Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1856852 пута)

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10864
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6140 послато: Октобар 21, 2018, 09:57:04 поподне »
Пронађох и да су од истог Чалакића рода са истом славом и Чолаковић, Чолакић и Марић. Након 1945 им мењаше презимена.


Ако може бити од користи, на 23andMe има Чолаковића I2-M423. Тестирани је из БиХ и рекао бих Србин пореклом.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 947
  • I-Y4460*
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6141 послато: Октобар 21, 2018, 10:11:41 поподне »
Ако може бити од користи, на 23andMe има Чолаковића I2-M423. Тестирани је из БиХ и рекао бих Србин пореклом.

Чини ми се да је презиме са основом "чолак" пречесто да би се они родовски повезивали. Ово са Шалакић, Шалака, Чалакић, Чалаковић, Полић је јако занимљиво и највероватније да ће ту бити неке везе. Ја срећем ове Полиће, Шалаке и Чалаковиће, можда нешто сазнам од њих.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже herceg

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 114
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6142 послато: Октобар 22, 2018, 07:12:40 пре подне »
Çolak oznacava osobu kojoj je oduzet dio tijela, cesta pojava prije cijepljenja.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2559
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6143 послато: Октобар 22, 2018, 07:23:56 пре подне »
Фаркаш, католик, Суботица, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са једним од тестираних Петијевића из истоименог села код Херцег-Новог (3/23). Петијевићи припадају E-L17 грани, али не мора да значи да истој грани припада и Фаркаш. Једина специфична вредност коју тестирани поседује је DYS456=18.

Фаркаши су у Суботици дуже од једног века, а досељени из Чантавира. Ово место данас припада Суботици, а до 1963. је имало статус општине.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2559
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6144 послато: Октобар 22, 2018, 07:46:00 пре подне »
Визин, католик, Келебија, Суботица, E-V13>Z1057

Тестирани нема ближих поклапања на пројекту. Од Миловановића из Земанице код Лешка (општина Лепосавић) се разликује на 4 од 23 маркера, а њим дели специфичну вредност DYS635=20 која је доста ниска за E-V13.

Према подацима које је оставио тестирани, породица Визин живи на простору Суботице од 1687. године.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 551
  • I2-Y56203
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6145 послато: Октобар 22, 2018, 08:05:16 пре подне »
Фаркаш, католик, Суботица, E-V13>Z1057

Најближе поклапање има са једним од тестираних Петијевића из истоименог села код Херцег-Новог (3/23). Петијевићи припадају E-L17 грани, али не мора да значи да истој грани припада и Фаркаш. Једина специфична вредност коју тестирани поседује је DYS456=18.

Фаркаши су у Суботици дуже од једног века, а досељени из Чантавира. Ово место данас припада Суботици, а до 1963. је имало статус општине.
Колико је мени познато, Чантавир је мађарско село, а и презиме је мађарско, па мислим да је тестирани по националности Мађар.
Чудна ми је зато веза (ако је има) са Петијевићем.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1901
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6146 послато: Октобар 22, 2018, 12:35:52 поподне »
Јурић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са недавно објављеним Јурићем, такође из Суботице, па нема сумње да су врло близак род.

Јурић, католик, Суботица

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује неколико вредности које нису превише честе код ове гране, па нема претерано блиских поклапања. У питању су вредности: DYS390=26, DYS458=15 и DYS549=13. Најближи му је Перишић из Сарајева (слава Ђурђевдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, с тим што је на маркеру DYS549 разлика двострука, и Зековић из Тушине код Шавника и Миловановић за кога нажалост немамо детаљнијих података, од којих се разликује на 4 од 23 маркера.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6147 послато: Октобар 22, 2018, 01:04:39 поподне »
Мутаповић, Никољдан, Прислоница, Чачак

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских хаплотипова. Од Церовића из Тушине и Јегдића из Превиша се разликује на једном од упоредива 23 маркера (за две вредности).

Мутаповићи су потомци војводе Лазара Мутапа. Радомир Илић је за Мутаповиће у Прислоници забележио следеће:
Цитат
Први досељеници пред устанак били су: Милошевићи (Илићи, Поповићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Глишовићи), доселили су се из Старог Влаха. Славе Ђурђиц. После њих доселио се Лазар Мутап из села Бистрице из бихорске нахије. Шкипићи су се доселили одмах после Мутапа из Херцеговине. Шкипићи славе Светога Василија.

Kад је Карађорђе 1809. г. продро с војском у Стару Србију, у бихорску нахију, био је с њим и Мутап. Мутап позове сад своје рођаке из села Гошева и они приме његов позив и населе се у Прислоницу. То су данашњи: Бојовићи (Мартићи, Трнинићи, Мулићи, Божовићи), славе Ђурђев-дан; Ракићевићи, Богдановићи и Радошевићи, славе Св. Николу.
Илић је вероватно мислио на Бистрицу код Бијелог Поља, међутим, Петар Ж. Петровић је код описа новопазарског Гошева записао следеће:
Цитат
Старо Гошево запустело је 1739. године. Око средине 18. века населили су га рођаци Лазара Мутапа из Бистрице у Горњим Пољима на Тари, па их је Мутап преселио 1809. године у Прислоницу код Чачка. С њима је тада отишло неколико рододова из Гошева; били су старином из Невесиња. Од старих родова остао је род Карапанџе и старо Гробље према Штитарима.

Имајући у виду резултат Мутаповића, логичније делује оно што је записао Петровић, односно да су Мутаповићи из мојковачке Бистрице.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6148 послато: Октобар 22, 2018, 01:05:43 поподне »
Што се порекла војводе Лазара Мутапа тиче, у литератури је забележено доста тога.

Тако на пример, др Радослав-Јагош Вешовић је о пореклу Лазара Мутапа записао следеће:
Цитат
Племенско предање говори да је руднички војвода Лазар Мутап из Васојевића, од Мијомановића. Саичићи из Виницке (Мијомановићи) казују да је тај јунак Карађорђева доба од њихове гране. Истина, неки испитивачи тврде да је он из Роваца (П. Шобајић и А. Лубурић), а неки (Ђ. Мрваљевић) да је из Липе из Цуца). Посљедње је казивање забиљежио и г. д-р Јован Ердељановић у своме дјелу о Ст. Црној Гори. Казивање o писму Л. Мутапа св. Петру (што наводе Шобајић и Мрваљевић) и питање за рођаке на Липи ослања се на причање мјештана, који хоће да је војвода од њих, и изгледа мало поуздано. У Пиви, у Стаблинама, предају да је он отуда. Познато је да се често разни наши крајеви отимљу о поријекло старијих војвода и казују их сваки са свога мјеста. Предање Поповића на Липи, да је Лазар Мутап прешао из њихова братства с Липе (побјегао од оца) у Мостар, из Мостара се преселио у Травник, отуда у Сјеницу, из Сјенице у Србију (в. споменуте писце), једва да може одговарати стварности. Један Црногорац у оно вријеме (турско доба) није се могао тако пробијати и сељакати по Херцеговини, Босни, Санџаку и у Србију. Зна се какве су онда биле прилике. Једва да се кад ко селио из Цуца у Сјеницу, нарочито би то мало имало смисла преко Мостара и Травника. За Мутапово поријекло из Васојевића Говоре Вишњићеве устаничке пјесме: »Не остави Мутапа Лазара, јер је Лазо од Васојевића«. Значи, још у то доба у Србији се држало да је Мутапу старина из Васојевића. Тако је сматрао и Вук Kapaџић који наводи споменуте стихове. Мутапа има у с. Прислонима Љубићки срез код Чачка. Од њих је по једном саопштењу Лазар Мутап. Они се сматрају као прави Васојевићи и држе се као рођаци са пресељеним Бојовићима тамо (Љуб. Павловић). У прилог је овоме и чињеница да су Васојевићи често насељавали око Сјенице и да је то, како је познато, била једна главна етапа у миграционом струјању из тога краја и племена у Србију. Има још Мутапа на Тамнави (у селу Головићу) и у Азбуковачком срезу (у Горњим Кошљама), али није испитано јесу ли једно са овима код Чачка, а по обавештењу славе и ови св. Арханђела.
А Владимир Тошић следеће:
Цитат
Лазар Мутап рођен је око 1765. године у Црној Гори, y Братоножићима код Колашина, а на источној страни реке Мораче. Но још док је био у своме родном месту, по свом оцу Шћепану презивао се Шћепановић. Славио је Св. ахранђела, али је 1810. године на Лозници променио славу и узео Св. Николу.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6149 послато: Октобар 22, 2018, 01:08:56 поподне »
Најдаље су, ипак, отишли Ровчани, чији је хроничар Стеван Поповић о Мутапу забележио следеће:
Цитат
У рудничкој нахији, у селу Прислоницу код Чачка, доселила се породица Лазара Мутапа послије Кочине крајине. Мутапи су Ровчани, (Чачански глас, бр. 22, од 15. 6. 1954. г. изјава Ђура Милутиновића Црногорца) Шћепановићи из Међуријечја, заселак Липје (Липље). Отац Лазара Мутапа, Петар Мутавџија (мутавџије, или мутабџије, правили су од козје длаке кострети покровце, вреће и зобнице) одселио се због сиромаштине у Васојевиће - Лијеву Ријеку, одатле у Полице код Берана, одакле је прешао у Бистрицу у бихорској нахији. (Р. Илић, О љубићким селима, Насеља, II, стр. 39, 1903. - Илић погрешно каже да је Мутап позвао своје рођаке Бојовиће из Гошева у Бихору, Бојовићи су Васојевићи и нијесу никакав род са Мутапима–Шћепановићима из Роваца). Из Бистрице Мутапова породица пресели се у рудничку нахију, гдје се такође много сељакала: прво су Мутапови били насељени на Љубићу, па у Горњој Трепчи, и најзад, послије Кочине крајине, у Прислоници. По дједовом имену Лазар се називао и Михаиловић. (Миодраг Јаћимовић, Лазар Мутап војвода моравски и чачански, стр. 33, Чачак, 1973.).

Када је Карађорђе продро у Стару Србију до Сјенице 1809. г. и ушао у бихорску нахију, био је с њиме и Лазар Мутап који позове своје земљаке из Роваца, Васојевића и других племена који су се били доселили у Бистрицу и Гошево, те они дођу у Прислоницу и тамо се населе.
Цитат
Сем сина Вука који је умро 1871. г., зна се да је Лазар Мутап имао два брата, Митра који је остао да живи у Брезови више Ивањице, и млађег брата Кара, од кога су Каровићи у Горњој Трепчи који се данас зову Јовановићи (М. Ристић, Стари Влах, стр. 302, Београд, 1963.) и сестру Миросанду (Миросаву) која је приликом пропасти устанка била заробљена од Турака, али је успјела да побјегне у Црну Гору, па је владика Петар I, 1816. г. препоручује главарима да јој излазе у сусрет, јер жели да се врати у Србију. (Д. Вуксан, Посланице Петра I, стр. 101, Цетиње, 1935. г.).

Много забуна и неспоразума потекло је и због мјешања имена и замјене оца за сина. То се исто догађа и код Ровчана, иако је традиција код њих врло жива и вјеродостојна, у колико то традиција може уопште да буде. И они узимају Лазара за његовог оца Петра, па се тако ствара збрка, јер су се и отац и син (син бар у почетку) бавили истим, мутабџијским занатом.

За друга два сина Петра Шћепановића мутабџије, Митра и Кара, у Ровцима се не зна, јер нијесу тамо рођени него негдје у Васојевићима или у Бистрици, Бихору, гдје се Петар бавио неко вријеме, а затим прешао са породицом у рудничку нахију. Петар се послије одсељења из Роваца оженио по други пут у Васојевићима неком Гогом (предање каже да је била од неких мајстора, гога, од Бијелог Поља, док други да је била од Рајевића из Лијеве Ријеке). Пород са том другом женом остао је у Васојевићима, и они су се по мајци назвали Гогићима, јер су остали тамо да живе са мајком, а њих и данас тамо има и сматрају се Ровчанима, док су се неки иселили у Србију.

Сви Мутаповићи (данас их има 6 кућа у Прислоници и 2 у Прељини код Чачка) знају не само да су из Роваца поријеклом, него знају и како се зове заселак (Липје) гдје су њихови преци Шћепановићи живјели, и гдје и сада живе Шћепановићи, а да су се назвали Мутаповићи по занимању њиховог претка. Отуда и назив Мутаповина мјеста гдје је била кућа и имање оца Лазара Мутапа, Петра. Лазарев млађи брат, Каро, у Горњој Трепчи, није се звао Мутап него Стјепановић (Шћепановић) по њиховом братству у Ровцима.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6150 послато: Октобар 22, 2018, 02:09:04 поподне »
Што се порекла војводе Лазара Мутапа тиче, у литератури је забележено доста тога.
Ми га својатали нисмо, а испаде наш  :)
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1901
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6151 послато: Октобар 24, 2018, 02:23:32 поподне »
Обрадовић, Јовањдан, Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. На основу исте славе, која није превише честа међу припадницима ове гране, можда би могла постојати нека ближа веза са Бајићем из Бугојна и Бабићем из Полица код Требиња (1/23), и Кузмићем из Грабовице код Котор Вароши и Драгашем из Дрвара (2/23). Обрадовићи су раније из Дољана у Лици (између Срба и Доњег Лапца), а у Јасеницу су досељени око 1878.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5012
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6152 послато: Октобар 24, 2018, 05:04:30 поподне »
Ћетковић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Близак је многима из овог рода. Вероватно је повезан са Николићима из Озринића и Трепче, као и са  једним тестираним из околине Невесиња, коме је по маркерима најближи (22/23).  Сви славе Малу Госпојину. Од осталих Озринића најближи су му Драшковићи, са којима између осталог дели нешто нижу вредност 12 на DYS439.
« Последња измена: Октобар 24, 2018, 05:18:14 поподне Милош »

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10864
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6153 послато: Октобар 24, 2018, 05:51:07 поподне »
Обрадовић, Јовањдан, Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. На основу исте славе, која није превише честа међу припадницима ове гране, можда би могла постојати нека ближа веза са Бајићем из Бугојна и Бабићем из Полица код Требиња (1/23), и Кузмићем из Грабовице код Котор Вароши и Драгашем из Дрвара (2/23). Обрадовићи су раније из Дољана у Лици (између Срба и Доњег Лапца), а у Јасеницу су досељени око 1878.

Једни Обрадовићи из Брувна су R1a (23andMe). Они такође славе Јовањдан, па би могло бити неке везе са овима из Крупе.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1901
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6154 послато: Октобар 24, 2018, 06:12:03 поподне »
Пипер, Аранђеловдан, Беране

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Нема ближих поклапања у табели ДНК Пројекта, а поседује нешто више вредности на маркерима DYS576=19 и DYS570=21. Није оставио детаљније податке о пореклу, тако да је свака информација добродошла.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2168
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6155 послато: Октобар 24, 2018, 06:17:40 поподне »
Пипер, Аранђеловдан, Беране

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "волго-карпатској" грани Y2902. Нема ближих поклапања у табели ДНК Пројекта, а поседује нешто више вредности на маркерима DYS576=19 и DYS570=21. Није оставио детаљније податке о пореклу, тако да је свака информација добродошла.

Има поклапање 21/23 са Мареновићем чини ми се, на 570 и 576 су разлике, једна је двострука. Можда је још неко сличне удаљености.

Изгледа овај род о ком смо писали: https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=3791.0 можда није ни из Мораче, нису Васојевићи ни Кучи, ни Шекуларци, како им разна предања говоре, већ неки стари Пипери.  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9352
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6156 послато: Октобар 24, 2018, 06:58:44 поподне »
Тестирани Пипер је пореклом из Беран-села, а, како каже, сви Пипери са тим презименом у Горњем Полимљу (Долац, Беран-село, Беране) су исти род. Од њих има исељеника у Метохији. Требало би да потичу од Поповића са Стијене Пиперске. Међутим, имали смо у подухвату тестирања Пипера једног од стијенских Поповића, и он је испао R1b.
Нисам гледао маркере Пиперове, па онако из главе - може ли имати везе са Мркама (Новаковић) који су, такође, R1a?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1654
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6157 послато: Октобар 24, 2018, 07:11:13 поподне »
Нисам гледао маркере Пиперове, па онако из главе - може ли имати везе са Мркама (Новаковић) који су, такође, R1a?
Имају 7 разлика на 23 упоредива маркера (на DYS570 двоструку).
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9352
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6158 послато: Октобар 24, 2018, 07:23:31 поподне »
Имају 7 разлика на 23 упоредива маркера (на DYS570 двоструку).

Исувише да би били исти род, с обзиром да је сеоба Пипера у Полимље историјски релативно скора.
"Наша мука ваља за причешћа"

симо

  • Гост
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6159 послато: Октобар 26, 2018, 08:34:59 пре подне »
Обрадовић, Јовањдан, Јасеница, Босанска Крупа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује практично модални хаплотип, па има велики број блиских поклапања. На основу исте славе, која није превише честа међу припадницима ове гране, можда би могла постојати нека ближа веза са Бајићем из Бугојна и Бабићем из Полица код Требиња (1/23), и Кузмићем из Грабовице код Котор Вароши и Драгашем из Дрвара (2/23). Обрадовићи су раније из Дољана у Лици (између Срба и Доњег Лапца), а у Јасеницу су досељени око 1878.

НА Српском ФТДНА пројекту појавио се

Обрадовић, Јовањдан, Рудопоље Брувањско, Лика

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Уз оног 23андме тестираног ово је прилично јасна потврда да су крајишки Обрадовићи који славе Јовањдан један род. Тестирани Обрадовић из Рудопоља на 37 маркера има само један маркер разлике са Плећашем из  Госпића, што је јасна потврда блиске везе ове двије породице. ово не треба да чуди, јер су 1712. године Плећаши и Обрадовићи забиљежени у истим насељима: Дивоселу код Госпића и Брувну.