Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2049523 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2084
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8480 послато: Мај 06, 2022, 01:19:56 поподне »
Куриџа, Никољдан, Билишане, Обровац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000. Поседује практично модалан хаплотип за овај род, без иједне специфичније вредности. Најближа поклапања има са припадницима рода А, од Јарића из Кома код Зрмање и Кнежевића из Малог Цвјетнића код Дрвара разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Берића из Жабља, Требовца из Шљивна код Бања Луке и Шербуле из Косне код Двора на 2 од 23. Сви наведени такође славе Никољдан.

Цитат
КУРИЏА (57 особа) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

https://www.poreklo.rs/2019/01/03/poreklo-prezimena-selo-bilisane-obrovac/

Ван мреже Зарожанин

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 6
    • Prezime-Jagodic
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8481 послато: Мај 07, 2022, 08:35:57 поподне »
Каква је веза те гране са припадницима R1a-YP6098 на Морави у Србији?
Да ли су преци Куриџе, Јагодића итд. дошли са Мораве? Шта кажу BigY/WGS резултати?

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8482 послато: Мај 10, 2022, 12:06:58 поподне »
Има и Метикоша Хрвата, углавном из Кутине.

Овај је био рођени Бањалучанин. Сад одакле су се населили или доселили, не би знао.

Ван мреже Kuvekalović

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8483 послато: Мај 11, 2022, 09:22:54 поподне »
"Мирковићи воде порекло од Кувекаловића.Мирко 1800 и Ружица 1808 Кувекаловић..."
"Од Симеуна 1790 (Сима) кога су звали Сићо воде порекло сви Сићовићи тј. по њему негови потомци добијау ово презиме..."
"Шеловићи су добили то презиме по Илији 1789 (Шелу) Кувекаловић..."

Једна мала допуна из књиге "Пресека под Мучњем и Чемерницом" од Делимира Стишовића и др. Срећка Ћурчића.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2084
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8484 послато: Мај 16, 2022, 02:13:07 поподне »
Ковачић, Ђурђевдан, Јаворани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности, па има и огроман број релативно блиских поклапања. Најближа поклапања, узевши у обзир пре свега тестиране из Босанске Крајине и суседних области, има са Драгашем из Дрвара (Јовањдан), Обрадовићем из Јасенице код Босанске Крупе и Обрадовићем из Брувна код Грачаца (Јовањдан), Бајићем из Бугојна (Јовањдан), Кундачином из Нарата код Билеће (Лучиндан) и Уљаром из Брезја код Горажда (Никољдан), од свих наведених се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила припадност најмлађој могућој подграни, и што прецизније утврдила блиска поклапања на већем броју STR маркера. Тестирани је у упитнику навео да су Ковачићи према породичном предању даљим пореклом из околине Книна, и да су се пре досељавања у Јаворане краткотрајно задржали у Крњеуши код Босанског Петровца.

Ван мреже Андрић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 272
  • I2-PH908
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8485 послато: Мај 16, 2022, 03:20:32 поподне »
Ковачић, Ђурђевдан, Јаворани, Кнежево

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417. Поседује хаплотип близак модалном, без неких специфичних вредности, па има и огроман број релативно блиских поклапања. Најближа поклапања, узевши у обзир пре свега тестиране из Босанске Крајине и суседних области, има са Драгашем из Дрвара (Јовањдан), Обрадовићем из Јасенице код Босанске Крупе и Обрадовићем из Брувна код Грачаца (Јовањдан), Бајићем из Бугојна (Јовањдан), Кундачином из Нарата код Билеће (Лучиндан) и Уљаром из Брезја код Горажда (Никољдан), од свих наведених се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700), како би се утврдила припадност најмлађој могућој подграни, и што прецизније утврдила блиска поклапања на већем броју STR маркера. Тестирани је у упитнику навео да су Ковачићи према породичном предању даљим пореклом из околине Книна, и да су се пре досељавања у Јаворане краткотрајно задржали у Крњеуши код Босанског Петровца.


Ковачића са славом Ђурђевдан је према црквеном шематизму из 1882 год. било између осталог и у парохији Челинац (тачније у селу Опсјечко). Они су се по предању још прије аустроугарске окупације 1878 год. доселили из Јаворана. По једној причи су са тим Ковачићима повезани и Ковачићи католици у селу Подбрђе код Котор Вароша који су се том приликом исто иселили из Јаворана. У крајевима око Котор Вароша има пуно Ковачића католика (а и муслимана), али колико се зна не постоји повезаност са њима. Навод Момчила Спасојевића у његовој књизи "Поријекло становништва челиначког краја" да су се двојица браће Ковачића доселила у тај крај од кога је један примио католицизам, а други остао православац и настанио се у Котор Варош мислим да није баш поуздан и више личи на неку конструкцију. У истој тој књизи аутор повезује разне Ковачића без икаквих валидних доказа...

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8486 послато: Мај 19, 2022, 07:41:32 поподне »
Мрдак, Никољдан, Томашево, Бијело Поље

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y128480, роду Мрдака.

Изузев повишене вредности 570=19, поседује карактеристични мрдачки хаплотип који укључује 439=13 и само њима јединствену 635=19. Самим тим, има 1 маркер разлике на 23 упоредива маркера са тестираним Мрдацима из Трновица и Пљеваља, док се од исељених Мрдака-Гарабиновића из пријепољског краја разликује и на њиховом измутираном 635.

О Мрдацима је у више наврата писано на форуму. Пренећу овде шта је о њима забележено у етнографској литератури из Ивановог текста о родовима старобалканског порекла у Црној Гори.

Цитат
Мрдаци и њихов огранак Мрдаковићи су братства из Затарја чији је родоначелник према предању Брајило „Крунослав“ Маричић из Брњака у Ибарском Колашину што се не може поткрепити историјским подацима. Преци Мрдака су према истом предању једно време живели у Бјелопавлићима и Морачи, док су најдуже остали у Брскуту у Кучима, да би се на крају населили на подручје Затарја. Постоји и мишљење да су старинци у области Затарја. Славе Никољдан.

Укратко говорећи, најизгледније делује да су Мрдаци стариначки слој српског становништва у Затарју. Како због тога што је генетичким путем доказано да нису сродни Кучима за које се везују, тако и због њихове велике раширености на овом подручју. Такође, сама хаплогрупа којој припадају је изнад српског просека присутна код већег броја родова са подручја севера Црне Горе и Старог Влаха који извесно нису скорије повезани, макар док тако нешто не докажу дубински тестови.

У вези са тим, поред редовног предлога за неки од дубинских геномских тестова (FTDNA Big Y-700, Dante Labs WGS, Nebula WGS), предлажем за почетак јефтинију варијанту провере на низводне гране BY195513, или у случају негативног резултата Y60799 . Или обрнутим редоследом, само нека их тестира, пошто је прошле године пропао договор за тестирање Мрдака из Трновица. Првој подграни припадају Бугарин са запада Бугарске и моја старовлашка маленкост, док су као припадници друге потврђени Корјенићи-Земуновићи из Херцеговине, крајишки Игњатијевштаци и Арнаут из скадарског краја.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2805
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8487 послато: Мај 20, 2022, 07:55:38 пре подне »
Гостојић, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ, E-V13>Z1057

По хаплотипу су тестираном најближи Хрњак из Крбавице код Коренице и двојица Станића (један из Бриња, други из Новог Сланкамена код Инђије, који је пореклом из Лике). Хаплотип Гостојића се од њихових хаплотипова разликује на маркерима DYS570 и YGATAH4, док са њима дели карактеристичну вредност маркера DYS390=25, као и још пар вредности маркера које одступају од модала гране V13. Заједно су сврстани у род Б у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Гостојићи према предању потичу из Лике, одакле су се доселили у 18. или 19. веку. С обзиром да су му по хаплотипу најближи управо тестирани из Лике, ово предање је по свој прилици тачно.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11627
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8488 послато: Мај 20, 2022, 08:07:41 пре подне »
Гостојић, Никољдан, Госпођинци, Жабаљ, E-V13>Z1057

По хаплотипу су тестираном најближи Хрњак из Крбавице код Коренице и двојица Станића (један из Бриња, други из Новог Сланкамена код Инђије, који је пореклом из Лике). Хаплотип Гостојића се од њихових хаплотипова разликује на маркерима DYS570 и YGATAH4, док са њима дели карактеристичну вредност маркера DYS390=25, као и још пар вредности маркера које одступају од модала гране V13. Заједно су сврстани у род Б у табели СДНКП.

Тестирани је навео да Гостојићи према предању потичу из Лике, одакле су се доселили у 18. или 19. веку. С обзиром да су му по хаплотипу најближи управо тестирани из Лике, ово предање је по свој прилици тачно.

Гостовићи из Бриња (слава Никољдан) су тестирани преко 23andMe и припадају хаплогрупи E-V13. С обзиром на поклапања, славу и презиме, биће да су ово лички Гостовићи пореклом.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1769
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8489 послато: Мај 20, 2022, 09:23:12 пре подне »
1794. су као граничари Шајкашког батаљона у Жабљу забележени Максим и Стефан/Степан Gostoich у кућној задрузи број 18. Не наводи се где су рођени односно одакле су доселили. На мустерлистама из 1819. је у задрузи бр. 22 уписан Лазар а на броју бр. 53 Павао Gostoich. Како Гостојићи нису уписани у прва два граничарска пописа из 1767. и 1772, њихов долазак у Шајкашку треба сместити у период између 1774. и 1783, када се у њу плански насељавају граничари из западних крајишких области и пребези са турске територије из Босанске Крајине.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже drajver

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3335
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8490 послато: Мај 20, 2022, 03:20:08 поподне »
Оџић, Јовањдан, Кумане/Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани I2-FT16449>Y151633>BY169079>BY171718>FTA16478. Оџић је радио BIGY700 и има још нижу специфичнију грану I-FTB87643, коју дијели са својим блиским сродником, па је та подграна више приватна. Мутацију FTA16478 Оџић дијели са Вујовићем из Лисица код Лучана. Поред FTA16478, на истом нивоу, Оџић и Вујовић дијеле и SNP Y267978. Немају неких посебно специфичних вриједности маркера. Удаљеност Вујовића и Оџића се може проциијенити на око 700 година.

За Оџиће из Кумана је у етнографској литератури  "ХОЏИЋИ, сад ОЏИЋИ (12, Св. Јован), вероватно из Оџића у Херцеговини, који такође славе Св. Јована". Не знам тачно на које је Хоџиће јовањштаке из Херцеговине Ердељановић мислио, али код Билеће заиста постоји насеље Хоџићи. По предањима помињу се и православни и муслимани Хоџићи/Оџићи који су живјели у истомименом насељу. Православни се помињу као исељена породица. Не може се поуздано тврдити да је предање куманских Оџића о поријеклу из Херцеговине тачно.
« Последња измена: Мај 20, 2022, 03:28:58 поподне drajver »