Вјера и култура Срба > Верски обичаји

Да ли су сви народни верски обичаји православни

(1/3) > >>

vojislav.ananic:
https://vizionarski.wordpress.com/2013/02/26/%D0%B4%D0%B0-%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%87%D0%B0%D1%98%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0/

Nebo:
Свети владика Николај Велимировић о "ноћи вештица":

http://www.intermagazin.rs/obavezno-procitati-sveti-vladika-nikolaj-o-noci-vestica/?lang=cir

Дробњак:

--- Цитат: Nebo  Новембар 01, 2016, 01:19:58 поподне ---Свети владика Николај Велимировић о "ноћи вештица":

http://www.intermagazin.rs/obavezno-procitati-sveti-vladika-nikolaj-o-noci-vestica/?lang=cir

--- Крај цитата ---

Имамо и ми сличне манифестације, Беле и Божићне покладе нпр. које такође немају много тога хришћанског у себи. Самвуин је више миленијумска ирска традиција која је тек у Америци постала Ноћ вештица. Самвуин се слави између јесење равнодневнице и краткодневнице. Представља крај жетве и почетак мрачног доба године, тј. зиме, доба године када се приближавају свет умрлих и живих. И код нас се Божићне покладе везују за крај пољских радова и почетак зиме. Сада се обележавају пред почетак божићног поста, а некада, до 19. века, су се везивале за повратак свиња из шуме са жирења, свињокољ и завршетак пољских радова. Као и ноћ вештица и наше покладе су карактеристичне по маскирању оних који учествују. Данас су учесници углавном деца и носе безазлене костиме, док су некад учесници били млади, неожењени мушкарци, који су се маскирали у животињске коже, стављали маске и рогове. Маскирани су представљали демоне и разна шумска бића, која су повезивана са мраком и зимом. Најчешће су носили коже шумских животиња - лисице, јазавца, вука, медведа, риса, а на лицима маске са искривљеним изразима. На глави су углавном носили рогове домаћих животиња, који се везују за шумске демоне. Ишли су од куће до куће звонећи у чактаре или дувајући у тикву и лупајући штаповима по ћошковима куће. Обичај је био да домаћин или домаћица изађе и дарује им нешто - јабуку, јаје, орахе и они би онда одлазили даље. Ко их не би даривао веровао се да ту зиму неће презимити. Слични обичаји постоје у читавој Европи, негде су у нестајању, као код нас, а негде се негују. Код нас их сем поклада зову још и комедије и машкаре и углавном су изгубиле смисао, тј. постале су дечија забава, слично као и Ноћ вештица.

Brđanin:
Православље је код нас у толикој мјери попримило утицај словенских ( и не-словенских) паганских обичаја да нема смисла критиковати прославу ноћи вјештица. оно чиме ми треба да се позабавимо је промоција наших обичаја и традиције. Она се не чува тако што се сваке ноћи вјештица успутно сјетимо да је тог дана св.Лука и св. Петар Цетињски и кињимо људе који се из чисте забаве оду на  журку маскирани у неку аветињу.

Nebo:
Браћо, обратите пажњу на овај део текста Светог Владике:

"Међутим, они који су остали у паганству и окултизму реаговали су тако што су појачали своје опасне ритуале, тако да је ноћ уочи Хришћанског празника постала ноћ вештица, враџбина, призивања злих духова и демона и других окултистичких радњи."

Тога код нас нема. Остало је појавно, обичај, али не и суштинско паганство.
Код Ираца је овај прехришћански култ имао смисао неговања односа према покојнима. Кад је до њих дошло хришћанство, народ је култ очувао као обичај, без паганске (окултистичке) суштине. Међутим, антихришћани су му, нарочито уназад стотину и кусур година додали нову црту - вештичју, демонску, сатанистичку. Тога код нас нема. Код нас се негују машкаре и други слични обичају, али само као фолклор, не као религија.
Мени је језиво да видим београдску омладину како се 31. октобра навече окупља по клубовима да прослави тај демонски празник.
Није поента да ми свесни тога дана само одемо у цркву да прославимо светитеље који се славе последњег дана октобра. Треба да укажемо људима који се глупирају са обичајима "ноћи вештица" шта заправо чине и коме служе у овом обреду.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна