Аутор Тема: Светски ДНК дан 2018  (Прочитано 127512 пута)

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #340 послато: Мај 22, 2018, 12:21:04 пре подне »
Јанковић, Петровдан, Неузина, Сечањ

Припада хаплогрупи Е-М81. Ово је први тестирани припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у табели. Ова прилично млада грана (најстарији заједнички предак припадника ове гране живео је пре око 2800 година) се везује пре свега за подручје Северне Африке и Берберске народе, а присутна је у значајном проценту (1-5%) и у Јужној Европи и Блиском Истоку. Највеће проценте ван Африке бележи на Иберијском полуострву, где у појединим деловима прелази и 10%, па је могуће да је управо одатле и доспела на наше просторе.


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #341 послато: Мај 22, 2018, 12:45:43 пре подне »
Милановић, Ђурђевдан и Ђурђиц, Горњи Крчин, Варварин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. По маркерима се најбоље уклапа у род А, мада има неколико вредности којима одудара од осталих: врло високу DYS456=18 и нешто вишу DYS438=12. Најближа поклапања има са Благојевићем (3/19), Богдановићем (3/17), и Вановцем и Марковим (4/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #342 послато: Мај 22, 2018, 01:01:44 пре подне »
Стаменковић, Алимпијевдан, Тулово, Лесковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Једина вредност која мало одудара од осталих из рода А је нешто нижа DYS576=16. Најближа поклапања има са Бајовићем и Медићем из Бастаса (1/23), Медићем из Мартин Брода (1/18), Ђапом (1/17) и Новаковићем (2/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #343 послато: Мај 22, 2018, 01:27:44 пре подне »
Тасић, Аранђеловдан, Горње Јабуково, Владичин Хан

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Вредност којом се разликује од свих осталих припадника рода А је DYS456=16 (сви остали имају 15), а поседује још две ређе вредности DYS389II=31 и DYS643=12. Најближа поклапања има са Даниловићем из Доње Мораче (2/23), Марчетићем и Вукићем (2/19) и Петровићем (3/23).

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #344 послато: Мај 22, 2018, 01:39:31 пре подне »
Пантовић, Јовањдан, Милићевци, Чачак

Припада хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. Поседује модални хаплотип, без иједне неуобичајене вредности, па има велики број блиских поклапања међу тестиранима из општег рода. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Стакићем из Томња код Крупња и Штетићем из Лике.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #345 послато: Мај 22, 2018, 01:49:38 пре подне »
Војисављевић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Нема претерано блиских поклапања, мада се по вредности DYS549=12 можда може рећи да су му нешто ближи тестирани из рода Б. Поседује велики број неуобичајених и ретких вредности: DYS390=24, DYS19=16, DYS576=17 и DYS643=11.


Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #346 послато: Мај 22, 2018, 01:56:44 пре подне »
Добро Гујо, не мораш да надокнађијеш у раним јутарњим сатима :)

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #347 послато: Мај 22, 2018, 09:05:49 пре подне »
Јанковић, Петровдан, Неузина, Сечањ

Припада хаплогрупи Е-М81. Ово је први тестирани припадник ове гране код нас, тако да нема блиских поклапања у табели. Ова прилично млада грана (најстарији заједнички предак припадника ове гране живео је пре око 2800 година) се везује пре свега за подручје Северне Африке и Берберске народе, а присутна је у значајном проценту (1-5%) и у Јужној Европи и Блиском Истоку. Највеће проценте ван Африке бележи на Иберијском полуострву, где у појединим деловима прелази и 10%, па је могуће да је управо одатле и доспела на наше просторе.

Izvanredno. Da li mi to imamo tragove naseljavanja Španaca u Banat sredinom 18 st? Fenomenalno

http://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0

Stanovništvo je poreklom izgleda uglavnom bilo sa područja današnje Baskije i Katalonije (odakle i ime kolonije Nova Barselona). Kod nas se tim pitanjem bavio Filip Krčmar koji je napisao disertaciju "Tragom španskih kolonista u Banatu" koju na žalost nisam uspeo da pronađem na internetu, ali mislim da je on napisao i prethodni tekst sa Zrikipedie koji je bogat podacima o doseljenim Špancima

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #348 послато: Мај 22, 2018, 09:22:56 пре подне »
Војисављевић, Ђурђиц, Драгодол, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Нема претерано блиских поклапања, мада се по вредности DYS549=12 можда може рећи да су му нешто ближи тестирани из рода Б. Поседује велики број неуобичајених и ретких вредности: DYS390=24, DYS19=16, DYS576=17 и DYS643=11.

Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:

"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"

(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")

Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:

"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."

Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.

Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #349 послато: Мај 22, 2018, 09:31:00 пре подне »
Izvanredno. Da li mi to imamo tragove naseljavanja Španaca u Banat sredinom 18 st? Fenomenalno

http://zrikipedia.com/index.php?title=%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0_%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BD%D0%B0

Stanovništvo je poreklom izgleda uglavnom bilo sa područja današnje Baskije i Katalonije (odakle i ime kolonije Nova Barselona). Kod nas se tim pitanjem bavio Filip Krčmar koji je napisao disertaciju "Tragom španskih kolonista u Banatu" koju na žalost nisam uspeo da pronađem na internetu, ali mislim da je on napisao i prethodni tekst sa Zrikipedie koji je bogat podacima o doseljenim Špancima

Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #350 послато: Мај 22, 2018, 10:08:08 пре подне »
Војисављевићи из Драгодола су део великог рода Бобића. О Бобићима се каже следеће:

"Однекуд из околине Власенице су дошли рођена браћа Цветко и Дрпан Бобићи, Дабо, Плавша (Павао) и Бобо Бобић и друга браћа рођена, рођаци у трећем степену. Бобини потомци знају да су из Буковице у Далмацији да имају сродника око Сплита и да и данас по неким селима око Книна мора бити Бобића. По доласку, су хтели да се одаду сточарству, а не рударству, мада су зашли у рударски крај. Чим су пали овде, решили су да остану. Дошли су заједно, али се одмах при смештању поделе. Дабо узме осоје Атара, Бобо оде под Гаревине, Дрпан, заузме доњи део села и Атара, Цветко узме Пољанац, а Плавша уз њега Шибове. Бобови су били мирни сточари и рудари, јер је већ Плавша ушао и овде у руде, само им је много бриге задавао најмлађи брат Дабо, кога су тек и оженили у Драгодолу. Једног дана оде на пазар у Соко и тамо се завади с неким Турчином и потегне па га убије и побегне. Кад је дошао кући, јави Плавши шта је урадио, па се реши да бега. Случајно се баш тога дана десио у селу сеоски спахија и он се сав заложи да га на молбу браће задржи и одбрани. При свем томе Дабо рано у зору са женом и нејаким дететом побегне и упути се Сави. За њим се даду у потеру сеоски спахија и брат Плавша и стигну на скели у селу Скели, баш када се решио да се пребаци на леву страну у Купиново. Ту га и спахија и Плавша стану одвраћати да се врати, али се није дао. Плавша успе да му отме јединца Марјана, а њега пусти да оде куда зна. Марјана је довео себи у кућу, одгојио и оженио, па му после Плавшини синови предали стари Дабин крај.

Потомци свих Бобића данас се зову Бобићи (130 к.; Ђурђиц) и реч Бобић је исто што и Драгодо. Дрпанови потомци зову се Стојановићи и неки су од њих отишли у Лопатањ и тамо их је више него у овом селу. Бобини се потомци зову: Војисављевићи, Шећеровићи, Алексићи и Крстићи; једна је породица отишла у Лопатањ и тамо је од њих доста потомака. Дрпанови се потомци зову Бобићи и њих има доста у селима око Обреновца. Плавшини су потомци Плавшићи и Павловићи, а Цветкови Суботићи и Радошевићи, а од Марјана Марјановићи. Сви се ради трговине и заната и службе радо селе.

У Драгодо није са стране нико могао доћи. Ко би год дошао могао је ући у Бобиће или узети неки крај села, који нису држали Бобићи. Тако је Погаревац био изван Бобића и посели су га Скадарци"

(Љуба Павловић, "Соколска Нахија")

Бобића са славом Ђурђиц било је и у Лопатању, које је одмах до Драгодола. За њих се каже следеће:

"Мажани, Бобићи, (Живановићи у Јанчићима), Миловановићи, Павловићи, Илићи, Мијаиловићи, Пантелићи, Чкојићи (у Бобићима), Ђорђићи, Маринковићи, Томићи и Даничићи (у Мази). Сви су досељени из околине Никшића у Херцеговини, сада Црној Гори. Сви су досељени по презименом Бобићи, које данас имају понеки одсељеници из села, има их 37 кућа и славе Ђурђиц."

Павловић и Бобиће сврстава у досељеничку струју "рудара" са запада. Сада је већ упитно колико су таква предања тачна (велики број породица убацује у ту групу). С обзиром на генетику, реалније делује миграциони правац од Власенице, и/или околине Никшића, него из Буковице у Северној Далмацији.
Ovi Subotići što se spominju , jel od njih Stanko Cane Subotić ?

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1682
  • J-Y230853 Башино Село, Цетиње > Кривошије
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #351 послато: Мај 22, 2018, 10:52:47 пре подне »
Иванчајић, Ђурђевдан, Неправдићи, Соколац

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има доста блиских резултата, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Миливојчевићем из Кремана.

Тестирани је у упитнику навео да су Иванчајићи најстарија породица у гласиначком крају, као и да немају предање о томе да су се из неке друге области доселили на Гласинац.

Ћајићи су чврсто држали да су старосједиоци још од времена средњовјековне Босне. Кад ето и они из Херцеговине ;)
Ако се бојите, немојте то чинити; ако то радите, не бојте се! - Темуџин

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #352 послато: Мај 22, 2018, 11:13:36 пре подне »
Тасић, Аранђеловдан, Горње Јабуково, Владичин Хан

Припада хаплогрупи E-V13>Z5018>L241. Вредност којом се разликује од свих осталих припадника рода А је DYS456=16 (сви остали имају 15), а поседује још две ређе вредности DYS389II=31 и DYS643=12. Најближа поклапања има са Даниловићем из Доње Мораче (2/23), Марчетићем и Вукићем (2/19) и Петровићем (3/23).

Тасићи се сматрају староседеоцима у том крају:

"Стариначки родови су:

-Симончинци, Ивковци, Чукарци, Чергарци, Петковци, Богдановци, Миленковци и Вировци или Тасини. Сви славе Аранђеловдан. Сви ови родови су се развили од некадашње четири куће које су постојале уовом насељу."
https://www.poreklo.rs/2016/11/26/poreklo-prezimena-selo-gornje-jabukovo-vladicin-han/

(Јован Ф. Трифуноски, „Врањска Котлина“)

Ово је први јужни рођак ове западне групе E-L241. Опет долазимо до оне везе: јужна Србија - Црна Гора - Крајина. Питање је колико је стара та веза с обзиром да се само на основу 23 маркера то тешко може утврдити. Потребне се дубље анализе.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #353 послато: Мај 22, 2018, 11:27:44 пре подне »
Милановић, Ђурђевдан и Ђурђиц, Горњи Крчин, Варварин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92. По маркерима се најбоље уклапа у род А, мада има неколико вредности којима одудара од осталих: врло високу DYS456=18 и нешто вишу DYS438=12. Најближа поклапања има са Благојевићем (3/19), Богдановићем (3/17), и Вановцем и Марковим (4/23).

Милановићи се не помињу у литератури о Горњем Крчину, али вероватно су део рода Величковића (слава Ђурђевдан и Ђурђиц, као и код Милановића). Они су досељеници из Жупе, одмах после Николића и Радовановића који су из Рамна у Топлици. Данашње место је настало пре 150-200 година.
https://www.poreklo.rs/2014/11/07/poreklo-prezimena-selo-gornji-krcin-varvarin/

Поклапање са Богдановићем из околине Александровца се уклапа у порекло из Жупе. Ако се не варам, ови Богдановићи имају предање о даљем пореклу са Косова.


Ван мреже стеф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
  • J2b-M205>BY173966
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #354 послато: Мај 22, 2018, 11:40:00 пре подне »
Токић, Никољдан, Грабовица, Ваљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема хаплотип који превише одудара од модала. Најближе поклапање на пројекту има са Радовићем из Гојковца код Цетинграда на Кордуну који такође слави Никољдан, 3 разлике на 23 упоредива маркера, мада је питање да ли заиста постоји нека веза.

Токићи би требало да су огранак Ђурића из Грабовице. За њих се у литератури каже:

Хвала на постављеној литератури. Има ли тих књига у дигиталној библиотеци за чланове? Линкови на старој страни не раде.

Иначе, Токићи јесу од Ђурића (из Забрдице). Павле Ј. Ђурић је написао мемоарску књигу Мојих осам деценија 1973. које је постхумно објављена пре петнаестак година. Ту су приказана родословна стабла осам забрдичких фамилија (Ђурића, Токића и осталих) од 1717. до 1967. Ево пар одломака из књиге:

"Главни родоначелник фамилије Ђурића из Забрдице - Ђуро, доселио се од Пријепоља у времену између 1717. и 1735. године (...)

Ђуро и Чава има имали су три сина: Игњата, Марка и Милоша. (...) Марко, Ђурин син, имао је три сина: Николу, Мијаила и Илију. (...) Мијаило је такође имао два сина: Теодора и Теофила, а кога су сви звали Токо, који је вероватно дуже време био старешина домаћинства, те се по њему сви Мијаилови потомци сада зову Токићи..."

Детаљни родослов чика Павле је оставио цркви у Бранковини и требало би да се тамо налази.

Ван мреже Raven

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #355 послато: Мај 22, 2018, 11:48:36 пре подне »
Манић, Аранђеловдан, Масурице, Сурдулица; старије презиме Станковић

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније некој од грана низводно од YP237. Нема претерано блиских хаплотипова у табели, а од неуобичајених вредности издваја се изузетно висока DYS385b=17, и нешто нижа комбинација DYS389=12-28.

Masurica podseća na Poljsku oblast Mazurija

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #356 послато: Мај 22, 2018, 12:02:12 поподне »
Ћајићи су чврсто држали да су старосједиоци још од времена средњовјековне Босне. Кад ето и они из Херцеговине ;)

Ја сам наишао и на другачије предање. Да су насељени Нуман-пашом Ћуприлићем 1714. из Црне Горе, те да су "једини" у том крају преживели кугу, док су сви остали поумирали, а неки се и вратили у ЦГ.

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #357 послато: Мај 22, 2018, 01:34:47 поподне »
Пантовић, Јовањдан, Милићевци, Чачак

Припада хаплогрупи N2-Y6503>FGC28435. Поседује модални хаплотип, без иједне неуобичајене вредности, па има велики број блиских поклапања међу тестиранима из општег рода. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Стакићем из Томња код Крупња и Штетићем из Лике.

Мићовићи, 7 K. (Јовањдан), истог су рода са Пантовићима. Пантовићи и Мићовићи су се саселили у Чачак, где су њихови потомци постали познати апотекари и лекари.

Солдатовићи, 4 к. (Јовањдан), од њих воде порекло фамилије Пантовића и Мићовића, које су промениле презиме из страха од освете. Ово презиме казује да потичу од солдата-војника, који су чували границу између Србије и Турске, која се протезала преко Радаљева, Лисе и Венца, све до 1833. године. Из ове фамилије је хајдук Солдатовић.

https://www.poreklo.rs/2018/05/12/poreklo-prezimena-selo-lisa-ivanjica/

О хајдуцима Солдатовићима видјети у дјелу др Стевана Игњића Ужице и околина 1862-1914, на стр. 129, издано 1967. године, од стране 115 гдје се налази поднаслов Хајдучија. Текст овог дијела Игњићеве књиге преписан је на сајту Баштина Ужица.

https://bastinauzica.weebly.com/106110721112107610911095108011121072.html

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #358 послато: Мај 22, 2018, 02:05:09 поподне »
Мићовићи, 7 K. (Јовањдан), истог су рода са Пантовићима. Пантовићи и Мићовићи су се саселили у Чачак, где су њихови потомци постали познати апотекари и лекари.
Нису у питању исти Пантовићи. Милићевачки Пантовићи су потомци Пантелије Илића који је као домаћин пописан у тефтерима чибука од 1823. до 1825. године.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Slijepcevic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 34
Одг: Светски ДНК дан 2018
« Одговор #359 послато: Мај 22, 2018, 02:10:48 поподне »
Moguće je i da sam malo požurio sa zaključkom. Provukao sam Jankovićev haplotip kroz YHRD i izgleda da ima potpuno poklapanje u Grčkoj, a drugde ni blizu, čak ni sa minimalnim haplotipom. Veoma zanimljivo. Sad se pitam da li bi u pitanju mogla biti migracija nekog od naših grčkih rođaka, Cincara ili slično

https://drive.google.com/file/d/1cyjs9kxFD2TQX0WtMuIe7OuFCMBtzOgM/view?usp=sharing

Јанковић има предање да је пореклом из Грчке, чак му се деда или прадеда звао Дионисије, што није најчешће име код нас