Хаплогрупа G2a L42-српски Келти?

[Радевић]

Део интервјуа :

Ранка Куић : " Задесила сам се у Призрену баш у тренутку кад је Бистрица одвалила део своје обале. Пред мојим очима појавио се троделни споменик ,део некрополе. Видим натпис на исквареном латинском , на трећем делу споменика уочим реч Праотцем - мајко моја, па то је старосрпски са тц . Остале речи су на келтском и хебрејском. Ја се занебесила , можете мислити пронаћи српску реч из тог периода ? По епиграфском уређењу споменика, он датира у распону од 1. до 3. века нове ере. Какав 7. век! Словени су дошли овде много раније него што то тврди "немачка школа " . Почетком наше ере један Србин је сигурно био овде, дао је ту реч и ко зна колико још других. "
 

[Radonić II]

Malo sam upoređivao radove Ivice Todorovića o stanovništvu u genetici Aleksandrovačke župe i rad Milisava Lutovca o Župi aleksandrovačkoj.
Prema radu gospodina Todorovića, u Župi je pronađeno 9 pripadnika haplogrupe G2a (10,5%) od toga 7 ispitanih je upadalo u podgrupu L497 L42 rod A (Bačević, Simić, Stajkovac, Savić, Vidojević i dva Đukića). Za dva ispitana, Simića i Stajkovca, sam Todorović navodi da su iz mesta Pleš i da slave svetog Tomu:

11/АС Н. Симић и 12/АС Д. Стајковац (G/G2a), имају исту славу, св. Тому, и из истог су места (Плеш);

Ostale sam pokušao da pronađem u delu Milisava Lutovca sa polovičnim rezultatom. Najlakše sam ponašao Vidojeviće. Oni žive u selu Rataje i razgranat su rod sa više porodica (Vidojevići, Stevanovići, Rakići i Pantići). Prema predaji došli su iz Koznice koja je na zapadu Aleksandrovačke župe.

https://www.google.rs/maps/place/%D0%9A%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0/@43.4480201,20.87398,13z/data=!3m1!4b1!4m2!3m1!1s0x475643bc2b170067:0x767e05124c6e0dd4

Na karti je odmah iznad Pleš odakle su Simić i Stajkovac pa je pravac odakle rod A naseljava Župu najverovatnije sa zapada ili jugozapada. Postoji mogućnost i da se radi o starosedeocima, ali sumnjam. To je bila zona kroz koju su prolazile različite vojske i sumnjam da je lokalno stanovništvo opstajalo u takvim uslovima.
Ostale nisam mogao da nedvosmisleno utvrdim. Neki se uopšte ne spominju (kao Bačevići) a neki se spominju u više porodica. Porodica Đukić iz Bobovca poreklom je iz Pleša, što bi moglo da znači da je i on pripadnik roda A, ali bez potvrde to je samo pretpostavka.

Što se tiče starijeg porekla, Nebojšina karta se lepo podudara sa kretanjem Kelta na tom području, pa mislim da tu nema neke dileme.

[Nenad M]

Ево занимљивог текста о књизи Ранке Куић која говори о језичким паралелама Срба и Келта.

http://www.nin.co.rs/2001-01/18/16228.html

O Ranki sam čitao odavno, to je taj jedan intervju koji ste stalno svuda ponavlja. Postoji i snimak na Youtube.com https://www.youtube.com/v/a9QxeMjbx4Q koji počinje tako što Raša Popov govori o njoj i pominje neku britansku monografiju u kojoj se našla i Ranka.

Sve ovo pišem jer mi je prosto neshvatljivo da, posle svega, nema nikakvog teksta na Vikipediji o njoj, ni na jednom jeziku. Ne kažem da je to neko vrhunsko dostignuće, biti pomenut na Vikipediji, ali s druge strane, ispade ona totalni anonimus, neko potpuno nebitan, a mislim da to nije u redu.

[Лепеничанин]

Игром случаја, моја ташта је била учитељица у селу Плеш, а током студија сам се дружио са Симићем из Плеша, тако да из два приватна извора могу да потврдим да су Симићи и Ђукићи из Плеша и да су родбински повезани.

Мислим да у Жупи нема других Симића нити Ђукића, осим поменутих из Плеша.

[Лепеничанин]

Видим да сте сви лепо расположени према госпођи Куић, али дозволите ми да изнесем своје мишљење.

Мислим да су њене идеје махом бесмислице. Иза хиљада "келтских" кованица међу нашим топонимима углавном се крије интелектуална лењост дотадашњих истраживача, па је професоркино дело само дошло на већ плодан терен. Кад год не знаш одакле неки топоним, прогласи га келтским...

Господин Александар Лома изнео је убедљиву аргументацију за мноштво топонима који у ствари имају словенско порекло, а свима је било лакше да их прогласе келтским, илирским и каквим све не. Кад би се само потрудили, истраживачи би могли да открију право порекло за већину топонима, и сигурно је да келтски нису посебно бројни, чак и ако је понеки од њих древан на овом тлу.

Чини ми се да је "келтоманија" само рукавац опште грандоманије у којој се без правог основа српска историја укршта са свим и свачим, док се пажња одвлачи са истински важних лекција које нам та историја пружа.

[Небојша]

Занимљиво да и Момир Пејановић у свом раду "Дробњачко село Годијељи" тврди да је овај топоним келтског порекла. Повезује име Годијељ са келтским Goidel, што је мало вероватно.

[Radonić II]

Игром случаја, моја ташта је била учитељица у селу Плеш, а током студија сам се дружио са Симићем из Плеша, тако да из два приватна извора могу да потврдим да су Симићи и Ђукићи из Плеша и да су родбински повезани.

Мислим да у Жупи нема других Симића нити Ђукића, осим поменутих из Плеша.

Hvala Lepeničanine. Potvrda sa terena uvek mnogo znači.

Prema Lutovcu, Đukića ima u više mesta u Župi. Ima ih u Stanjevu i Zlebinju. Prema predaji, poreklo vode iz Ploča na planini Željin. U prvi mah sam pomislio da je to na drugom kraju Župe, no onda sam video da je to u blizini i Pleša i Koznica:
https://www.google.rs/maps/place/%D0%9F%D0%BB%D0%BE%D1%87%D0%B0/@43.4506969,20.8024829,13z/data=!3m1!4b1!4m2!3m1!1s0x475644384d953629:0xfae8964be9d591e3!5m1!1e4

Odakle ta koncentracija srodnih rodova na jednom mestu i da li imaju svest o zajedničkom poreklu, na žalost ne znam. Bilo bi dobro ako neko zna nešto o tome ili ima kakvu knjigu o istoriji Župe i njene granične oblasti na zapadu neka slobodno postavi.
U Zlebinju uz Đukiće živi i porodica Simić koja svoje poreklo izvodi iz Šipova kod Lukovske banje, što mi ne izgleda kao put odakle bi došle ostale porodice sa G2a L42 haplotipom. Na žalost nemamo mesta ispitanih ali nadam se da ćemo doći i do tog kad-tad.
U Novacima žive jedini Savići koje sam našao i oni čine grupu srodnih porodica uz Đorđeviće i Vukojeviće. Nekad su se prezivali Vasiljević i imaju predaju da su iz Crne Gore. Ne znam da li su to Savići koji su testirani u sklopu projekta. U projektu se navodi i jedan Đukić koji je I2a1 tako da nisu svi Đukići identičnog porekla. No sad me prvenstveno zanima grupa koncentrisana oko Pleša.

[Radonić II]

Занимљиво да и Момир Пејановић у свом раду "Дробњачко село Годијељи" тврди да је овај топоним келтског порекла. Повезује име Годијељ са келтским Goidel, што је мало вероватно.

Iskreno Nebojša, to uopšte i ne zvuči toliko neverovatno. Mislim da etimološki može da se pokrije, a i istorijske okolnosti bi mogle da daju osnov za to.

[Небојша]

Iskreno Nebojša, to uopšte i ne zvuči toliko neverovatno. Mislim da etimološki može da se pokrije, a i istorijske okolnosti bi mogle da daju osnov za to.

The Gaels (English pronunciation: /ɡeːlˠ/; Irish: Na Gaeil; Scottish Gaelic: Na Gàidheil), also known as Goidels, are an ethnolinguistic group indigenous to northwestern Europe. They are associated with the Gaelic languages; a branch of the Celtic languages comprising Irish (Munster Irish, Leinster Irish, Connacht Irish, Ulster Irish), Manx and Scottish Gaelic. Other ethnonyms prominently associated with the Gaels historically have included Irish and Scots, but the scope of those nationalities is today more complex.

https://en.wikipedia.org/wiki/Gaels

У Улстеру (Северна Ирска) постоји J2b1, презиме Rea.

Све је могуће, наравно. Пробаћу некако да дођем до књиге Теодора Срдановића "Легенде дурмиторског краја", а свакако би било од користи прочитати студију Љиљане Канчански "О називу мјеста Годијељ и Ерама". Можда се тамо крије нешто више.

Ове Пејановићеве тврдње су свакако интересантне за припаднике G2a и J2b1, зато што опет указују на какво-такво присуство Келта у тим крајевима. Тестирани G2a (род A) и J2b1 (Годијељи) воде порекло углавном са простора данашње ЦГ, а најближе Y рођаке имају у централној/западној Европи.

[Полић]

Додајмо свему овоме и реч гајде

[Лепеничанин]

Само да наведем један пример колико збрке има око топонима.

Поменута професорка Куић у својој књизи као келтски топоним помиње Бршадин "преводећи" га са келтског као "тврђава пијанаца" 

А ево шта се каже у тексту о икавском наречју на википедији:

I dio zagonetnih šokačko-ikavskih toponima mogu se objasniti izvorno iz čakavice, npr. Bršadin: čakavski baršadyn = mrazište-ledište, pa barša (mraz), temeljni glagol baršit (smrznuti-slediti) itd.- što su praindoeuropski arhaizmi kao perzijski barsh i indovedski barsa (= led-mraz).

Није у непосредној вези с темом, али у том тексту наиђох на до сада најзанимљивије тумачење назива Шокац:

Čak i samo ime Šokaca nije štokavsko, nego je čakavskog iskona: npr. bodulski čakavci na otocima imaju arhaizam šok (= svinja), šokac (svinjar-svinjogojac), šokyca (svinjogojka-svinjarova žena), šokyć (odojak-prašćić) i ine izvedenice - a i danas su slavonski Šokci poznati svinjogojci, pa im taj arhajski etnonim nije slučajan.

[Radonić II]

The Gaels (English pronunciation: /ɡeːlˠ/; Irish: Na Gaeil; Scottish Gaelic: Na Gàidheil), also known as Goidels, are an ethnolinguistic group indigenous to northwestern Europe. They are associated with the Gaelic languages; a branch of the Celtic languages comprising Irish (Munster Irish, Leinster Irish, Connacht Irish, Ulster Irish), Manx and Scottish Gaelic. Other ethnonyms prominently associated with the Gaels historically have included Irish and Scots, but the scope of those nationalities is today more complex.

https://en.wikipedia.org/wiki/Gaels

У Улстеру (Северна Ирска) постоји J2b1, презиме Rea.

Све је могуће, наравно. Пробаћу некако да дођем до књиге Теодора Срдановића "Легенде дурмиторског краја", а свакако би било од користи прочитати студију Љиљане Канчански "О називу мјеста Годијељ и Ерама". Можда се тамо крије нешто више.

Ове Пејановићеве тврдње су свакако интересантне за припаднике G2a и J2b1, зато што опет указују на какво-такво присуство Келта у тим крајевима. Тестирани G2a (род A) и J2b1 (Годијељи) воде порекло углавном са простора данашње ЦГ, а најближе Y рођаке имају у централној/западној Европи.

Možda se i nađe nešto u tim knjigama, ali je neverovatno da jedna tako zanimljiva tema nema više naučnih radova. Ako već postoje ozbiljne pretpostavke da su Tara, Drina, Lim i Durmitor keltskog porekla, o tome je malo napisano, a i to najviše od amatera.
Na prostoru Srbije južno od Save i Dunava (na prostoru na kom se obično potcenjuje prisustvo Kelta) je pronađeno par značajnih nalaza (keltska ostava na Juhoru; keltsko svetište u V Gradištu) ali nam je broj radova koji se bave keltologijom žalosno slab. Možda i ovi genetski rezultati potaknu neku instituciju da se ozbiljnije zainteresuje za takva istraživanja.

[Небојша]

Извор: Celtic Culture: Aberdeen breviary-celticism

[Sasa123]

Одкуд на овој карти натпис Serbia а нема натписа ни једне друге савремене државе?!

[Сол]

Можда нема везе са овом темом, да би стара српска имена Рајан и Брајан могла бити део келтског наслеђа. Ryan на келтском значи "краљевић", а Brian "висок или племенит"

[Nebo]

Можда нема везе са овом темом, да би стара српска имена Рајан и Брајан могла бити део келтског наслеђа. Ryan на келтском значи "краљевић", а Brian "висок или племенит"

Већ смо имали на некој теми помињана управо ова два имена у контексту њиховог евентуалног западног порекла.
Колико се сећам сви смо се сложили да је много извесније да потичу од словенских речи "рај" (постоје и друга имена изведена од основе рај-, нпр. Рајко, Рајна) и "брат" од милоште (Брајан, Брајко, итд),

[Сол]

Да, Nebo, али и поред нашег слагања не би требало а приори одбацити и келтски корен.

[Сремац]

Раније сам се доста бавио етимологијом назива Влах, па сам скрпио следеће (прихватам замерке ако сам нешто погрешно схватио):
Влах у ствари не значи ништа друго него – Келт. Односно, ради се о два назива за исту античку популацију, а и етимологија назива је иста.
Најстарији назив за Протокелте (La Tene), који су сами себе звали Кимри (Кимeрци), био је Галати, тако називани од староседелаца Балкана и Мале Азије (од једног таласа келтских освајача из 3. века пре Христа, који су се трајно населили у делу Мале Азије, читава област названа је Галатија). Од овог имена, Хелени су направили назив Келтои, по чему данас многи народи у Европи ову европску групу народа зову Келти. Данас и у словенским језицима прихваћен је тај облик, од старијег британског назив Kelts, Celts, а примљен је преко Римљана.
С друге стране, међу самим Келтима у западној Европи развио се од оног Галати назив Гали (Gale, Gaul), па од њега међу Ирцима Гели (Gael, Gaelic, као и Galicia, Galegos, на Пиринејском полуострву).
Антички Германи су, опет преко Римљана и романизованих Келта, примили галску варијанту, па је у њиховој транскрипцији она испала Wale, Walhe, Walhas. Према другој верзији, назив Walhas је од старогерманске речи walha што значи странац (мени је ближа прва варијанта). Тај облик су од Германа примили словенски народи, као Валхи, Влахи.
По досељењу на Балкан, Срби су све затечене романизоване староседеце назвали просто - Власима. И нама и Балкану далеки народи попут Велшана (Welsh) и Валонаца (Waloon) у западној Европи, носе и данас исто то име у чијем корену је германска варијанта назива за Келте. А Велшани, рецимо, и дан данас своју земљу зову својим древним именом - Кимри (Cymry).

Мислим да си у праву, има везе с Келтима, ево цитата из Брукнеровог етимолошког речника (пољског језика), да не бих ја тумачио пошто не знам пољски, али суштина се може ухватити чини ми се:
Włoch
Oznachał *Wołch Słowianom wszelakich Romanow; na nich przenieśli to nazwisko od Niemcow; ci najpierw wszystkie plemiona celtyckie, a pożniej i romanskie( co siedziby dawne celtyskie objęły, np. w Francji) zwali Walh, dziś w dalszem, przymiotnikowem urobieniu: Walsche (= włoski); to Walh poszło z nazwy wielkiego scczepu celtyskiego, Volcae; z nimi Niemcy najpierw się spotkali i z siedzib ich wyrugowali. Od Słowian pożyczyli Grecy swoje wlachos, ‘pasterz’; Węgrzy rozróżniją Olah, ‘Wołoch’, od Olasz, ‘Włoch’; rozróżnianie równie dowolne jak nasze Wołoszyn i Włoch, co właściwie jedno i to samo.

[Bane]

По мом мишљењу, хаплогрупа коју бисмо са најмање сумње могли да зовемо Келтском јесте R-U152.
Присуство те хаплогрупе било где у Европи укључујући Италију и Француску, се скоро увек и са пуно смисла може објаснити ширењем Келта.
На пример: https://en.wikipedia.org/wiki/Boii#Settlement_in_north_Italy

[шкрњо]

Што се тиче назива Влах, не знам зашто се увијек потеже за прото-герм. називом за Келте (*walhaz) као извором за сваки сличан назив у Европи.
Што се тиче Влаха на западном Балкану, посебно оних споменутих у динарским областима: вјероватније је да назив долази од словенског бога Волоса, заштитника стоке и пастира, кад узмемо у обзир да је сточарство њихово главно занимање.
Видимо да међу потомцима "Влаха" има разноразних хаплогрупа. Нпр, Озринићи се у 14. вијеку спомињу као Власи, а носе I2a1b хаплогрупу, исто тако потомци Влаха Ивана Боројевића са Цетиња носе R1a хаплогрупу, тако да се у оба случаја ради о Словенима .
У скорије вријеме одређени људи у ЦГ користе било какав спомен Влаха у историји да би тобож доказали да смо балкански старосједиоци, док генетика јасно каже да су потомци свих тих средњовјековних Влаха заправо Словени.