Храм Светог Јована Владимира (Бар)

Вјера и култура Срба > Храмови

<< < (2/7) > >>

Небојша:
Постоји једна занимљивост. Наиме, верује се да крст који је био у рукама свеца приликом његовог погубљења, чува на скровитом месту породица Андровић.

Андровићи су Паштровићи. Славе Св. Илију и огранак су Давидовића. Од овог рода имамо тестиране Греговиће, хаплогрупа I2-M223.

Nebo:

--- Цитат: Небојша Септембар 26, 2016, 02:10:28 поподне ---Постоји једна занимљивост. Наиме, верује се да крст који је био у рукама свеца приликом његовог погубљења, чува на скровитом месту породица Андровић.

Андровићи су Паштровићи. Славе Св. Илију и огранак су Давидовића. Од овог рода имамо тестиране Греговиће, хаплогрупа I2-M223.

--- Крај цитата ---

Ови Андровићи из Микулића код Бара, који чувају крст Светог Јована Владимира, су пореклом из Куча (према њиховом предању и сазнању). Дакле, вероватније Е1б или Р1а.

Витомир Радовић:
Што се тиче моштију Св. Владимира, није донијета лобања и кључна кост, али су били други дјелови моштију. Ја сам их цјеливао, као и остали присутни. Међу иконописцима храма, велики допринос, рад и труд је уложио и Анастасије Радовић фрескописац, који је осликао већи дио храма као и и фреску СВ. Јована Владимира.
Послије освјештења храма , било је дружење у порти храма, гдје су били присутни Патријарх, затим све владике, на челу са Јерусалимским. Владика Амфилохије, је долазио поред сваког стола гдје смо ми присутни сједели и благословио нас.
Заиста је било предивно и дирљиво.
Иначе, у храм су уграђене између осталих и мошти Јасеновачких мученика.

Nebo:
Благо теби, Вито, што си био тамо и још целивао мошти. Велика је то благодат. Желео сам да будем у Елбасану за хиљадугодишњицу пострадања Светога Јована Владимира, али, нисам могао због разних обавеза. За ово освештање храма у Бару нисам ни знао...
Кад будеш поново у барском храму, помени :)

Витомир Радовић:
ЗА НЕБА
Небо, и сјутра идем тамо, водим неке госте из Словеније и Чешке и поменућу те сигурно.
Штета што ниси био, јер заиста то што се десило тога дана, не може ријечима да се опише.
А за братском трпезом је било толико спонтано све, што се тиче самих владика, који су били до краја сем Јерусалимског, који је морао да раније оде због заказаног авионског лета за Израел. Патријарх је био опуштен, одржао једну дивну бесједу прије ручка, онда су све владике одржале кратку бесједу, затим је приређен богат културно умјетнички програм, гдје смо остали до касних поподневних сати.
Све у свему, то је требало доживети.
А сам храм изгледа величанствено. То је дјело нашег архитекте Пеђе Ристића, који је такође био присутан.
Много сам храмова видио, али овакав нити сличан нигдје нисам видио

Навигација