Ево и ја да дам свој лични допринос овој теми.
Старо презиме, односно патроним, моје породице Поповић из Црмнице је "СЕМЕДЕР" (према неким изворима и Семендер).
Постоје двије теорије о настанку овог презимена.
Поуздано знамо да је родоначелник Семедера-Митар (рођен око 1700. године), који се са браћом доселио на посједе Штиљановића у Црмници, у селу Забес.
Према првој теорији, он или неки од његових синова је убио неког турчина и његове мушке потомке и на тај начин му утро сјеме, па су га због тога прозвали Семе(н)дер.
Према другој теорији је истом турчину одрао кожу са главе.
Ова предања је тешко доказати, јер наравно не постоји писани трагови о свему овоме, али обзиром да је Црмничка нахија била граница са Османским царством (Крајина и Скадар) и да су појединачни сукоби са турцима били чести и свакодневни, није искључено да се стварно тако збило.
Један од "доказа" за ово наше предање је тај што је наша породица прихватила презиме Поповић тек почетком 20. вијека, па тако постоји континуитет преко 200 година.
(Презиме Поповић је, као и у другим крајевима ЦГ, настало због много попова у нашој породици, од којих је најзначајнији Прота Саво Семедер Поповић из Црмнице, први свјештеник у ослобођеном Бару (1878. године) и један од оснивача прве Барске (Српске) читаонице и библиотеке у Бару, као и један од најугледнијих Барана у то вријеме, којем је и краљ Никола посветио једну од својих кратких пјесама)