Аутор Тема: Српски ДНК месец 2020  (Прочитано 42602 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11628
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #40 послато: Октобар 17, 2020, 02:32:27 поподне »
48. Стевановић, Аранђеловдан, Бувце, Лебане, J2b-M241>Z638

Бувце су засновали досељеници из разних крајева, али највише из пчињског и врањског краја. Досељавање је трајало од 1878-1912. године. Називи махала указују на насеља из којих потичу досељеници. Стевановићи на 23 маркера имају потпуно поклапање са Радичевићима из Горичана крај Подгорице. Према томе, вероватно постоји нека даља веза са једним разгранатим родом из Зете (даље из Груда), са славом Никољдан. Треба притом узети у обзир да је ово практично модални хаплотип J-Z638, па се мора бити опрезан са закључцима. Како је подграна Z638 најзаступљенија у јужним крајевима Балкана (Македонија, Албанија), треба свакако истраживати у том смеру.

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 794
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #41 послато: Октобар 17, 2020, 02:42:53 поподне »
Старије презиме Анђелковића гласило је Стојановић. Презиме је настало по претку Стојану који је живео негде почетком 19. века. Стојан је оставио породици занимљиво предање о пореклу рода. Наиме, по његовом сећању, Стојановићи су потомци племена Ковеле, који су били ковачи и ливци на Новом Брду (Косово). Одатле су прешли на Власинско језеро, да би се касније спуштали према Јужној Морави у подножје Чемерника.

Интересатно је ово племе Ковеле. Пре свега што у том крају племенска традиција готово и да не постоји. Узевши у обзир поклапања на простору југоисточне Србије и Македоније, није искључено да је реч о неком старијем племену које се бавило сточарством.

У литератури нема помена о овом племену. Једино се извесни Жика Ковела помиње у том крају (Црна Трава и Црнотравци).

"...сакупили помоћ за исхрану у три групе: једна у Карадаку код Јованче, друга код Скеле у кући Жике Ковеле и трећа код Стојанче Тонета у махали Гаџини. Вредно је истакнути добар рад одборника за рејон Власине. Изненадило ме када нам је Жика Ковела предао око 200 јагњади сакупљених са подручја Власине. Ражано жито прикупљено са подручја Власине доносили смо ноћу, јер се због присуства непријатеља дању."

Zanimljivo i ja kažem :)

Koliko vidim, kod Ukrajinaca postoji prezime Koval koje bi na srpskom bilo Kovač. Možda je u pitanju neka grupa cehovskog tipa koja je u nedostatku boljeg opisa opisana kao pleme. Ne znam da li je i koliko u tom kraju bila u upotrebi reč "koval" za kovača?

https://en.wikipedia.org/wiki/Koval_(surname)

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7244
  • I2-PH908>Y189944>Y250780, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #42 послато: Октобар 17, 2020, 02:46:48 поподне »
60. Зоговић, Јовањдан, Машница, Плав

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује практично модални хаплотип за ову хаплогрупу. С тим у вези, има потпуно поклапање на 23 тестирана маркера са Шаљићем из истог места, који слави Никољдан.

Тестирани је навео да Зоговићи потичу од Петра Томашева Мартиновића из Бајица код Цетиња, кога су локални Арбанаси у Полимљу звали Зого, или зато што се представљао као Мартиновић-Орловић или зато што је био мали растом па су му тепали зог као птица (на албанском је zog - птица). С обзиром на резултат хаплогрупе, упитно је колико је ово предање тачно, јер бајички Мартиновићи припадају хаплогрупи E-V13>Z19851, али је свакако индикативна веза са Шаљићем из истог места, који има предање о претку Чери који се доселио из северне Албаније али је утврђено преко неколико тестираних да Черини потомци заправо припадају хаплогрупи I2-PH908. Иначе су жариште хаплогрупе N2 племена Бањани, Пива и Голија па овај резултат, као и Шаљићев, остаје недовољно разјашњен.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 02:55:37 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 827
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #43 послато: Октобар 17, 2020, 03:02:15 поподне »
И ја се зачудих, хаплогрупа типична за крајњи запад ЦГ на крајњем истоку ЦГ, а без икаквих предања о Старој Херцеговини као исходишту тог рода.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #44 послато: Октобар 17, 2020, 03:11:00 поподне »
38. Марковић, Савиндан, Међе, Сребреница

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуно поклапање има са Грбовићем из Поникава код Чајнича и Јакшићем из Балтића код Сокоца, који такође славе Савиндан. Како ови тестирани припадају и нижој подграни FT36856, то би се исто могло претпоставити и за Марковића. Ова подграна би требало да обухвата Косовчиће из Дробњака.

О пореклу ових Марковића нисам успео да пронађем било шта у доступној литератури, а оно што је тестирани записао о свом пореклу иде у прилог претходно поменутој вези са Косовчићима:
Цитат
Према речима мога деде Милинка, породица је пореклом из Црне Горе, односно наводно су се из Црне Горе иселила три брата: Марко од којег потичу Марковићи (село Међе), Ђура од којег потичу Ђурићи (Црни Врх) и Тривун од којег потичу Тривуновићи (село Валтовићи). Ове породице славе Св. Саву. Сва поменута места су углавном уништена током прошлих ратова. Деди није познато када се породица доселила у Босну, тј. село Међе. У Панчево су се преселили 1960их. Према неким информацијама добијеним од даљих рођака породица води порекло од Абазовића. Од једног форумаша са Порекла сам добио следећи податак: „Могли бисте бити од Марковића из Обртића, који су од Коњокрада-Абазовића, племена Дробњака, из братства Косовчића, и сви славимо Св. Саву“.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11628
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #45 послато: Октобар 17, 2020, 03:13:42 поподне »
53. Саџак, Ђурђевдан, Стригова, Дубица, J1-ZS4393>ZS9949

- Саџак, породично презиме су давно добили. По предмету турског назива: саџак (sadžajak), а то је троножна тавица, или троножни сталак на који се стављала тепсија и пекао се хлеб и пите.
- Саџак, Саџаковић (саџак – троножац на који се ставља казан)

Саџаци су доселили из Лике након окупације БиХ, крајем 19. века. У Лици је Саџака било у околини Удбине (струја из Бриња), али тамо славе Никољдан. Саџак има потпуна поклапања са осталим породицама J-ZS9949 које славе Ђурђевдан, а деле исту мутацију 14-19 на маркеру DYS385ab. Осим вредности 14-19 на 385, неке специфичности овог хаплотипа биле би и вредност 18 на 576, као и вредност 26 на маркеру 481.

У питању су: Јаковић (БиХ), Вукојевић (Славонија), Врачар (Поткозарје), Станарчевић (Подриње) и Бороцки (Бачка).

У Поткозарју ова подграна J1 бележи највећи проценат код Срба. Чак 12.2%.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #46 послато: Октобар 17, 2020, 03:14:39 поподне »
Милићевићи су од рода Стевановића из села Бреково,исти су род са Милинковићима,потичу од Милића Стевановића који је имао два брата Милинка и Милоша од ког је презиме Милошевић у Брекову код Ариља.По породичном предању Стевановићи су у околину Ариља село Бреково дошли из Херцеговине од Невесиња.Извор: АриљеПорекло коментар Милинковића из села Бреково,исти род са Милићевић има из Чичкове,Радошево.У Брекову постоји и стара црква Св.Николе из 13века,крсна слава Стевановића.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #47 послато: Октобар 17, 2020, 03:37:52 поподне »
27. Ђилас, Никољдан, Крчко Брдо, Доњи Лапац

Припада хаплогрупи I1-Y7627. Од претходно тестиранога Ђиласа из Очигрија код Дрвара се разликује на 2 од 18 упоредивих маркера, тако да нема сумње да међусобно повезани.

Тестирани је навео да су некада давно два брата доселила из Мартин Брода, општина Дрвар, на Крчко Брдо. Ђиласи у Мартин Броду би требало да су исти као и Ђиласи у суседним Очигријама, за које је Петар Рађеновић забележио следеће:
Цитат
Најстарија и најјача су овде породица Ђиласи (26 к.), славе Никољдан. Доселили се овамо из Далмације тако негде пре 200 г. И данас их има у Далмацији близу Книна. Спрва имали само они један млин доле у Намастиру. У млину био само млинар, без друге чељади. Некако на 20 г. пре буне Стеван Ђилас се одели од оца и браће и направи свој засебан млин. Није добио нимало дела у земљи, али опет врло брзо се обогати од самога ујма. Долазило ту млети цело Бјелајско Поље. Није тада било млина нигде од Кључких Вратница па до Рисове Греде осим овога овде на Унцу. После окупације отселио је одавде Дако Ђилас у Јабучево, а Стеван Ђилас у Обреновац.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #48 послато: Октобар 17, 2020, 03:47:10 поподне »
Још бих навео да у селу Доње Поље код Невесиња постоје Стевановићи са крсном славом Никољдан који су ту дошли са Грахова,који су исти род са Даковићима(Никољдан)из Катанаца,који се даље повезују са Вујачићима са Грахова.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11628
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #49 послато: Октобар 17, 2020, 04:00:30 поподне »
54. Бабић, Никољдан, Војскова, Дубица, J1-ZS4393>ZS9949

Бабић, као и Саџак, припада тзв. роду Синобада у Крајини. У упитнику је навео да у породици постоји предање о пореклу из околине Никшића. Интересантно да се од претходно тестираног Бабића из околине Дубице (Пуцари) разликује на чак четири маркера (385b, 439, 481 и 635). Бабићи су генетски ближи овој групи родова из Далмације (Тишме, Синобади). Вредности 13-19 на DYS385 и 27 на DYS481.

Додао бих овде да и на 23andMe постоји један Бабић (Никољдан) J1-M267 из Бијаковаца код Дубице, што ће рећи да су припадници овог рода на простору Поткозарја вероватно сви повезани по мушкој линији.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 07:32:36 поподне НиколаВук »

Ван мреже ЛукаОБ

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 217
  • G2a-L42
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #50 послато: Октобар 17, 2020, 04:07:15 поподне »
60. Зоговић, Јовањдан, Машница, Плав
Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435.

Зар Зоговићи нису тестирани као G хаплогрупа?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9572
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #51 послато: Октобар 17, 2020, 04:11:24 поподне »
Зар Зоговићи нису тестирани као G хаплогрупа?

Тестирани су неки родови који су се из Шекулара (Мезгале) иселили у Метохију, који су по предању од ових Зоговића, али то, очито, није тачно. Као ни предање о пореклу од бајичких Мартиновића.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9572
  • I2a S17250 A1328
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #52 послато: Октобар 17, 2020, 04:13:15 поподне »
Изгледа да је село Мезгале било прилично прометна станица разних родова који су ту долазили и одлазили даље током више столећа.
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7244
  • I2-PH908>Y189944>Y250780, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #53 послато: Октобар 17, 2020, 04:24:40 поподне »
20. Матић, Никољдан, Рипањ, Вождовац (Београд)

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује потпуно модални хаплотип за ову хаплогрупу, без вредности које би се издвајале.

У књизи "Околина Београда" Ристе Т. Милићевића се Матићи у Рипњу не помињу. Тестирани је навео родослов до чукундеде са напоменом да су сви рођени у Рипњу и да ту бораве од краја 18. века. У горе наведеној књизи су поменута 4 рода која славе Никољдан, од којих су два пореклом из југоисточне Србије, где N2 није присутна, те се они могу занемарити. Први са овом славом је велики род Марића, о коме је у књизи написано следеће:

"–Марићи од којих су и Милићевићи други су из Старог Влаха. Када су њихови преци дошли, у Рипњу на Трешњи, је по причању било 6 кућа (Станојловићи, Милићевићи у Муселимцима, Јоксимовићи, Цивићи, а у Отавицама 9 кућа (Несторовићи, Кобасичићи, Милановићи, Гавриловићи и др). О доласку ових Марића ево шта пише М. Ђ. Милићевић, који је из те породице, цитат:

-Отприлике пре триста година, крену озго из Старог Влаха (не зна се тачно име места) три брата: Цветоје, Радак и Вук, са својим породицама, да потраже боље место за живљење. Спустивши се у нахију београдску, зауставе се сва тројица на десној страни реке Колубаре, близу данашњег села Вреоца, мислећи да се ту настане за свагда. Ту, у том месту, прича се даље, једном су за неку своју потребу хтели обалити један стари грм; дванаест људи радило је цео летњи дан секирама својим, докле су грм посекли и оборили га на земљу. Кад други дан дођоше на то место, затекну дванаест коза како угодно леже и преживају на пању обореног грма, толико му је стабло било дебело. Радак и Вук, видећи то рекоше: -Ово је место тако горевито да га ми не можемо никада покрчити за њиве и ливаде, него да идемо тражити какво повољније насеље. -А мени је овде лепо, одговори Цветоје, ја боље нећу да тражим. И одиста остане овде, изроди синове, дочека унуке и праунуке, те тако насели читаво село, које се, по његовом имену, назове Цветојевац, данас Цветовац. Радак и Вук, пише М. Ђ. Милићевић, одселивши се од Цветоја, пређу у Барајево и ту се населе. После неког времена Радаку ни Барајево не буде по вољи, одели се од брата Вука и, са својом породицом, пређе у Стари Рипањ (где је данас механа Трешња). Ту је са својим синовима и унуцима живео до смрти. Пошто Радак умре, удари један помор у његове потомке те затре све мушке главе, осим једног детета, коме је било име Нестор. Мати овог детета, оставши удовица, преуда се у село Кнежевац за некога Анђелка Маснобраду. У овај свој други дом одведе она и нејаког Нестора, својега сина из првога брака. Како јој је у свом првом дому, у Рипњу, било све замрло, она је сву живу стоку и покретно имање, колко га је било превезла у Кнежевац, другом мужу свом Маснобради. Доцније силом неприлика, које задесише Нестора, овај се врати у Рипањ, на своју очевину, али како сам није могао куће кућити, Барајевци се порежу и даду му 12 динарчића ондашњих те се ожени. Оженивиши се, Нестор не хтеде дуго остати у Старом Рипњу (на Трешњи), него се пресели у Рипањ садашњи. Ту је доцније изродио пород, оженио синове, дочекао унуке и умро. Од тог Нестора остали су Несторовићи: Влајко, Милић и Мија. Од Влајка су данашњи: –Марићи, Некићи, Ицићи, Јевтићи и Војиновићи. Од Милића су: -Милићевићи, Степићи и Манојловићи. Од Мије су данашњи: –Бранковићи. Сви они, као потомци Несторови, славе Никољдан а посте о Аранђеловдану, од болести кратеља (колере)“, крај цитата
".

Други род са пореклом из динарских крајева и славом Никољдан у Рипњу су Ненадовићи, о којима је написано следеће:

"–Ненадовићи су пореклом из Босанске Крајине. Њихов се предак још за време бежаније оженио из куће Чардаклића, био „привук“, Никољдан".
« Последња измена: Новембар 29, 2021, 06:07:42 поподне Uzi »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #54 послато: Октобар 17, 2020, 04:30:30 поподне »
12. Огњановић, Аранђеловдан, Београд

Припада хаплогрупи R1a-M458.

Нема блиских и конкретнијих поклапања у табели пројетка. Формално, од тестираних који славе Аранђеловдан најближи му је тестирани их САНУ истраживања из околине Лучана са којим има 2 разлике на 17 упоредивих маркера (на 19 и 456).

Како тестирани није оставио готово ништа од података о пореклу, не може се рећи више о овом резултату.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 07:36:06 поподне НиколаВук »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7244
  • I2-PH908>Y189944>Y250780, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #55 послато: Октобар 17, 2020, 04:33:57 поподне »
Тестирани су неки родови који су се из Шекулара (Мезгале) иселили у Метохију, који су по предању од ових Зоговића, али то, очито, није тачно. Као ни предање о пореклу од бајичких Мартиновића.

Била је пре више година дискусија о Зоговићима, ево неког сажетка у твојој објави:

Занимљив резултат Петровића из Белог Поља.
Раде Бракочевић је на овом сајту, тема Порекло становништва Шекулара, дао коментар о пореклу ових Петровића. Ја сам дошао до сличних сазнања. Белопољски Петровићи потичу од Петра Микарића који је из шекуларског села Мезгале предигао за Метохију због сукоба с Васојевићима 1851. године, а с њим и још 50-ак људи. Микарићи су фамилија из братства Зоговића, који су се у Шекулару населили у 18. веку. Колико сам установио (а сећам се и једне монографије о Зоговићима), они су из племена Бајице, са Цетиња, па су се одатле иселили због крви негде крајем 17. века, најпре у околину Скадра, одатле на разне стране. Један део завршио је у Шекулару, па у Метохији. По предању, Зоговићи су сродници цетињским Мартиновићима. Судећи према ХГ Г2а, чини се да се ради о староседеоцима на Балкану? А и Мартиновићи би, будући огранак Орловића, били Е1б.
Занимљива је и етимологија презимена. Од имена или надимка Зого. На албанском зог значи птић, па је настало и име од милоште. Често је као име (Зог) и презиме (Зогу, Зогај) код Албанаца.
Нисам баш стручан за генетику и ове хаплогрупе, па бих волео да људи који се у то разумеју дају коментар о овом типу Г2а на који је тестиран Петровић. Да ли је то овај наш неолитски европски Г или неки други, кавкаски...?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #56 послато: Октобар 17, 2020, 04:37:39 поподне »
13. Костић, Мратиндан, Ниш

Припада хаплогрупи R1a-Z280.

Као у случају претходно тестираног Огњановића ни Костић нема поклапања која би указала на неку ближу везу са другим тестиранима. Најближи му је Ољача из Бојне код Глине на Банији који слави Ђурђевдан и од којег се разликује на 3 од 23 упоредива маркера (на 19, 437, 439).

Тестирани је у упитнику навео тек овај податак.

Цитат
Ниш, Лесковац...без промене презимена.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 07:37:13 поподне НиколаВук »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Be like Bill

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 794
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #57 послато: Октобар 17, 2020, 04:51:25 поподне »
Moram da priznam da me baš iznenađuje ovolik postotak pripadnika J1 PF7263 u Knešpolju

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #58 послато: Октобар 17, 2020, 04:52:55 поподне »
83. Ђукић, Никољдан, Парменац, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера има са Вараклићем из Седобра код Пријепоља који такође слави Никољдан. Поред тога на једном од 23 маркера се разликује од Михаиловића из Бистрице код Лазаревца који слави исту славу, као и од Ђукића за кога немам ништа, а који је као место порекла навео Београд. Могуће је да су у питању исти Ђукићи.

Парменачки Ђукићи су досељени 1898. године из Брекова. Радован М. Маринковић о њима бележи следеће:
Цитат
ЂУКИЋИ (осам кућа, славе Никољдан) ни на споменицама нису заборављали одакле су досељени. На једном се чита:

“Ево гроба неизбежна двора где се одмара тело од умора Стеван Ђукић роћен од оца Петра и мајке Јелице у селу Брекову срез Ариљски а доцније преселили се овде у Парменац где је умро 1918. године. Поживе 72 године. Бог да га прости".

Матичне књиге бележе, и то, да је 1905. године умро Миљко, 15 година, 1906. године - Милоје, 21 година, 1918. године - Стеван, 70 година, а 1925. године - Антоније Ђукић, сви рођени у Брекову.

После Другог светског рата неки Ђукићи одселили су се из Парменца, али не заборављају своје брековачко порекло - три домаћинства имају у Београду, једно у Теслићу.

Презиме овог рода, иначе, образовано је од личног имена Ђука.
О пореклу Ђукића из Брекова нисам успео да пронађем ништа, осим да су у Брекову били вероватно и у 18. веку. У тефтеру мукаде од 1824. године се помињу Јован, Влаисав и Јовица Ђукић.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #59 послато: Октобар 17, 2020, 04:54:58 поподне »
34. Мајсторовић, Јовањдан, Прово, Владимирци

Припада хаплогрупи R1a-Z280.

Нема блиских поклапања у пројекту. Тестирани је у упитнику навео да су да су у Прову сигурно од половине 19. века, док пре тога не знају одакле су доселили. Исто бележи и Војислав С. Радовановић који наводи да не знају одакле се доселио мајстор по којем носе презиме.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 07:40:03 поподне НиколаВук »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор