Вјера и култура Срба > Верски обичаји

Задушнице

(1/3) > >>

Дробњак:
Приближавају нам се Митровске задушнице или како неки кажу Велике. Падају се увек у прву суботу месеца новембра. То је хришћански празник када се сећамо наших покојника. И ако хришћански празник, код нас Срба, а и осталих Словена, задржао је велики број предхришћанских обичаја и обреда. Ти обичаји се разликују од краја до краја. Оно што је заједничко свим српским крајевима је то да се на гробље износе жито, свеће и вино. Излазак на гробље обично прати и изношење хране али и разни други обичаји који варирају од краја, до краја. Негде су ти обичаји замрли услед урбанизације, савременог начина живота и деценија комунизма, док се негде задржавају у пуној форми. Очувани су пре свега на селима. Било би занимљиво да овде опишемо како се у ком крају обележава овај празник, који обичаји су замрли а који и данас постоје.

Amicus:
Знам да у Барањи, бар код мојих, нема неког нарочитог обичаја везаног за ове задушнице, одлази се на гробље и пале се свеће прецима и родбини. Јуче баш питах моје да ли је то увек тако било, кажу да откад они памте да је било. Исто је и на Требави у Босни, мада би се могло рећи да је тамо измешаних обичаја, јер неки нпр. носе храну на гробље. Код нас то није била пракса.

Бакс:

--- Цитат: Amicus  Новембар 05, 2017, 12:25:00 поподне ---Знам да у Барањи, бар код мојих, нема неког нарочитог обичаја везаног за ове задушнице, одлази се на гробље и пале се свеће прецима и родбини. Јуче баш питах моје да ли је то увек тако било, кажу да откад они памте да је било. Исто је и на Требави у Босни, мада би се могло рећи да је тамо измешаних обичаја, јер неки нпр. носе храну на гробље. Код нас то није била пракса.

--- Крај цитата ---

Ни код мојих нема неких великих обичаја. Оде се на гробље, мало се уреде гробови, очисте се споменици, замени се цвеће и слично.

Дробњак:
Али зато Источна Србија, Поморавље и добар део Шумадије обилију обичајима који се, додуше, разликују од села до села. Код мене у селу је обичај да се износи храна и поставља на гробним хумкама, кади се, сече се посебан обредни колач у облику крста и обавезно се носи воће. Друга храна није обавезна али воће јесте јер симболизује Рај. Постоји и обичај дељења, који полако замире, тј. деле се "понуде" свима који су изашли на гробље. Најчешће су то чарапе, марамице, нека воћка или слаткиш и нешто од хране. Па тако људи размењују понуде једни са другима. Они богатији деле и богатије понуде, па се ту нађу постељине, пешкири, кошуље, сервиси за кафу и сл. Код Влаха се дешавало да људи распродају имовину да би поделили што више и што квалитетније ствари а све то "да се види на ономе свету". Познавао сам човека који је негде на задушницама, у неком влашком селу добио коња.

Nebo:

--- Цитат: Дробњак  Новембар 05, 2017, 08:35:56 поподне ---Друга храна није обавезна али воће јесте јер симболизује Рај.

--- Крај цитата ---

Има и оно правило да се на задушнице на гроб никако не доносе слаткиши. Не знам шта је поента тога, али такво је правило.

На гроб се доноси колач (хљеб), жито и вино, претходно све освештано у цркви. Све мимо тога нема везе са хришћанским, већ са паганским обичајима.

Право да вам кажем, мени је мучно кад видим шта све доносе на гробље (конкретно - на Орловачу), и шта се све оставља на гробу, "за покојника", а врхунац су лименке кока-коле, шољице са кафом, чашице са ракијом и упаљена цигарета забодена у гробну земљу, са жаром на горе (да покојник запали једну)...

Групице цигана шпартају гробљем и чим виде леђа посетиоцима, навале да покупе ону храну што је остављена.

У суштини, сврха остављања хране на гробу и јесте та - да нека сиротиња то узме, ваља се, за покој душе.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна