. Преживјело је само у својој хибридној форми: бошњаштву, али рекао бих да је то сасвим други идентитет, који је само обукао одијело интегралног босанства. Однос Срба према интегралном босанству одавно је јасан-негативан, а Хрвати иако су дуго кокетирали са интегралним босанством, данас су га највећим дијелом одбацили. Симболичан акт тог одбацивања је био кад су у Херцеговини босанчицу назвали хравтском ћирилицом.

Одужих га мало, али сам написао шта сам мислио.
« Последња измена: Новембар 10, 2020, 09:58:02 пре подне drajver »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #97 послато: Новембар 10, 2020, 10:26:26 пре подне »
Нама Србима, ма где били на овом белом свету, једино што фали су поделе и поделице :)

А ако се овој теми придода констатација једног учесника ове расправе који сматра да  Солунски фронт не би био пробијен да није било "њих" (читај добровољаца из АУ војске, тј. оних против којих су се директно борили припадници Српске војске), па још изрази наду да ће том својојм констатацијом променити свест нама који не мислимо као дотични, стање ствари је уистину поражавајуће.

Но, Србија је мајка свим Србима - издржаће она све зарад свог народа, као и до сада.




« Последња измена: Новембар 10, 2020, 10:28:43 пре подне gillle »
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #98 послато: Новембар 10, 2020, 10:34:29 пре подне »
Срам те било Гиле. Причао сам пре свега о добровољцима из Америке, који никад нису били у Србији, а ратовали су за њу. Чије су породице биле у Аустроугарској, а не у Србији и који су зарађивали у Америци и све то напустили да би ратовали за Србију. Ко ствара анимозитет је сад потпуно јасно.
« Последња измена: Новембар 10, 2020, 10:41:24 пре подне Зрно »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Регионални идентитети
« Одговор #99 послато: Новембар 10, 2020, 11:01:57 пре подне »
Срам те било Гиле. Причао сам пре свега о добровољцима из Америке, који никад нису били у Србији, а ратовали су за њу. Чије су породице биле у Аустроугарској, а не у Србији и који су зарађивали у Америци и све то напустили да би ратовали за Србију. Ко ствара анимозитет је сад потпуно јасно.


Не чуди ме оваква реакција, а још мање тангира. Хвала!
Тако је говорила моја прабаба Марта.