Село Клокочевац, општина Мајданпек

[Мића]

У сусрет првом тестираном, реших да отворим ову тему, коју можемо искористити и за страницу о селу на нашем Порталу. 

Клокочевац је редак топоним, поред овог у источној Србији, постоје још два у Хрватској која садрже реч Клокочевац. То ми је олакшало претрагу наше дигиталне библиотеке.

Географска енциклопедија насеља Србије 3 (под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића), Београд, Географски факултет/Агена/Стручна књига, 2001, страна 4:

КЛОКОЧЕВАЦ (880 ст.), сточарско (41,7% аграрног ст.) сеоско насеље разбијеног типа, на (100 –420 м) долинским странама (већи део на десној) Поречке реке, десне притоке Дунава, источним падинама Лишковца и западним падинама Великог Гребена, с обе странепута ка Дунаву и Кладову, 32 км југо-источно од Мајданпека.Површина атара износи 5.993 ха. По предању, назив је фитогеографског порекла – од клокоча. Повезује осам физиономских делова, "кулмја" – влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и сл. (Змиње, Шћопул,Прислопа, Зекња, Маре, Збег, Каменица и Куратори). Формиран је на месту са остацима старије насељености (насеље бакарног доба). Помиње се у 16. веку (1524. и 1526) као ненасељено ("пусто"), 1783. као насељено (14 домова) у једном аустријском извештају и 1893, када има 142 житеља. Ст. је српско (слави Петковицу, Св. Аранђвла и Св. Николу; сеоска слава Ђурђевдан; вашари 30. мај и 19. август), досељено у другој половини 18. века из Раброва (Кучево), Луке (Бор) и Берзаске у румунском Банату. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,3 (1961) до 1,3 (1991). Изградња православне цркве започета је 1934. год. Електричну енергију добија 1966, водовод 1968, а телефонске везе 1984. год. Има четвороразредну ОШ, спомен–плочу са именима бораца палим у 1. светском рату, спомен–чесму са именима бораца палим у НОР-у, дом културе, МК, здравствену амбуланту, пошту, асфалтну базу Предузећа за путеве из Зајечара и др. Прославља се 7. септембар –Дан ослобођења села. Млечни производи и дрва за огрев имају тржишни значај, а пласирају се на пијацама у Мајданпеку и Доњем Милановцу.

[Мића]

У Попису становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године, налазимо следећа презимена. Подаци су наведени у формату Презиме - број домаћинстава. Укупно 110 домаћинстава:
Благојевић - 2
Бога - 1
Брајкан - 1
Бранкој - 1
Видановић - 1
Вицан - 2
Владиловић - 1
Владић - 1
Гарчада - 1
Груић - 1
Грујић - 1
Даниловић - 1
Димитријевић - 1
Докејан - 1
Дугалић - 1
Думитар - 1
Думитров - 1
Ђурић - 1
Ивановић - 1
Илијић - 6
Илић - 1
Иљковић - 1
Исак - 1
Јанковић - 2
Јанош - 1
Јовановић - 6
Јовин - 1
Карабашевић - 1
Луђану - 1
Мајајловић - 1
Марковић - 4
Мартиновић - 1
Матејевић - 4
Микуловић - 1
Миленковић - 1
Милић - 1
Младеновић - 2
Немац - 1
Николић - 11
Новаковић - 1
Пауновић - 12
Перњак - 1
Петровић - 4
Првуловић - 1
Радовић - 1
Радуловић - 1
Симеоновић - 1
Станковић - 1
Степановић - 1
Стефановић - 1
Стојановић - 2
Стојковић - 1
Страин - 1
Страинов - 1
Страиновић - 2
Табаковић - 1
Траиловић - 4
Трандафил - 1
Филиповић - 1
Шћефанов - 1
Шћефановић - 1

[Мића]

„Описание окружја крајинског“, Андрија П. Ивановић, Гласник друштва србске словесности , свезка 5, Београд , 1853.
На страни 228 пише:

Клокочевацъ, са 85 кућа и 441 душа, Примирителым Судомъ и обштинскомъ кућомъ

На страни 230 пише, односећи се на срез поречко-речки или милановачки:

Сва села овога среза леже или на обали Дунава или узъ Поречку рѣку. Жительи, изузимаюћи милановачке и добранске, сви су Власи (...)

„Велики кораци - 175 г. поречке школе“; Орловић Јовица, Стоименов Вене; ОШ Вук Караџић,  Доњи Милановац, 1984, стране 152-153:

Клокочевац је формиран 1782. г. од три породице, које су основале прво обитавалиште у близини садашњег насеља. Биле су то породице Даниловићи (родом из Брзаске у румунском делу Баната), Ивановићи (пореклом из Раброва), као и Божурани (пореклом из Луке). Наредбом Горњанског кнеза Димитрија, породице су сишле са околних салаша и ушориле насеље Клокочевац. По подацима из 1783. г. Клокочевац је имао 14 пореских глава са исто толико домова у селу основаном пре 201 године!
У извештају „Поречке мукаде“ за 1831. г. насеље је имало 132 пореске главе „у коншкрипцији“, а већ 1846. г. укупно 85 домова са 413 становника. Средином 1853. г. Клокочевац има 89 домова са 484 житеља а 1870. г. село је имало 101 домаћинство са 507 становника. Рекордан број становника, Клокочевац бележи 1932. г. са 272 домаћинстава и 1.287 становника. Основна школа основана је 1864. године а први учитељ био је Ћира Илић из Пирота.

[Мића]

На овој карти сам обележио положај Клокочевца.
Зна ли неко који је извор коришћен за ову карту? На карти је означено  да подручје Клокочевца насељава становништво тимочко-браничевске струје:



Оригинална карта: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:S._Srbija.pdf

[Мића]

Исељени из Клокочевца забележени су у Плавни (Неготин) и Петровом Селу (Кладово):

  Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940, стр. 223-227, село Плавна:

Јекић (1к., Петковица) и Драгинешти (1к., Петковица ) су из Клокочевца у Поречу

Линкови:
 https://www.poreklo.rs/2015/09/10/poreklo-prezimena-selo-plavna-negotin/

http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=347.msg1056#msg1056

Коста Јовановић, Неготинска крајина и Кључ, Београд, 1940, Петрово Село:

Љикоњи, Аранђеловдан, су из Клокочевца у Поречу

Линк:

https://www.poreklo.rs/2015/10/12/poreklo-prezimena-petrovo-selo-kladovo/