Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481194 пута)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8280 послато: Октобар 01, 2021, 12:14:24 пре подне »
Вратоњић, Никољдан, Лиса, Ивањица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотип Вратоњића је близак модалном за дробњачки род, али има и двије рјеђе вриједности: DYS390=24 и DYS439=12. Ове двије вриједности, поред Вратоњића, посједује и један необјављени хаплотип са Косова и Метохије, али са обзиром да слави другу славу и да има разлика на другим маркерима веза није поуздана.

Тестирани са КиМ као малу славу слави Никољдан.

Ван мреже Мардарије Корнећанин

  • Уредник СДНКП
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 75
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8281 послато: Октобар 16, 2021, 09:41:46 пре подне »
Стојановић, Аранђеловдан, Дубово, Житорађа

Једино што је извесно јесте да припада хаплогрупи R1b.

https://www.eupedia.com/europe/Haplogroup_R1b_Y-DNA.shtml

Врло вероватно је и да припада подграни PF7562, али то би морало да се провери додатним тeстирањем

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=3876

Код исте компаније постоји и оријентациони панел који би био од помоћи за одређивање гране

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=16349

Иначе, најкориснији је дубински тест код компаније ФТ ДНА, тзв. bigY-700, али то кошта 449$, а попусти се дају око католичког Божића.

https://www.familytreedna.com/products/y-dna

Што се тиче предања о пореклу, поуздано је да су преци тестираног у Дубово дошли са Власине после протеривања Арнаута 1880.

Породична прича такође говори о пореклу из ”Украјине, са Урала”, али хаплотип се не уклапа у такав сценарио, већ напротив, пре говори о пореклу директних мушких предака тестираног са простора између Шаре и Родопа још од античког доба.


« Последња измена: Октобар 16, 2021, 11:52:46 пре подне Amicus »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8282 послато: Октобар 16, 2021, 04:04:04 поподне »
Андрејић, Митровдан, Радињинци (данас Радињинце), Бабушница, J2b-M205>Y22059

Андрејићи поседују хаплотип доста сличан модалу. Издвајају се вредности 576=17 и 391=11. Сасвим сигурно припадају млађој подграни J-Y22063, а најближа поклапања постоје на југу Србије и у Крајини, још прецизније у Лици (Усорци, Јањатовићи, Стојановићи). У околини Кривог Вира има Миливојевића који славе Митровдан, а генетички не стоје далеко од Андрејића.


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8283 послато: Октобар 16, 2021, 10:51:51 поподне »
Максимовић, Никољдан, Цвилин, Фоча

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Има практично модални дробњачки хаплотип, без карактеристичних вриједности, тако да се на овом нивоу тестирања не може поуздано говорити о везама са другим тестираним из овог рода.

На подручју Фоче има више разнородних породица Максимовића. По саопштењу тестираног, у породици је присутно предање да је породица крајем 18. или почетком 19. вијека пребјегла из Црне Горе због крвне освете. Помиње се и успутна станица на подручју Тјентишта (Шадићи код Поповог моста). Једно предање помиње и Видрован сјеверно од Никшића, што је такође интересантно, јер су те земље сјеверно од Никшића у средњем вијеку припадале Дробњацима.

Ван мреже Drvoseča

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 37
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8284 послато: Октобар 17, 2021, 06:35:21 пре подне »
Максимовић, Никољдан, Цвилин, Фоча

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Има практично модални дробњачки хаплотип, без карактеристичних вриједности, тако да се на овом нивоу тестирања не може поуздано говорити о везама са другим тестираним из овог рода.

На подручју Фоче има више разнородних породица Максимовића. По саопштењу тестираног, у породици је присутно предање да је породица крајем 18. или почетком 19. вијека пребјегла из Црне Горе због крвне освете. Помиње се и успутна станица на подручју Тјентишта (Шадићи код Поповог моста). Једно предање помиње и Видрован сјеверно од Никшића, што је такође интересантно, јер су те земље сјеверно од Никшића у средњем вијеку припадале Дробњацима.

Samo da se prijavim da sam to ja, i da napomenem da ću najverovatnije uraditi ove godine WGS test u Dante Labs, po dobronamernom savetu jednog forumaša (ne znam da li imam dozvolu da napominjem ko je, privatna prepiska je bila, hvala mu puno u svakom slučaju), i poslati rezultate na Yfull, čisto da ostavim informaciju ovde.

Inače, moja familija je najbolji primer kako su predanja u biti nepouzdana, sve i svakakve varijante imamo, nisam napomenuo u upitniku neke, jer znam da su fantazije. Ono što je najverovatnije je da su moji preci zbog krvi promenili prezime i/ili slavu, i da su krili informacije zbog iste, pa je i sećanje izbledelo na potpunu istinu. Nadam se da će mi rezultati pomoći u rasvetljavanju.

Ван мреже saledelagano

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8285 послато: Октобар 18, 2021, 09:30:28 пре подне »
Добро јутро,

Где се каче готови резултати Срби из Македоније што је била акција ?
Београд, Рељан, Трејак, Turija (прешевска моравица)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8286 послато: Октобар 18, 2021, 11:19:37 пре подне »
Добро јутро,

Где се каче готови резултати Срби из Македоније што је била акција ?

Коментари резултата су доступни само члановима Друштва "Порекло" на затвореном делу форума, док сами тестирани добијају коментар свог резултата путем мејла.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже saledelagano

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 24
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8287 послато: Октобар 18, 2021, 12:21:48 поподне »
Хвала на одговору.
Београд, Рељан, Трејак, Turija (прешевска моравица)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8288 послато: Октобар 25, 2021, 07:25:56 поподне »
Андрић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница, J2b-M241>CTS6190

Андрић се генетички сасвим уклапа у добро профилисани род, који је присутан на потезу Подриње-Колубара-Мачва. Са Јерковићем из Милића има 2 разлике, са Јовановићем из Царине крај Осечине, са којим дели исту крсну славу, свега једну разлику на 23 маркера. На основу предања тестираних из овог рода, постоје индиције да је даља матица негде на простору дубровачког приморја, или јужне Херцеговине, али за ово треба конкретна потврда. Захваљујући дубинском тесту Јовановића (Dante Labs/Yfull), знамо и позицију ове српске подгране на Yfull стаблу (CTS6190*, TMRCA 3300 година).
https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8289 послато: Октобар 25, 2021, 09:28:28 поподне »
Андрић, Алимпијевдан, Бања Ковиљача, Лозница, J2b-M241>CTS6190

Андрић се генетички сасвим уклапа у добро профилисани род, који је присутан на потезу Подриње-Колубара-Мачва. Са Јерковићем из Милића има 2 разлике, са Јовановићем из Царине крај Осечине, са којим дели исту крсну славу, свега једну разлику на 23 маркера. На основу предања тестираних из овог рода, постоје индиције да је даља матица негде на простору дубровачког приморја, или јужне Херцеговине, али за ово треба конкретна потврда. Захваљујући дубинском тесту Јовановића (Dante Labs/Yfull), знамо и позицију ове српске подгране на Yfull стаблу (CTS6190*, TMRCA 3300 година).
https://www.yfull.com/tree/J-CTS6190/

И у анонимним базама (YHRD) се овај хаплотип јавља искључиво на простору централне Србије (3 од 603 тестираних).

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8290 послато: Новембар 01, 2021, 02:15:01 поподне »
Џукић, Аранђеловдан, Кутња Њива, Дужи, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја једино јако ниска вредност 15 на 576.

Џукићи би требало да су Новљани и самим тим је било очекивано да припадају хаплогрупи I1-P109>FGC222045, па је самим тим овај резултат изненађујућ.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8291 послато: Новембар 01, 2021, 02:23:33 поподне »
Џукић, Аранђеловдан, Кутња Њива, Дужи, Шавник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издваја једино јако ниска вредност 15 на 576.

Џукићи би требало да су Новљани и самим тим је било очекивано да припадају хаплогрупи I1-P109>FGC222045, па је самим тим овај резултат изненађујућ.

Па и није толико. Ове Џукиће неки аутори наводе као старинце на подручју Дробњака прије доласка осталих новљанских братстава. Послије су практично и неке од тих старинаца сврставали у Новљане. Предања ове Џукиће не повезују ближе ни са једном дробњачком породицом.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8292 послато: Новембар 01, 2021, 02:25:50 поподне »
Па и није толико. Ове Џукиће неки аутори наводе као старинце на подручју Дробњака прије доласка осталих новљанских братстава. Послије су практично и неке од тих старинаца сврставали у Новљане. Предања ове Џукиће не повезују ближе ни са једном дробњачком породицом.

Да, тако и код Лубурића стоји. Ипак сам, макар ја лично, највиш због тог Лубурићевог навода очекивао I1-P109>FGC22045.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8293 послато: Новембар 03, 2021, 12:15:08 поподне »
Јаковљевић, Никољдан, Прилипац/Пожега

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Осим изарзито високих вриједности на маркеру 389I-II= 15-31, све остале вриједности су му блиске модалу за ову хаплогрупу. И ове високе вриједности су вјероватно скорија мутација, јер раније тестирани Јаковљевић из истог мјеста ту има модалне вриједности. У складу са тим, блиски су му многи припадници ове гране, и не може се поуздано издвојити неки тестирани као посебно ближи.

Тестирани Јакољевић оставио је предање о старијем поријеклу из Ерчега у Старом Влаху. Међутим, подаци из етнографске литературе о Јаковљевићима говоре као о досељеницима из сјевернијих крајева:
"Јаковљевићи и Радојевићи (заједно 8 кућа) су једног порекла, старином из Поцерја. Доселио се неки им предак Бошко, који се ожени кћерју Васиљевом. По његовим синовима Јакову и Радоју има ова породица данашња два презимена. Један од Бошкове браће, Јовић, отишао је на Лорет у ужички округ (село Гугаљ) и од њега су тамошњи Јовићевићи, а други брат Милош одселио се у крагујевачки округ. – О старини ове породице има и један поуздан спомен: „… Спасою Яковлѣвићу из Капица да врати њиву, ливаду“ и т. д. (Дѣловодный протоколъ од 1812. Маiя до 1813. Августа 5., стр. 29)."

Ипак кад се прочита предање Јовићевића из Лорета,поново се помињу Ерчеге у предању:
"Јовићевићи су најстарија породица у селу, потомци неког Јовића, досељеног из Ерчега, тачно 1730. године по забелешкама његовог унука Матије, који је давно учитељевао у Тучкову, повукао се у миран живот и умро код куће 1854. године. По опште запамћеној причи код свих Јовићевића, долетале су у Ерчеге некакве гуске и кокошке, пале у село и застале. Како су живине стално пристизале Јовић, дечак од 18 година по трагу дође у Лорет и пронађе јата тих животиња, заосталих од неких замрлих и расељених породица. Дошао је новембра месеца, сиђе до Гугља и сврати у кућу једних од Обрадовића, баш на Ђурђиц, Крсну славу те куће. У разговору са њима допадне се Јовићу место и реши да се с пролећа насели. Те зиме оженио се и са три брата и родитељима сиђе у пролеће и насели се у Лорету, код чесме коју је нашао озидану и која и данас постоји. Био се лепо наместио и све му ишло да лепше не може бити. Једнога дана одвоји нешто коза и преко Ужица отера у Сарајево на пазар. Готово све козе је распроодао, остане му непродат један јарац, кога је волео и одустао од продаје. Намане се неки Турчин па инсистираше да му га прода. Јовић га је одбијао ценама, које су Турчину биле превисоке. Најпосле Турчин га упита одакле је он, и када је рекао да је из Лорета, Турчин се запањио. „Вала кад’си из Лорета, требо би да ми поклониш јарца, да га водим у моје козе, а ја бих те направи срећним“. Ово толико заголица Јовића да поклони јарца Турчину, а овај му се исприповеди, да су његови стари одатле, да су дошли у Сарајево и да су под неким дреном закопали благо. Јовић је нашао благо и отуд од тог доба Јовићевићи су свуда богати и срећни људи. Бар тако сами о себи мисле данас. Јовићев један брат отишао је негде у Шумадију; Јаков отишао девојци у Прилипац у Драгачеву; брат Прерад негде у Јадар код Лознице, а брат Радул пустио се негде ближе Београду. Јовићевића је у селу 17 кућа, славе Никољдан."

Као што се може видјети ова два предања су помало контрадикторна. У Мачви, Срему и Колубару има породица које славе Никоњдан и по маркерима не стоје далеко од Јаковљевића, али се ништа сигурно не може тврдити о вези без SNP тестова.



Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8294 послато: Новембар 03, 2021, 01:22:01 поподне »
Шовић, Ђурђиц, Ботуња, Брус

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује две прилично ретке вредности, DYS385=11-15 и DYS481=24, па нема претерано блиских поклапања у табели пројекта. Највећа вероватноћа за потенцијалну везу постоји са Благојевићем из истог села који слави Ђурђевдан, а од ког се разликује на 2 од 17 маркера. На истом броју маркера разликује се и од Матића из Лаћиследа код Александровца (Св. мученици Кирик и Јулита). Тестирани је у упитнику навео да му се најстарији познати предак звао Сибин Шовић и да су раније славили (или преслављали) Ђурђевдан. Такође је споменуо да и код Крагујевца постоји село Ботуње и да су у Рачи Крагујевачкој забележени неки Шовићи, што иде у прилог предању наведеном у литератури да су Шовићи у Ботуњу досељени из Левча:

Цитат
-Шовићи и Милојевићи кажу да је њихов предак досељен из Левча у Шумадији. Сродили су се са другим Ботуњанима.

https://www.poreklo.rs/2015/11/11/poreklo-prezimena-selo-botunja-brus/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8295 послато: Новембар 08, 2021, 12:25:27 поподне »
Рисимовић, Св. Врачи, Жаочани, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема блиских поклапања на пројекту, иако сем комбинације вредности 14-14 на 385 остатак хаплотип не одудара превише од модала. Ипак, могуће да је Рисимовић повезан са двојицом тестираних који потичу од братства Портића из Шекулара, Шекуларцем из Чедова код Сјенице и Бековићем из Драгољевца код Истока. Обојица такође славе Врачевдан.

Радован Маринковић о пореклу Рисимовића из Жаочана наводи следеће:

Рисимовићи (14 кућа) су досељени вероватно из Зеока (Драгачево) под крај XVIII века.

https://www.poreklo.rs/2013/08/19/poreklo-prezimena-selo-%C5%BEao%C4%8Dani-%C4%8Da%C4%8Dak/

Питање је да ли се овде ради о повезивању са Рисимовићима из Зеока на основу истог презимена или не.
« Последња измена: Новембар 09, 2021, 01:35:20 пре подне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8296 послато: Новембар 10, 2021, 03:29:41 поподне »
Капетановић, муслиман, Кључ, Гацко

Припада хаплогрупи I2-L158>PF4189>PF4459. Тестирани је урадио Dante Labs-ов WGS тест и проследио је свој резултат Yfull-у. Мутацију PF4459 дели са Италијаном из Каљарија (Сардинија), чији резултат је на Yfull прослеђен из једног од научних радова:

https://yfull.com/tree/I-PF4459/

Осим PF4459, са Италијаном дели још 3 мутације на истом нивоу. Изгледа да њихов најскорији заједнички предак потиче из праисторијског периода, судећи према паралелној грани PF4431 за коју је дата процена настанка од око 3800 година пре садашњости (око 1800. год. п.н.е, средње бронзано доба), као и за PF4422 која је родитељска грана за две претходно поменуте. Ове гране и њима узводне су карактеристичне за простор Италије и западне Европе (отуд и надимак "сардинијска" за целу L158, с обзиром на велико присуство и разноврсност на острву Сардинији). Што се тиче поклапања на STR маркерима, најближи му је један нејавни резултат пореклом из истог краја као и тестирани, са ким се разликује на 2 од упоредивих 35 маркера (Капетановићу нису очитане вредности на маркерима CDY и DYS716, а са нејавним резултатом се разликује на маркерима DYS447 и DYS576). Они су дефинитивно ближе и скорије повезани, док је веза са другим I2-L158 родом у табели СДНКП, чији је једини јавни представник Доганџић из Штрпца, далека, у распону од око 4800-4900 година пре садашњости.

Тестирани је у упитнику навео да Капетановићи из Кључа код Гацка представљају огранак Тановића из истог места. Његови Капетановићи су се почетком 20. века преселили у Срхиње код Високог. Тановићи су позната капетанска породица из гатачког краја, огранак од тестираног је променио презиме у Капетановић како би нагласили титулу коју су носили. О њиховом пореклу се у раду Ристе Милићевића "Херцеговачка презимена" каже следеће:

"TANOVIĆ (m,p). Tanovići (m), u Stepenu, Granici i Ključu (Gacko). Stara su gatačka porodica. Potiču od "nekakva Tane iz Majina u Primorju koji je dobio kapetanstvo prilikom neke bitke na Gabeli". U Cernicu su došli iz Ključa, a Stepen je, kažu, bio čitluk nekog Tanovića koji je "poslije naselio razne porodice kao kmetove" (59:198,200). Tanovići su živjeli i u drugim mjestima Gacka: Zagradacu, Avtovcu, Međuljućima... Imali su velike posjede u Mekoj Grudi i drugim mjestima. Zabilježeno je da je Pusto Polje bila "starina Hajdara Tanovića gdje je on imao veliku kulu". Kulu i posjede oko nje prodao je (1879) Mustafa Tanović Softa Bogdanu Zimonjiću za 500 dukata. Kula je imala tri sprata i bila je ograđena visokim zidom sa puškarnicama. "Nekada su Gačani davali za samu kulu sto oraćih volova da od nje naprave manastir". Kulu su srušili vojnici Austro—Ugarske, a od njenih ruševina sagradio je Branko Ilić kuću i on je danas vlasnik nekadaš-njeg "Tanovića posjeda" u Pustom Polju (97:180,200,215). U gatačkom Ključu bilo je (od 1705—1835) osam kapetana iz porodica Tanović: Omer—aga I, Abdul Baki—aga, Omer—aga II, Mustafa-aga I, Ali—aga, Mustafa—aga II, Hasan-aga i Bešir—aga. Porodična tradicija smatra da je prezime Tanović moglo nastati i od riječi "TAN" što na engleskom jeziku znači vlastelin, plemićka titula u Škotskoj. Na ovu osnovu dodato je slovensko "OVIĆ" (251:56,61). Međutim, po mišljenju (zasnovanom na narodnoj pjesmi) prezime je nastalo odbacivanjem dva prva sloga od prezimena Kapetanović: "Urodile dinje Tanovića,/ ali one od Kapetanovića" (97:189). Tanovića ima u Mostaru, Sarajevu, Tuzli i drugim mjestima. Tanovići (p), u Trebinju. U istorijskim izvorima pominje se Marko Tanović u Mainama iznad Budve polovinom XVIII vijeka. Ima mišljenja da bi on mogao biti sin "Tana dženerala" s kojim je predak "gatačkih Tanovića" vodio borbu na Gabeli (147:595)."

Такође је одраније познат и резултат једног Капетановића са 23andme:

Капетановић, муслиман, Кључ, Гацко, I2-L160>PF4189

Капетановићи имају предање да су од Тановића пореклом. Како од раније знамо резултат херцеговчаких Тановића (I2-L160), биће да ово предање није без основа.

https://www.yfull.com/tree/I-PF4189/

Капетановића има у пар села у Гацку, али не и у Кључу одакле потичу. О пореклу Тановића постоје два предња: Дедијер је забележио да су од Тане "из Мајина у Приморју" (вероватно се мисли на Маине код Будве) који је добио капетанство током неке битке у Габели, а Чампара да потичу од турског официра Омера Дема из Фоче који је у Габели заробио млетачког генерала Тану, због чега су се прозвали Тановићима.

Занимљива је ова прича о млетачком генералу. С обзиром на специфичну хаплогрупу, није искључено да је предак Капетановића и Тановића био неки исламизовани Италијан или други Западњак.
« Последња измена: Новембар 10, 2021, 08:35:26 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1104
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8297 послато: Новембар 10, 2021, 05:18:58 поподне »
Био је резултат Тановића на 23andMe

I2a1 (I2a-M26)
Тановић, Сарајево

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8298 послато: Новембар 15, 2021, 04:32:49 поподне »
Мартић, Стевањдан, Лендићи, Грачаница

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује практично модалан хаплотип, па има велики број блиских поклапања са до два маркера разлике, највише њих из Босанске Крајине, Северне и Источне Босне, Херцеговине и Западне Србије. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Новаковићем из Богутовог Села код Угљевика и Сировицом и Кашићем из Житнића код Дрниша, сва тројица славе Јовањдан. Од географски релативно блиских поклапања која такође славе Стевањдан треба поменути Видића из Горњих Палачковаца код Прњавора и Ђукића из Црнче код Дервенте, од Видића се разликује на само 1 од 23, а од Ђукића на 2 од 23 маркера. С обзиром да се од двојице тестираних који су радили дубинско тестирање, Драшковића из Сливље код Гацког и Јагодића из Зарожја код Бајине Баште, разликује на само 2 од 23 маркера може се претпоставити да и Мартић највероватније припада млађој подграни FT285270, али би ово свакако било пожељно потврдити и SNP тестирањем. Наведени SNP може се поручити на следећем линку:

https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=139716&osCsid=d2f132bbe14500bfd19eb6a72bc08612

По предању које је тестирани навео у упитнику, предак се пре око 300 година доселио са тромеђе Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије.
« Последња измена: Новембар 15, 2021, 06:22:42 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8299 послато: Новембар 16, 2021, 02:24:56 пре подне »
Чолаков, Стевањдан, Велики Гај/Пландиште

Тестирани припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Према наводима тестираног Чолакова, породица је раније носила презиме Чолаковић и старином су из Старе Херцеговине. Некада су славили Никољда, све док прадеда тестираног није отпочео да слави Стевањдан, што се догодило вероватно почетком 20. века. Наиме, 1924. године Јован Ердељановић у Великом Гају бележи једну кућу Чолакових, који су већ тада славили Стевањдан. Ердељановић за њих наводи да су стара породица у Великом Гају. Занимљиво је да се истом приликом у селу помињу и три куће Чолакових са надимком Братини, које славе Никољдан. Ови Чолакови ипак нису у вези са породицом тестираног, јер за њих Ердељановић каже да су се доселили из кикиндског Башаида. Чолакови из Башаида су једна од најстаријих породица у овом селу: Сима Чолак је у Башаиду забележен још 1781—1786. године.

Што се тиче тестираних Чолакових из Великог Гаја, у Аустријском попису Торонталске жупаније из 1828. године помињу се вероватно њихови преци, под презименом Чолаковић, као што наводи и тестирани. Те године су у месту Nagy Gay (што би у преводу са мађарског значило управо Велики Гај) забележени Filip Czolakovits и Pora Michl Csolakovits. Што се тиче ове друге особе, вероватно је дошло до погрешног читања имена, па би дотични могао бити Пера Чолаковић, могуће Михаилов.

Наведено предање о старијем пореклу Чолакових из Старе Херцеговине могло би бити инспирисано сазнањем о  постојању братства Чолаковића са славом Никољдан, чијом се матицом сматрају Риђани код Никшића. Уколико је такав случај, треба рећи да ове две породице највероватније нису генетички сродне. Иако још нису тестирани, братство Чолаковића из Риђана је по предању огранак малоцуцког братства Лаковића, а за већи број тестираних огранака овог братства установљено је да припадају хаплогрупи E-FT104106, односно генетичком роду Матаруга.

Као нешто специфичнији маркери хаплотипа тестираног Чолака издвајају се вредности DYS391=10 и DYS385a=15. На 23 упоредива маркера овом резултату нема посебно блиских међу хаплотиповима тестираних са подручја Баната, Војводине или Старе Херцеговине. Блискост на 17 маркера, са подударањем на поменутим нешто карактеристичнијим маркерима DYS391=10 и DYS385a=15, уочава се код више хаплотипова, али се ради о тестираним припадницима породица из географски удаљених области, те се не може тврдити да са њима постоји генетичка блискост.
« Последња измена: Новембар 16, 2021, 02:27:46 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ