Плавно и Радљевац код Книна

Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

<< < (2/9) > >>

Свевлад:
Кад је у питању генетика родова из Плавна и Радљевца једино што се за сада зна јесте да су Бурсаћи из Плавна R1a-M458, а Бајићи из Радљевца N2.

99% је извесно да су Грубори R1a-Z280, Опачићи I2a-Din, Родићи и Новаковићи I2-CTS10228, Ђурићи I2-PH908, Миљевићи и Добријевићи R1b-U152 и Тинтори J2b1.

Маринковићи, Савићи и Петровићи би могли лако бити I2-PH908 (У Лици су Зорићи Динарик југ, а Маринковићима, Петровићима и Савићима је некад презиме било Зорић).

Грмуше би могле бити I2-PH908 (Грмуше на Банији са славом св. Јован су I2-PH908, св. Јована славе и Грмуше из Плавна).

Ђумићи су вероватно I2-CTS10228 или I1-P109 (Ђумићи из Лике који славе Аранђеловдан исто као они из Плавна су I1-P109, а с друге стране Ђумићи би требали да су повезани са Родићима).

Зрно:
Џаба нам сви тестирани, кад не знамо шта су Стојаковићи. Можемо само да нагађамо из погрешних предања. Ваљда ће се једнога дана појавити неки Стојаковић.

ДушанВучко:

--- Цитат: Зрно Јануар 06, 2018, 03:09:36 пре подне ---Џаба нам сви тестирани, кад не знамо шта су Стојаковићи. Можемо само да нагађамо из погрешних предања. Ваљда ће се једнога дана појавити неки Стојаковић.

--- Крај цитата ---
Ко зна...када смо могли наћи Карађорђевиће,Тесле, ваљда ћемо и Стојаковиће наћи...ја верујем у то :)

Свевлад:

--- Цитат: ДушанВучко Јануар 06, 2018, 03:22:18 пре подне ---Ко зна...када смо могли наћи Карађорђевиће,Тесле, ваљда ћемо и Стојаковиће наћи...ја верујем у то :)

--- Крај цитата ---

;D

Свевлад:
Кад су Млечани за Морејског рата, у постепеном продирању у далматинску унутрашњост освојили Книн (септембра 1688.) и тиме истиснули Турке из задњег кутка горњодалматинског копна, Книнска Крајина је (а нарочито њен северозападни део) била потпуно опустела.
Кад је у пролеће 1692. на управу Далмације дошао генерални проведитор Данијел Долфин кандијски ветеран пун искуства и енергије, млетачки посед Далмације је на северозападној граници добио новог опасног суседа Аустријанце. Освојивши Лику у лето 1689. Аустријанци су повизивајући се да је Лика део Угарске краљевине а да је река Зрмања природна граница Лике, почели да својатају све крајеве северно од Зрмање, иако су Млечани били у те крајеви продрли и из њих изгнали Турке. Тиме је читаво велебитско подгорје од Лукова до Јасеница и сва десна обала Зрмање са Звониградом постала предмет аустријски претензија на штету Млечана. Насупрот тим претензијама Млечани су истицали уговор о савезу и тврдили да је планина Велебит, а не река Зрмања граница између Лике и Далмације.
Опустела Книнска крајина могла је у тим приликама да бозобзирном савезнику да буде мамац за акт насилне окупације. Од таквог акта су Млечани стрепели , па је из предострожности, тебало да да се рупа отворена у граници затисне. Пусти крај требало је населити густо с елементима који ће бити веран дужду и добровољно ратоборан да се одупре сваком покушају насилне окупацију. Босна је одувек била велики резервоар који је давао људску принову опустошеној и расељеној Далмацији. Долфин није по сопственом искуству познавао народ из те области, а још мање његова својства у сваком поједином крају. Али је за то у својој служби имао главаре Ускока, који су небројеним упадима и рацијама по Босни стекли савршено познавање и земље и народа. Нема сумње да су ти главари сврнули провидурову пажњу на крај чији је живаљ имао услове који су се за ту прилику тражили. Тај крај је био Бјелај и његово поље у западној Босни.

Навигација