Аутор Тема: Бела крајина-српска оаза у Словенији  (Прочитано 22878 пута)

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #40 послато: Јул 27, 2020, 02:09:06 поподне »
А ево и одговора, да ли ће преживјети глобализацију, а боље да сам питао да ли су уопште преживјели комунизам.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:475747-Belu-Krajinu-nema-ko-da-cuva

Овакве текстове угружености какви с времена на време провејавају у српским медијима треба у потпуности одбацити. Људи који живе тамо знају ко су и шта су, али исто тако чињеница је да је српски идентитет прилично раздовњен, пре свега тенденцијом одсељавања у већа места (Чрномељ, Метлика, Ново Место, итд.), као и чињеницом да је пуно мешовитих бракова са Словенцима и Словенкама.

Они који тамо живе су задовољни својим животом, не желе некакву медијску пажњу и не желе поготово да их неко приказује као угрожене. Словеначка влада је иначе хтела да врати српски језик у школу у Бојанцима, али становништво то није хтело. Они себе виде као неотуђиви део Словеније, сматрају Словенију као своју икључиву домовину и у том контексту нема говора о некој угрожености.

Добру лингвистичку студију о језику Срба у Белој Крајини је направила др Тања Петровић - Ни тамо ни вамо. То може да се нађе на интернету.
Документарни Филм "Ускочка дедовшчина Беле Крајине" пројекат је др Марка Терсеглава на основу његове истоимене књиге из 1989. године. Та књига је требала да буде преведена на српски и објављена у Србији од стране САНУ и све је било договорено али је САНУ одједном одустала. То је било почетком 90-их и вероватно ту треба тражити разлоге одустајања. Књига садржи српске игре и песме из тог краја и др. Терсеглав је и сада заинтересован да се то објави тј. нема ништа против. Штета би било да се то не уради, али то је озбиљан посао и захтева вероватно и озбиљног издавача.

Постоји и студија која је спроведена у сва 4 села са питањима да ли житељи желе неку врсту етно аутономије, школе на матерјем језику, статус националане мањине и сл. Само у Мариндолу је нешто више становника показало интерес за статус националне мањине али је и тамо то било испод 50% становника. 
То је ова студија:

“Serbs” in Bela krajina: a (deliberately)
forgotten minority?
Romana Beštera, Miran Komaca, Mojca Medvešeka & Janez Pirca
a Institute for Ethnic Studies, Ljubljana, Slovenia
Published online: 23 Jan 2015.

Даље, ту свакако може да се погледају студије Душке Кнежевић Хочевар и Марка Зајца.

Marko Zajc (2007) - Problem »pripadnosti« Žumberčanov in Marindolcev v desetletjih pred razpustom Vojne krajine 1881 in po njem
Marko Zajc (2010) - K zgodini oblikovanja meje v Beli Krajini

Затим дипломски рад Марка Томажина (2004) - Ускочке популације на југозападу Словеније.
Anita Matkovič (2008) - Prišli Turki, za njim Uskoki.
 
За старија дела може да се погледа Јосип Мал. И наравно свака студија укључује коришћену литературу, што може даље да вас води до занимљивих наслова и садржаја.

40ак минута од Бојанаца је манастир Гомирје. Архимандрит манастира отац Михаило (Вучковић) је пореклом из Мариндола.

Поздрав.





Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #41 послато: Јул 02, 2021, 02:30:06 поподне »
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/selakovic-u-sloveniji-gradice-se-muzej-istorije-srba-u-beloj-krajini_1242028.html

Ово сам тек сада видео. Фино би било да се оствари замисао, мада се овде овај текст опет натеже тј. не одговара  баш стању на терену.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #42 послато: Јул 02, 2021, 02:53:01 поподне »
https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/selakovic-u-sloveniji-gradice-se-muzej-istorije-srba-u-beloj-krajini_1242028.html

Ово сам тек сада видео. Фино би било да се оствари замисао, мада се овде овај текст опет натеже тј. не одговара  баш стању на терену.

С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #43 послато: Јул 02, 2021, 03:28:42 поподне »
С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

Постојао је Музеј Срба у Хрватској послије II. Свјетског рата, од 1946. до 1963. године у Загребу, "па за једно педесет година можда направе" други, и бољи и новији?  ;) 

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #44 послато: Јул 02, 2021, 03:41:52 поподне »
С обзиром да их је остало свега стотињак, може се о њима и причати и правити документарци и зидати музеји и дати сва права. Мањине сви воле, нарочито кад их је мање од пар процената у укупном становништву. Онда су чак и интересантне.

У Хрватској Срби су задовољили овај процентуални услов, још да прође и колективна хрватска психоза (а не вјерујем да ће ускоро проћи), па за једно педесет година можда направе и музеј Срба у Хрватској.

Не би баш повлачио паралелу између Срба у Хрватској и ових у Белој Крајини. Смањење броја Срба у Хрватској је уследило као што знамо услед геноцида у Другом св. рату и систематског протеривања током 90-их година прошлог века, као и систематског притиска после 1995. у Хрватској.

Смањење броја Срба у Словенији је уследило кроз исељавање из њихових села у Белој Крајини, која је прилично пасиван и неразвијен крај, кроз природну асимилацију и кроз мешање са словеначким становништвом.
Кад се већ дошло у ову ситуацију да их је остало свега пар стотина, онда је боље да буде и тај музеј, него да их има пар стотина и да нема ни тог музеја.

И даље не схватам зашто СПЦ не покуша да оживи верски живот у храму у Бојанцима. Овај ем постоји, ем је скоро реновиран. Не постоји препрека да се тамо држе службе. Колико ја знам то се тренутно дешава врло, врло ретко (за Петровдан нпр.). Не може се не радити ништа на очувању националног и верског идентита, а онда кукати како Срби тамо нестају.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #45 послато: Јун 26, 2022, 08:25:30 поподне »
Пошто постоји могућност да ће у скоријем периоду доћи до генетичког тестирања српских родова из Беле Крајине, ево прегледа по насељима и славама. У обзир су узете само старије белокрањске српске породице, тј. нису укључени неки родови који су накнадно досељавали са подручја Лике, Горског, Котара, Кордуна и сл.

Мариндол
Милић, Митровдан
Стипановић, Стевањдан
Вуковић, Никољдан
Катић, Никољдан
Павковић, Ђурђевдан (изумрли, остала једна кућа призећена у Катиће, са презименом Катић)
Буњевац, Никољдан
Микуновић, Никољдан
Селаковић, Стевањдан

Милићи
Милић, Митровдан
Вукчевић, Јовањдан
Јаковац, Никољдан

Пауновићи
Видњевић, Никољдан
Пауновић, Никољдан

Жунићи (Вукобрати)
Барјаковић, Аранђеловдан

Бојанци
Врлинић, Ђурђевдан
Радојичић, Никољдан R1a-M458>L1029
Кордић, Лазарева субота
Миросаљац, (изумрли)

Колико ми је познато немамо никог тестираног од белокрањских Срба. Мене посебно интересује хаплогрупа Врлинића из Бојанаца (који су водили сеобу из Цетине 1530-тих) и да ли ће се показати веза са неким српским родовима из Врличке крајине.

Такође интересантни су и Милићи, који славе Митровдан. Један дио Мариндола носи назив Шобатовци, па се питам да ли би могла постојати веза са крајишким Шобатима (Митровдан) који су I2-PH908.

У нади да ће се бар дио тестирања реализовати.
« Последња измена: Јун 26, 2022, 10:05:54 поподне drajver »

На мрежи НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #46 послато: Јун 26, 2022, 09:27:21 поподне »
Ако нисам нешто погрешно видео, Радојчићи из Бојанаца (Никољдан) тестирани су за време Новогодишње ДНК недеље - хаплогрупа R1a-M458-L1029


6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од нешто ређих вредности треба споменути повишену DYS390=26 и нешто нижу DYS570=18. Најближа поклапања очекивано има са тестираним припадницима ове гране из западних подручја (Босанске Крајине, Лике, Далмације). Најближи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Копања из Павловца код Бањалуке (Никољдан), Загорац из Медака код Госпића (Никољдан) и Огњеновић из Какња код Кистања (Јовањдан), од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY).


Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #47 послато: Јун 26, 2022, 10:03:42 поподне »
Ако нисам нешто погрешно видео, Радојчићи из Бојанаца (Никољдан) тестирани су за време Новогодишње ДНК недеље - хаплогрупа R1a-M458-L1029

Тачно, заборавио сам их.  :)

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #48 послато: Јун 26, 2022, 10:05:51 поподне »
Рачунајте на мене и скромну подршку. Ценим да се може урадити сличан сценарио као за истраживање Врличког краја.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #49 послато: Август 02, 2022, 10:43:12 пре подне »
Тамошњи Срби представљају једну од највећих српских дијаспора не само на простору бивше Југославије.  Тачан број варира од  званичне бројке од око 38 хиљада до чак 100 хиљада  људи који имају српско порекло. Срби су у Словенији пристутни још од средњег века, а највише их долази економским миграцијама током постојања обе Југославије посебно након 1945.   Можемо овде   започети са скупљањем и коментарисањем њихове  генетичке слике.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8




На мрежи НУки ⚔🦅⚔

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
  • R1a-M458>L1029>YP417
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #50 послато: Август 02, 2022, 11:13:35 пре подне »
Мислим да имамо само једног тестираног Србина из Словеније.

Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ    R1a-M458>L1029


6. Радојчић, Никољдан, Бојанци, Чрномељ

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Од нешто ређих вредности треба споменути повишену DYS390=26 и нешто нижу DYS570=18. Најближа поклапања очекивано има са тестираним припадницима ове гране из западних подручја (Босанске Крајине, Лике, Далмације). Најближи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Копања из Павловца код Бањалуке (Никољдан), Загорац из Медака код Госпића (Никољдан) и Огњеновић из Какња код Кистања (Јовањдан), од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS, BigY).


Радојчићи су једна од четири најстарије породице насељене у Бојанцима. Поред њих ту су још и Врлинићи (Ђурђевдан), Кордићи (Лазарева субота), Миросаљац (изумрли, могуће Словенци Мирославићи у близини). Судећи по доступним документима, Бојанци су насељени 1549. године, и то од стране групе Срба са Цетине који су 1538,. године прешли у Жумберак и настанили се у његовом најзападнијем дијелу. Бела Крајину су заправо населили они цетински Срби који нису успјели да се смјесте у Жумберку. Самим тим, један дио цетинских Срба је остао у Жумберку (словеначкој страни Жумберка). Овим цетинским Србима је краљ Фердинанд 16. априла 1539. године издао привилегије, при чему су наведени и њихови предводници: Вујица(Јовица?) Вуковић,војвода Иван Пејак, војвода Павко Карановић, поп Радоја, кнез Милош Хераковић, кнез Андријаш Стањевић, кнез Драгосав, кнез Станиша, кнез Иваниш Врлинић и други.



Занимљиво је презиме Карановић присутно међу овим цетинским Србима. Чини ми се да није опстало у Белој Крајини и Жумберку, али јесте присутно презиме Павковић (славе Никољдан) међу Жумберчанима. Питам се да ли би ови Павковићи могли бити потомци војводе Павка Карановића из 1539. године. Карана, Карановића има и N2 и I1-P109 у Крајини.  Врлинићи су једино презиме са овог списка које се у континуитету може испратити до данас, и било би заиста одлично када би се и они тестирали.

Што се Радојчића тиче, индикативан је помен попа Радоја на горњем списку. Ако су Радојчићи заједно са Врлинићима основали Бојанце није искључено да су могли потицати и од овог попа Радоје из 1539. године.

Језик Бојанчана је ијекавски источно-херцеговачки, значи радило се о ијекавским досељеницима са Цетине, мада нека имена (Иван, Иваниш) можда указују и на икавску мјешавину. Цетина је под Турке пала око 1510-1520. године, неки ијекавци су могли бити насељени тада, па двадесетак година касније мигрирати у Жумберак, али исто тако могло је бити међу њима и старих цетинских Влаха (икаваца?) који су на подручју Цетине присутни од почетка 14. вијека.

У сваком случају, резултат Радојчића ће бити интересантан.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #51 послато: Август 02, 2022, 11:22:58 пре подне »
Генетичка слика и историја Срба на подручју Словеније је већ обрађивана у оквиру теме

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=310.0

Нема потребе да се удвајају теме.

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #52 послато: Август 02, 2022, 11:30:57 пре подне »
Тамошњи Срби представљају једну од највећих српских дијаспора не само на простору бивше Југославије.  Тачан број варира од  званичне бројке од око 38 хиљада до чак 100 хиљада  људи који имају српско порекло. Срби су у Словенији пристутни још од средњег века, а највише их долази економским миграцијама током постојања обе Југославије посебно након 1945.   Можемо овде   започети са скупљањем и коментарисањем њихове  генетичке слике.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8

Као лаик за ову генетички причу, морам ипак да поставим питање сврхе скупљања таквих података из простог разлога што је 99,9% Срба у Словенији досељено у Словенију после 1945., понајвише из Босне и Херцеговине. Имамо сада и нови тренд задњих 10-ак година, а то је масован одлазак на рад Срба из Бос. Крајине у Словенију. Углавном је то још на месечном нивоу, али почињу и први примери трајног пресељења са породицом. Порекло има прилично доста података о генетичкој слици Срба из Босне и Србије и генетичка слика Срба у Словенији не може да се посебно разликује од те слике и мењала би се од појединца до поједница у зависности из ког краја долази. Вероватно је у реду имати таку неку базу података, али не видим какви би закључци могли да се изведу од истих у односу на Србе у Словенији.

Другачија је ситуација код Срба староседелаца у Белој Крајини, који су ту од половине 16-ог века. Ту би вредело прикупити што више података, уколико је такво нешто уопште могуће.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #53 послато: Август 02, 2022, 11:31:03 пре подне »
Мислим да се не треба спајати са темом о Белој Крајини.  Не чини се адекватним  да на овој теми коментаришемо гро Срба у Словенији који су досељени бар 200-300 година касније.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #54 послато: Август 02, 2022, 11:36:24 пре подне »
Ако не говоримо о неким старијим сеобама, тема и нема превише смисла. Већина Срба из Словеније је скоријег порекла са простора БиХ. У том смислу можемо отворити тему Срби гастарбајтери, па причати о Србима из Аустрије, Немачке, итд.

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #55 послато: Август 02, 2022, 11:46:38 пре подне »
Досељени до 1991 су већ друга-трећа генерација, а досељавало се највише у периоду од пре 40-50 година и дуже.  Ако се већ пикају Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија онда то мора важити и Словенију.  Где год Срби живе требали би се подједнако укључивати у статистику.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #56 послато: Август 02, 2022, 11:53:49 пре подне »
Досељени до 1991 су већ друга-трећа генерација, а досељавало се највише у периоду од пре 40-50 година и дуже.  Ако се већ пикају Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија онда то мора важити и Словенију.  Где год Срби живе требали би се подједнако укључивати у статистику.

Овдје углавном говоримо о традиционалном присуству на некој територији, а не о сеобама из 20. вијека. И приликом тестирања нас прије свега интересује гдје су преци тестираних живјели око 1900. године.

То важи и за Македонију, БИХ, Србију, Црну Гору, Мађарску, Румунију. Интересују нас само традиционалне српске заједнице у тим републикама.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #57 послато: Август 02, 2022, 11:55:10 пре подне »
Досељени до 1991 су већ друга-трећа генерација, а досељавало се највише у периоду од пре 40-50 година и дуже.  Ако се већ пикају Србија, БиХ, Црна Гора и Македонија онда то мора важити и Словенију.  Где год Срби живе требали би се подједнако укључивати у статистику.

Па нема то смисла, не може се поредити са Србима из Хрватске и Босне, који имају знатно старију историју и што је најважније, континуитет у тим крајевима. Углавном, може се говорити о скорије досељеним Србима у Словенију, као и о Србима у Немачкој отприлике.

О неким старим Србима из Словеније не можемо говорити, пошто се вероватно највећи део потпуно утопио у локално живље.

Издвојићу Србе из Жумберека на овој теми (резултати са 23andMe), то је најближе поменутој области.


Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #58 послато: Август 02, 2022, 12:11:12 поподне »
Овдје углавном говоримо о традиционалном присуству на некој територији, а не о сеобама из 20. вијека. И приликом тестирања нас прије свега интересује гдје су преци тестираних живјели око 1900. године.

То важи и за Македонију, БИХ, Србију, Црну Гору, Мађарску, Румунију. Интересују нас само традиционалне српске заједнице у тим републикама.

Ја не бих волео да испадне како се Срби из Словеније дискриминишу по било ком основу. Ако их ми нећемо узеће их други, док прође неопходних 100 и кусур  година нестаће.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Бела крајина-српска оаза у Словенији
« Одговор #59 послато: Август 02, 2022, 12:29:54 поподне »
Голубић, Јовањдан, Жумберак, I2-S17250
Бадовинац, Никољдан, Жумберак, I2-S17250
Рапљеновић, Ђурђевдан, Крављак, Самобор, I2-S17250
Маринковић, Аранђеловдан, Каље, Жумберак, I2-S17250
Брачика, Аранђеловдан, Жумберак, I2-S17250

Данчуловић, Никољдан, Данчуловићи, Озаљ, I2-Z16983

Огњановац, Јовањдан, Жумберак, I2-CTS5966

Дуносковић, Ђурђевдан, Каље, Жумберак, I2-Z17855
Љубановић, Аранђеловдан, Жумберак, I2-Z17855

Шајатовић, Никољдан, Жумберак, R1a-M417

Плавац, Јовањдан, Жумберак, J2b-M205
Драгишић, Никољдан, Радиново Брдо, Јастребарско, J2b-M205

Смиљанић, Ђурђевдан, Дољани Жумберачки, Озаљ, N2-P189.2

Кекић, Никољдан, Жумберак, G2a-L42
Бадовинац, Никољдан, Жумберак, G2a-L42