Храмови СПЦ у свету

Вјера и култура Срба > Храмови

Храмови СПЦ у свету

<< < (2/4) > >>

ДушанВучко:

--- Цитат: Делија Мај 23, 2019, 01:27:16 пре подне ---Зато сам се ја чудио када сам на неким пописима словачких места, у пописима 1715/20 виђао српска имена и презимена-у пописима граничара наравно. Иако знам да се Поморишје (Арад и околина) населило из Будима, Пеште, Острогона, Комарона и Сент Андреје то исељавање је било у првој деценији 18.века а Срба је још било у местима дубоко у Словачкој-па чак и данашњој Аустрији углавном на тромеђи Аустрија-Мађарска-Словачка.

--- Крај цитата ---
Данас у Словачкој имамо презимена Ďurkovič , Ďurovič, Jerkovič, Jurkovič, Martinovič, Markovič , Pavlovič, Stevanovič , Stefanovič, Vlachovič...итд...
https://sk.wikipedia.org/w/index.php?title=Kateg%C3%B3ria:Priezvisk%C3%A1_na_Slovensku&from=A
не мора да значи да су носиоци ових презимена српског порекла, али одмах сам видео да код Стевановића наводе да јесте, а и област је код Комарна, град Нове Замки:
Stevanovič je priezvisko odvodené od srbského priezviska Stevanović. Na Slovensku je veľmi zriedkavé, najviac sa vyskytuje v Nových Zámkoch a obci Lučatín (okres Banská Bystrica).
https://sk.wikipedia.org/wiki/Stevanovi%C4%8D_(priezvisko)

Јосиф из Трбушнице:
У Коморану је живела позната фамилија Монастерлија, из које потиче чувени подвојвода из времена Сеобе Јован Монастерлија. Кажу (колико се сећам) да им је ово презиме изведено из топонима Монастир на југу данашње (Северне) Македоније; то је ваљда Битољ. Према томе, не знам да ли су српског порекла, али су се свакако тако осећали. Додуше, не знам кад су се иселили из Македоније, вероватно много раније, јер Срба, а то значи и других православних, у овом крају Словачке има макар од почетка 16. века.
Има о њему понешто у писмима патријарха Арсенија ІІІ, било је ту неких несугласица. Негде сам давно прочитао занимљивост да је слабо говорио српски.
У тој цркви у Коморану, ако ме памћење добро служи, има трагова те фамилије.

Што се тиче српских презимена у том крају, изгледа да их заиста има. На њих сам случајно налетео прегледајући неку стару мађарску националну библиографију, тражећи Србе који нису нигде побележени.

Amicus:

--- Цитат: Јосиф из Трбушнице Мај 23, 2019, 08:15:43 пре подне ---У Коморану је живела позната фамилија Монастерлија, из које потиче чувени подвојвода из времена Сеобе Јован Монастерлија. Кажу (колико се сећам) да им је ово презиме изведено из топонима Монастир на југу данашње (Северне) Македоније; то је ваљда Битољ. Према томе, не знам да ли су српског порекла, али су се свакако тако осећали. Додуше, не знам кад су се иселили из Македоније, вероватно много раније, јер Срба, а то значи и других православних, у овом крају Словачке има макар од почетка 16. века.
Има о њему понешто у писмима патријарха Арсенија ІІІ, било је ту неких несугласица. Негде сам давно прочитао занимљивост да је слабо говорио српски.
У тој цркви у Коморану, ако ме памћење добро служи, има трагова те фамилије.

Што се тиче српских презимена у том крају, изгледа да их заиста има. На њих сам случајно налетео прегледајући неку стару мађарску националну библиографију, тражећи Србе који нису нигде побележени.

--- Крај цитата ---

У Шишатовцу му је гроб, и оно што сам тек недавно сазнао, на споменику се налази и његов грб.

Снимио: Sreten Žujović

ДушанВучко:
Црква брвнара Св. Ђорђа у Лукаревцу (Брестовац, Тимиш, "Банатска Црна Гора")

Црква посвећена празнику св. великомученика Георгија, је изгледа подигнута пре 1742. године, и то је данас једина српска црква брвнара у Румунији. По српском извору из 1905. године црква је грађена 1744. године. Олтарска преграда је начињена од дасака, па омалтерисана. По темплу су окачене појединачне иконе разних иконописаца. Царске двери са представом Благовести су оригиналне и потичу из 18. века.
Село Лукаревац се налази у источном, румунском Банату, веома далеко од српске границе (преко 100 km). Ова област је позната као Банатска Црна Гора. Ово је најдубље смештено насеље са српском заједницом у целој Румунији. Село се налази у горњем току Тамиша, 40 km источно од Темишвара ка Лугошу.
Ово насеље се први пут помиње 1492. године, када га породица племићка Радић даје неком у закуп. И настанак цркве се везује за земљопоседнике Радиће, који су своју судбину везали за Лукаревац.После 1717. године ту долази велика група досељеника Срба из Црне Горе, која се сместила у Старом селу.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%86

https://www.rastko.rs/rastko-ro/crkva_lukarevac.htm

Јосиф из Трбушнице:
Нешто о једном нашем манастиру који више није наш (због чега верујем да нема много оних који знају за њега), а налази се близу Арада:

МАНАСТИР ХОДОШ

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%88

Подигли су га Јакшићи крајем 15. века. За време црквене деобе са Румунима, наши нису успели да га сачувају у оквиру Карловачке митрополије, и од тада је у њиховом власништву.
Данас Румуни ни мртви неће да спомену ништа о његовом српском пореклу.
Види нпр. https://www.crestinortodox.ro/biserici-manastiri/mitropolia-banatului/manastirea-hodos-bodrog-68064.html

У њему се чувао чувени медицински кодекс, познат у науци као Ходошки зборник
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A5%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%B8_%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA

О српском карактеру манастира јасно говори и најстарији архивски документ за који ми је познато да је настао у њему, а то је тефтер писан 1733, данас у АСАНУК (није био обрађен пре неку годину кад сам га тамо нашао).

Навигација